Sve što treba da znate o izborima za Evropski parlament: Šta su evropski izbori, zašto su važni i kada ćemo znati rezultate?

Izbori za Evropski parlament – koji se češće nazivaju evropski izbori – održavaju se svakih pet godina i, pošto parlament igra ključnu ulogu u razradi prava EU, pomažu u oblikovanju političkog pravca bloka.

Ovogodišnje glasanje, prvo od Bregzita, pomno se prati jer istraživanja javnog mnjenja predviđaju značajne dobitke za stranke krajnje desnice i antiestablišmenta, što bi imalo dalekosežne posledice po politički program EU.

Neki posmatrači veruju da se, uprkos predviđenom naletu ekstremno desnih „antievropskih“ partija, malo šta može promeniti u praksi. Drugi kažu da bi ovi izbori na kraju mogli biti odlučujući trenutak za blok.

Koja su zaduženja Evropskog parlamenta?

Uz Evropski savet, koji predstavlja nacionalne vlade država članica, i Evropsku komisiju, izvršnu vlast koja predlaže i primenjuje zakone EU i svakodnevno upravlja blokom, Evropski parlament je jedna od tri ključne institucije Evropske Unije.

Putem „procedure suodlučivanja“, parlament deli zakonodavnu vlast sa savetom, oblikujući i na kraju, ako se saglase sa njim, usvajajući nove propise i direktive koje predlaže komisija.

Parlament predstavlja interese građana EU na evropskom nivou, usvajajući zakone koji utiču na zemlje, kompanije i pojedince u različitim oblastima kao što su migracija, vladavina prava, socijalna politika, životna sredina, bezbednost, prava potrošača i privreda.

Takođe pomaže u definisanju finansijskih prioriteta EU, odobravanju višegodišnjeg budžeta EU i razmatranju načina na koji se novac troši, i oblikuje izvršnu vlast bloka, birajući predsednika komisije i odobravajući Kolegijumu komesara.

Kako funkcioniše?

Poslanici Evropskog parlamenta se biraju kao članovi nacionalnih partija, ali kada uđu u parlament, uglavnom se pridružuju transnacionalnim političkim grupama istomišljenika.

Postoji sedam takvih grupa, a većina nacionalnih partija je povezana sa jednom od njih.

Grupa mora imati najmanje 23 člana koji između njih moraju predstavljati najmanje četvrtinu država članica EU.

Dve najveće grupe su Evropska narodna partija desnog centra (EPP) i socijalisti i demokrate levog centra (S&D).

Parlament radi u 20 specijalizovanih odbora od između 25 i 80 više poslanika, koji se bave oblastima kao što su transport ili odbrana.

Članstvo i predsedavanje svakog od njih treba da odražava politički sastav parlamenta u celini.

Kako se organizuju izbori?

Države članice su slobodne da organizuju izbore kako žele, pod uslovom da se održavaju tokom istog četvorodnevnog perioda i da je broj poslanika izabranih iz svake nacionalne stranke proporcionalan broju glasova koje dobije.

Državljani EU koji imaju prebivalište u drugoj zemlji članici mogu tamo da glasaju i da se kandiduju na izborima sve dok su registrovani.

Mnogi građani EU koji žive u zemljama koje nisu članice, uključujući Veliku Britaniju, takođe mogu glasati.

Sledeći parlament imaće 720 poslanika, 15 više nego 2019. Broj iz svake države članice je unapred dogovoren i zasnovan je na principu da poslanici iz većih zemalja predstavljaju više ljudi nego poslanici iz manjih zemalja.

Minimalni broj poslanika iz bilo koje zemlje je šest, a maksimalan 96.

U narednom parlamentu tri najveće kohorte biće Nemačka sa 96 poslanika, Francuska (81) i Italija (76); najmanji će biti Kipar, Luksemburg i Malta, po šest.

Kada ćemo znati rezultate?

Rezultati neće biti objavljeni do 9. juna uveče, tako da zemlje koje glasaju ranije ne utiču na rezultate na drugim mestima.

Delimična procena biće objavljena oko 18.15 po srednjeevropskom vremenu, a manje-više pouzdana slika bi trebalo da bude dostupna do 23 sata.

