„Sve što naš neprijatelj mrzi ja ću podržati“: Da li je rat ubrzao borbu za LGBT prava u Ukrajini?

Ali, on je takođe i neočekivani novi regrut u borbi za LGBT prava u Ukrajini.

Nacrt zakona o građanskoj zajednici koji bi po prvi put istopolnim partnerstvima dao pravni status je predstavljen u ukrajinskom parlamentu, koji i dalje funkcioniše uprkos ratu.

Kozemjakinov odbor je prvi raspravljao o ovom nacrtu zakona, a tim koji ga je predložio je već bio spreman da prihvati poraz.

Kozemjakin je počeo izlaganje govoreći o svojoj KGB obuci iz sovjetskog doba, svojim religioznim ubeđenjima i „ličnom mišljenju o LGBT osobama“, piše Gardijan.

Međutim, nakon toga je izjavio da svesrdno podržava ovaj zakon, podsetivši na homofobičnu tvrdnju ruskog predsednika Vladimira Putina da ne postoje gej Rusi.

„Sve što naš neprijatelj mrzi ja ću podržati. Ako to nikada neće postojati u Rusiji, trebalo bi da postoji i da bude podržano ovde, zato da bi smo im pokazali da smo mi drugačiji. Ovaj zakon je poput osmeha usmerenog ka Evropi i srednjeg prsta pokazanog Rusiji. Zato ga podržavam“, izjavio je on.

Ina Sovsun, poslanica koja je izradila nacrt zakona i sada pokušava da ga progura kroz parlament, kaže da je Kozemjakinova podrška najneočekivanija stvar u njenoj karijeri.

Ona dodaje da bi volela da ima saveznike koji će prihvatiti moralni argument u prilog istopolnim brakovima, ali da je Kozemjakinov potez dokaz da „postoje ljudi koji će podržati nacrt zakona iz različitih razloga“.

Ona je počela sa izradom nacrta zakona ubrzo pošto je Moskva poslala svoje trupe preko granice, a rat je borbu za LGBT prava učinio još hitnijom dok Ukrajinci ginu za svoju zemlju.

Njen tim je prikupljao sredstva za podršku jednom gej prijatelju koji se prijavio u vojsku, ali onda je shvatil da joj njena pozicija u parlamentu omogućava da mu pomogne i na druge načine.

Ovim zakonom, oni su pokušali da pokažu njemu – i svim LGBT vojnicima koji se bore za Ukrajinu – da ga zemlja za koju je on spreman da pogine „poštuje zbog njegovih vrednosti i zbog onoga što on jeste“.

Ukrajina je postigla ogroman napredak na polju LGBT prava, ali homofobija je i dalje široko rasprostranjena, gej vojnici su često izloženi zlostavljanju čak i na prvim linijama fronta, a ustav definiše brak kao zajednicu muškarca i žene.

„Moramo da usvojimo ovaj zakon dok traje rat kako bismo pomogli našim vojnicima na bojnom polju da imaju više samopouzdanja“, kaže Maksim Potapovič iz grupe „LGBT Military“ koja deli fotografije i priče o gej borcima.

„Ali isto tako moramo da ga usvojimo i zato da bi oni, kada se vrate u život civila, znali da smo se, dok su se oni borili za nas u rovovima, mi borili za njih ovde“, dodaje on.

Građanska zajednica bi značila finansijsku podršku i zvanično priznavanje za partnere vojnika koji su poginuli, kao i pravo da donose medicinske odluke ako njihovi voljeni budu povređeni.

Mnogi gej Ukrajinci nisu priznali svoje opredeljenje svojim porodicama, ili su ih one odbacile zbog toga što jesu.

Ako je neki vojnik pravno samac u vreme kada pogine, rođaci imaju pravo da donose važne odluke, a neki se plaše da bi oni mogli njihovim partnerima da zabrane da prisustvuju sahrani, ili da ih čak i ne obaveste o njihovoj smrti.

„Pored praktičnih problema, rat je nametnuo i egzistencijalnu hitnost za borbu za jednaka prava i protiv homofobije za mnoge LGBT Ukrajince“, ističe Potapovič.

„Oni su svesni da bi tokom rata njihov život mogao veoma brzo da se okonča i zato žele da prožive taj život što je slobodnije moguće. To ih ohrabruje da se izjasne o svom opredeljenju, uprkos homofobiji u njihovim jedinicama“, dodaje on.

Tokom protekle decenije, dok su ukrajinski aktivisti radili na osnaživanju demokratije a zemlja prihvatila evropske vrednosti, stavovi prema gej pravima su se ubrzano menjali.

Rezultati jedne nedavno sprovedene ankete pokazali su da 58 odsto Ukrajinaca ima pozitivan ili neutralan stav prema svojim LGBT sunarodnicima.

Iako je to malo u poređenju sa prihvatanjem u Velikoj Britaniji i drugim zapadnoevropskim zemljama, ipak predstavlja značajno i brzo poboljšanje.

„Ta cifra je 2016. bila svega oko 30 odsto, tako da smo udvostručili (prihvatanje) u pet ili šest godina, što su drugi LGBT pokreti postigli u 10 ili 20 godina“, ističe Potapovič.

Velika većina Ukrajinaca – preko 80 odsto – podržava gej vojnike koji služe vojsku.

Ipak, ovoj borbi predstoji dug put.

Institucionalna homofobija zasnovana na religijskoj homofobiji je ukorenjena u nekim delovima Ukrajine, naročito na konzervativnijem zapadu zemlje.

Tome svedoči i činjenica da su pre rata prajd parade održavane u Harkovu, Kijevu i Odesi, ali nikada u Lvivu.

Ali, borci za LGBT prava i njihovi saveznici su uvereni da će uspeti da ostvare svoja nastojanja.

„Nateraćemo ih da ponovo razmisle. Ako se boriš, bori se do kraja, to je moj životni moto. Oni možda neće čuti dvoje, troje ljudi, ali ako nas bude više, oni će nas čuti“, kaže snajperistikinja Olga Kolomjec.