„Sve se menja kada nešto poremeti živote mafijaša“: Psiholozi istražuju umove kriminalaca

Obuzet kajanjem za krivična dela koja je počinio, Vitale je doživeo nervni slom, piše Gardijan.

Bivši šef se osećao „krivim“ i „nečistim“ do te mere da je po izlasku iz zatvora godinu dana kasnije dobrovoljno otišao u policijsku stanicu u Palermu da prizna dva ubistva.

Takođe je naveo imena desetina drugih šefova umešanih u kriminalne aktivnosti.

Lekari su mu dijagnostikovali šizofreniju, a smešten je u psihijatrijsku bolnicu.

Kada je pušten, mafija ga je već osudila na smrt.

Vitale je ubijen sa dva hica u glavu 2. decembra 1984.

Slučaj Vitalea bio je prvi te vrste koji je proučavao profesor Đirolamo Lo Verso, psihoterapeut i pisac koji je pre više od dve decenije počeo da vodi kurs na Univerzitetu u Palermu o psihologiji mafije, u srcu grada čuvene Koza Nostre – sicilijanske kriminalne organizacije.

Danas se može pohvaliti desetinama studenata i nalazima istraživanja koji su istakli psihijatrijske posledice koje su iskusili sadašnji i bivši članovi mafije, njihovi rođaci i njihove žrtve.

„Mafija nije samo kriminalna organizacija“, kaže Lo Verso, dodajući da se članovi po ulasku u kriminalnu organizaciju odriču osećaja sebe i započinju psihološki proces izolacije od kajanja.

„Novi član je naučen da su jedino važna pravila klanova. Sve ostalo, uključujući i državna pravila, se ne računa. Postati deo Koza Nostre je kao ulazak u kult u kojem članovi moraju da ostave sopstveni identitet“, rekao je on.

„Sve dok su deo mafije, ne doživljavaju kajanje ili žaljenje. Oni ne osećaju bol ili tugu, čak ni kada je reč o ubijanju“.

Cilj kursa koji vodi na Univerzitetu, prvog takvog u Italiji, jeste „da se dublje prodre u ove teme, istraži šteta koju mafija nanosi umu, kako bi se bolje razumela“.

Sve se menja, rekao je Lo Verso, kada nešto poremeti živote mafijaša.

„Sve dok su integrisani u mafijašku porodicu, šefovi ne pokazuju nikakvu psihičku patnju“, rekao je on.

„Njihovo sopstveno JA je potisnuto jer se u potpunosti identifikuju sa mafijom i njihove misli su u skladu sa onima u klanu. Međutim, stvari se menjaju kada dođe do prekida, odvajanja od mafije, na primer, kada uhapšeni mafijaš odluči da sarađuje sa vlastima“.

„Tada je mafijaš, poput Vitalea, na primer, primoran da se suoči sa sopstvenim JA i problemima koji nastaju nakon što je život proveo kao kriminalac. Bivši mafijaš ima pravu krizu identiteta. On sebe doživljava kao slabog, lišenog vrednosti“.

Među mafijašima najviše stradaju oni koji su pozvani da svedoče protiv mafije, takozvani pentiti (kolokvijalno se koristi za označavanje saradnika pravde u italijanskoj terminologiji krivičnog postuupka): prebačeni na tajne lokacije u severnoj Italiji i odsečeni od nekadašnjih života, psiholozi koji su sa njima radili opisuju ih kao najrazorenije pojedince na koje su naišli.

Sami, odbačeni i žigosani od svojih bivših klanova kao izdajnici, mnogi zavise od lekova.

„Tokom svog istraživanja, imao sam priliku da upoznam ubicu sicilijanske mafije iz klana Marchese“, rekao je Lo Verso.

„Živeo je na tajnoj lokaciji, u malom selu daleko od Sicilije. Patio je od depresije i nesanice. Ubio je više od 100 ljudi, a 50 ih je zadavio. Imao je ogromne ruke. Ipak, kada mi je rekao da mu je jedini pratilac pas, osetio sam sažaljenje prema njemu“.