Šta predviđaju ankete?

Neke procene sugerišu da su radikalno desničarske stranke na putu da zauzmu prvo mesto u devet zemalja, uključujući Austriju, Francusku, Holandiju i Belgiju, i drugo ili treće u još devet, uključujući Španiju, Portugal, Švedsku i verovatno Nemačku.

Ankete predviđaju da će grupa krajnje desnice Identitet i demokratija (ID), koja trenutno uključuje Francuski nacionalni skup (RN), austrijski FPO i italijanska Lega, napredovati sa 59 na oko 67 poslanika u Evropskom parlamentu.

Nemački AfD – nedavno izbačen – na putu je da dobije 17.

Prvi evropski konzervativci i reformisti (ECR), uključujući Pravo i pravdu (PiS) iz Poljske, “Braća Italije” premijerke Đorđe Meloni, partiju Finaca, španski Vok i švedske demokrate, na putu su za možda 75 mesta.

Međutim, predviđa se da će EPP desnog centra ostati najveća grupa, sa oko 175 poslaničkih mesta, manje-više nepromenjeno, a S&D levog centra ponovo završiti na drugom mestu, možda izgubivši nekoliko poslanika EP – ukupno oko 145.

Predviđa se da će najveći gubici biti za centrističku grupu Renev, koja uključuje Renesansu Emanuela Makrona, sa 102 mesta na oko 80 – verovatno manje od ID – i Zelene, za koje se predviđa da će izgubiti do trećine svojih mesta.

Šta bi taj rezultat značio u praksi?

Veoma je teško reći: mnogo će zavisiti od poslanika EP koji su trenutno nepovezani, što znači da nisu članovi nijedne transnacionalne grupe – posebno onih iz stranke Fides Viktora Orbana – i od verovatno veće rekonstrukcije desničarske grupe nakon izbora, piše britanski Gardijan.

U teoriji, grupe EPP, S&D i Renev bi trebalo da zadrže većinu u parlamentu, pri čemu ni desničarska koalicija EPP, ID i ECR ili „evrokritična“ koalicija ID, ECR, levice i nevezanih poslanika ne mogu da prikupi dovoljno glasova za usvajanje zakona.

Liderka RN Marin Le Pen iznela je planove za krajnje desničarsku „supergrupu“ koja bi predstavljala spajanje ECR i ID, dve nacionalno-konzervativne i krajnje desničarske grupe, koje bi mogle da uspore ili blokiraju predloge komisija, ugrožavajući ključne projekte kao što su zelena tranzicija i podrška Ukrajini.

Međutim, evropske stranke tvrdokorne desnice nisu uspele da rade zajedno u prošlosti i dok se slažu oko nekih pitanja – kao što su migracija i poništavanje ekološkog zakonodavstva – duboko su podeljene oko drugih, posebno po pitanju Rusije i podrške Kijevu.

Članovi ID, kao što je RN, generalno se vide kao više prokremljovski, dok preovlađujući stav u ECR-u ilustruje poljski PiS, koji smatra da je pobeda Ukrajine ključna za buduću bezbednost Evrope.

Nacionalne političke ambicije takođe podstiču frakcijska rivalstva: Le Pen, koja je predvodila odlučne napore da normalizuje svoju stranku, bila je ključna u izbacivanju AfD-a iz ID-a, što sugeriše da je nemačka partija postala previše toksična da bi bila odgovarajući saveznik.

Ako, kao što se očekivalo, Orban, čija je stranka napustila EPP 2021. i sada je nesvrstana, odluči da njegovih predviđenih 14 poslanika treba da se pridruži ECR-u, verovatno će uslediti velika reorganizacija desnog krila parlamenta, možda sa potpuno novom grupom.

Sve bi to moglo imati dubok uticaj na formu nove komisije, pri čemu bi odlazeća predsednica desnog centra Ursula fon der Lajen aktivno udvarala Meloni i ECR, ali centrističke i socijalističke grupe upozoravaju da svaka krajnja desnica koštalo bi je njihove podrške za drugi petogodišnji mandat.