Sve se menja 5. decembra: Zaokret na globalnom tržištu, osnovana velika flota odana Moskvi

U junu ove godine Savet EU usvojio je šesti paket sankcija, kojim se, između ostalog, „zabranjuje kupovina, uvoz ili transfer sirove nafte i određenih naftnih derivata iz Rusije u EU. Ova ograničenja će početi da se primenjuju postepeno: u roku od šest meseci kada je u pitanju sirova nafta, od 5. decembra, a u roku od osam meseci kada su u pitanju ostali rafinisani naftni derivati, od 5. februara naredne godine.

Od trenutka kada je ta odluka doneta, dve poslovne zajednice su odmah počele da traže rešenje: trgovci naftom i tankerske kompanije. I jedno i drugo ide dobro, ruska nafta je tražena jer je ispod tržišne cene, a veliki kupci u Aziji prave zalihe. Taj dobar dogovor mogao bi da dođe do kraja kada evropske sankcije stupe na snagu.

Zabrinuti su i SAD, veliki proizvođač nafte, energetski samodovoljan, čije kompanije trenutno prodaju velike količine tečnog gasa Evropi po istorijski visokim cenama.

Vašington smatra da bi prekid evropske kupovine nafte mogao da izazove potres na tržištu cena, koji bi mogao ponovo da skoči kao početak ruske agresije na Ukrajinu. Rusija sada prodaje 7,4 miliona barela dnevno, što predstavlja oko 10 odsto tržišnog udela.

Inicijativa iz Vašingtona

Zbog ovoga je Vašington pokrenuo inicijativu da se uspostavi maksimalna cena za barel ruske nafte kako bi se smanjio profit koji Moskva ostvaruje prodajom nafte.

Diskusija o tome se vodi na nivou grupe G7, ali nije zaključena. Visoka predstavnica EU je 6. oktobra saopštila: „Savet EU je odlučio da u slučaju da plovilo koje plovi pod zastavom treće zemlje nosi rusku sirovu naftu ili naftne derivate kupljene po ceni iznad plafona, treba zabraniti pružanje tehničke pomoći, brokerskih usluga, finansiranja ili finansijske pomoći, uključujući osiguranje, u vezi sa svakim budućim transportom sirove nafte ili naftnih derivata tim brodom“.

Dakle, ako se dogovori maksimalna cena nafte na nivou G7, onda će EU dozvoliti da se ona transportuje, ali samo ako se kupuje ispod maksimalne cene. U slučaju kršenja sankcija, kompanije će biti teško pogođene. Tri članice EU, Grčka, Kipar i Malta, koje imaju velike flote tankera, kako je Euractiv.com izvestio početkom oktobra, dobiće „značajne ustupke u pogledu svojih ekonomskih zabrinutosti, uključujući procenu uticaja koja treba da se uradi pre stupanja na snagu ograničenja cena“ .

Najnovije informacije govore da su SAD sada sklone da gornja cena barela ruske nafte bude nešto veća od 60 dolara (prve procene su bile u rasponu od 40 do 60 dolara) kako bi, ako je preniska, ne bi podstakla Moskvu da smanji proizvodnju, što bi povećalo cene nafte. Cena barela Brent u ponedeljak ujutru bila je nešto više od 92 dolara.

Sankcije stupaju na snagu u ovom ili onom obliku i biće udarac Rusiji, trgovcima i tankerima. I pomislili su na nevolju i, kako piše Blumberg, „u senci se okuplja velika tankerska flota, sa nepoznatim vlasnicima, da bi služila interesima Moskve“.

Tako bi se formirala „složena i tajna mreža brodova, vlasnika, luka i sigurnih prolaza u kojima dominiraju subjekti spremni da sarađuju sa Rusijom“.

Kristijan Ingerslev, izvršni direktor Maersk Tankers A/S, kompanije koja upravlja flotom od 170 brodova, od kojih nijedan nije u ruskoj službi, rekao je za Blumberg: „Ako pogledate koliko je brodova prodato u poslednjih šest meseci da nepoznati kupci, vrlo je jasno da se izgradi flota za transport ruske nafte“.

Reč je o tankerima različitih kapaciteta koji plove više od 15 godina ili više.

Služenje Moskvi

Bloomberg prenosi da se neotkriveni vlasnici tankera koji bi trebalo da čine flotu nalaze u Dubaiju, Hong Kongu, Singapuru i na Kipru. U projekat je uključena i ruska špedicija PJSC Sovcomflot.

Dodatni model zaobilaženja sankcija je dobro poznati mehanizam prenošenja nafte sa broda na brod negde na moru. Usavršila ga je Islamska Republika Iran, koja tako prodaje naftu Narodnoj Republici Kini uprkos američkim sankcijama.

Teškoća u vezi sa tim predstavlja lokacija, jer tankeri sa ruskom naftom uglavnom plove iz luka na Baltičkom moru, u koje najveće ne mogu da idu. Pretovar, dakle, nije moguć dok ne prođe Baltičko more, a biće neophodno izbeći eventualnu kontrolu članica EU duž atlantske obale. Ne treba sumnjati da su strane zainteresovane za kršenje sankcija već istražile gde bi mogao da se obavi pretovar pošto je neophodno da to bude područje sa mirnim morem i bez nagle promene vremena. Serene Cheong, reporterka Blumberga, upozorava da će supertanker verovatno čekati na definisanom mestu u koje će nekoliko manjih utovariti naftu. Više brodova povećava troškove transporta.

Najzad, možda dolazi i ključni problem osiguranja tereta.

„Većinu tankera štiti od rizika, uključujući izlivanje nafte, 13 organizacija članica u okviru Međunarodne grupe P&I klubova, od kojih su mnogi u Evropi. Sankcije EU znače da bi kompanije iz bloka morale da prestanu da pružaju pokriće, a samo Međunarodna grupa ne bi mogli da računaju na reosiguranje od kompanija iz EU“, objašnjava Blumberg.

I zaključuje: „Evropa je čvorište za osiguranje i reosiguranje, bez kojih vlasnici rizikuju da nemaju zaštitu od rizika, uključujući izlivanje nafte. Zbog toga je poštovanje sankcija EU – i ograničenja cena – veoma polarizovano i neizvesno pitanje za vlasnike tankera.“