Ali posledice mafijaškog nasilja na mentalno zdravlje najviše osećaju žrtve i rođaci žrtava: majke, braća i sestre koji su izgubili muževe, decu i očeve zbog brutalnosti mafije.

„Ovi ljudi ostaju zaglavljeni u tim tragedijama i bore se da nastave sa svojim životima“, rekla je Sesilija Đordano, vanredna profesorka psihologije na Univerzitetu u Palermu.

„Upoznala sam ženu čijeg je sina i muža ubila mafija. Bolovala je od disocijativnih poremećaja. Njihove traume utiču na buduće generacije, a najtužnije je to što italijanska država ne pruža nikakvu psihološku podršku ovim ljudima kojima je to preko potrebna“.

Psihijatri i psiholozi takođe su primetili da sve veći broj mafijaških porodica pati od mentalnih bolesti.

Kada je 1980-ih i 1990-ih italijanska država počela da razbija klanove i krivično goni njihove članove, njihova deca su posebno počela da doživljavaju duboke egzistencijalne krize.

Njihovi očevi više nisu bili doživljavani, prema mafijaškim predanjima, kao ljudi od časti, već kao bezdušni kriminalci koji su primorani da beže od policije ili su decenijama bili zatvoreni bez ikakve mogućnosti da vide svoju decu i porodice.

„Sredinom 1990-ih primetili smo da su desetine pacijenata sa mentalnim problemima, koji su bili deca, supruge ili rođaci mafijaških bosova, počeli da pristižu u sicilijanske bolnice“, kaže Đordano.

„Pokazali su simptome problema sa identitetom i poremećaja ličnosti. Mnogi od njih su bili veoma mladi, a očevi su im bili ili begunci ili u zatvoru. Takođe smo primetili da je na fenomen mafijaške psihologije veliki uticaj uloga majke. Ako i majka potiče iz mafijaške porodice, deci će biti veoma teško da izbegnu zamku mafijaškog mentaliteta“.

Od samih šefova, sve dok ostaju deo svog klana, Lo Verso i Đordano ne mogu da zamisle da traže pomoć terapeuta.

Postupci izmišljenih mafijaških šefova kao što je Toni Soprano iz TV serije Soprano, koga igra Džejms Gandolfini, koji je otišao kod svog psihoterapeuta da leči depresiju i napade panike, ili Pol Viti, koga igra Robert De Niro u filmu Analiziraj ovo, koji se oslanjao o brizi terapeuta Bilija Kristala, pripadaju samo holivudskoj mašti, sugerišu oni.

„Ne treba im. Šefovi, sve dok ostaju na komandi ili igraju ulogu u organizaciji, čak i ako su u zatvoru, nemaju nikakvih mentalnih problema“, rekao je Lo Verso. Njihovi životi, kažu psiholozi, obeleženi su čistom psihopatologijom, tačnije zabludama svemoći i nepoverenja prema drugima.

Šefovi koji su tvrdili da su patili od mentalnih bolesti, uključujući ulazak u sudnice u ludačkim košuljama, često su se simulirali kako bi dobili oslobađajuće presude ili bili pušteni iz zatvora.

Toto Rina i Bernardo Provencano, dva glavna šefa sicilijanske mafije koji su prošli psihijatrijsku procenu, proveli su svoje poslednje dane u zatvoru.

Istraživanje iz Palerma takođe se bavi uticajem mafije na društvo u celini.

„Postoje mesta na Siciliji, čak i danas, gde se o mafiji razgovara oprezno, tihim glasom“, kaže Đordano. „Omerta (kodeks časti) je jedna od mnogih psiholoških posledica koje mafija ima na društvo. Razumevanje ovih aspekata Koza Nostre može nam pomoći da je prepoznamo i, shodno tome, zašto da ne, da se borimo protiv nje“.