Sve što treba da znate o „Frakciji Crvene armije“: RAF – teror koji je paralisao Nemačku

Sve što je vezano uz „Frakciju Crvene armije“ (Rote Armee Fraktion, RAF), u Nemačkoj izaziva velike emocije. Još uvek. Zločini RAF-a, kako je krajem februara rekla savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD), „do današnjih dana su bez presedana asocijacija za opasnost od levičarskog ekstremizma i levičarskog terorizma u Nemačkoj“.

Takozvano „samogašenje“ te terorističke organizacije se doduše dogodilo pre otprilike četvrt veka, ali i danas su tu članovi porodica žrtava koji i dalje tuguju. Tu su oni koji su bili ranjeni, tu su poternice za članicama i članovima RAF-a koji su u bekstvu. Tu su i dalje brojna otvorena pitanja. Od kraja februar 2024, i to nakon duge i neuspešne potrage za njima, pripadnici Specijalne policije u Nemačkoj javno „love“ poslednje poznate teroriste RAF-a.

Nemačka u „vrućoj jeseni“ ili u „terorističkoj jeseni“ – to je za mnoge Nemce i dalje sinonim za jesen 1977, za one koji su svesno doživeli to vreme.

RAF je osnovan kao teroristička levo-ekstremna grupa. Već 1968. izvršena su dva napada, dve paljevine, u stilu ekstremno leve gradske gerile. Cilj su tada bile robne kuće u Frankfurtu na Majni. Nakon tih napada uhapšen je Andreas Bader, kao jedan od počinilaca napada. Završio je u zatvoru.

Nasilno je oslobođen 1970, a to oslobađanje, ta akcija, zapravo je bila trenutak u kojem je „rođen“ RAF. Najpoznatije figure te prve generacije RAF-a bili su Bader, Ulrike Majnhof i Gudrun Enslin. U početku se grupa, zbog poznatog para na njenom čelu, nazivala „Grupa Bader-Majnhof“.

Poznata imena i manje poznate žrtve

Do devedesetih godina prošlog veka grupa RAF je na tlu Nemačke izvela brojne atentate u kojima je ubijeno 35 osoba. Među njima su bila i neka od najpoznatijih imena tadašnje Nemačke, pogotovo u terorističkoj 1977. godini. Teroristi su ubili glavnog državnog tužioca Zigfrida Bubaka, nešto kasnije i šefa Drezdner-banke Jirgena Pontoa, a na kraju su RAF-ovci oteli šefa Udruženja nemačkih poslodavaca Hans-Martina Šlejera – i likvidirali ga 44 dana kasnije.

Ta imena su u Nemačkoj poznata, ali među žrtvama su bili i manje poznati ljudi – od službenih vozača, pripadnika obezbeđenja, pa sve do običnih policajaca. Nemačka je u jesen 1977. bila praktično paralisana. Na izlazima s auto-puteva policija je kontrolisala dokumenta, teško naoružani policajci bili su raspoređeni na kritičnim tačkama. Tako je izgledala svakodnevica. Baš kao i u drugim evropskim zemljama, sve izraženiji je bio strah da bi teror mogao da uzdrma zemlju.

RAF je sveukupno imao oko 80 aktivnih članica i članova. Nakon 1977, RAF je s novim, mlađim članovima – u istraživanju RAF-a stručnjaci razlikuju tri generacije – nastavio s atentatima. Vodeći članovi prve generacije, među njima Bader i Majnhof, umrli su 1976. i 1977. u strogo čuvanom odeljenju štutgartskog zatvora Štamhajm. Kao razlog smrti navodi se samoubistvo.

Do kraja devedesetih godina prošlog veka, članovi RAF-a iz takozvane druge i treće generacije nastavili su d krivičnim delima i zločinima. Ciljevi napada često su bile i ustanove američkih vojnih jedinica u Nemačkoj. U proleće 1998. RAF je u jednom podužem dopisu objavio da se organizacija – gasi.

Potera i nerazjašnjene okolnosti

Potera za počiniteljkama i počiniocima je nastavljena. Većina zločina počinjenih između 1970. i 1998. još uvek nije razjašnjena. Jedan od glavnih razloga za to jeste činjenica da čak i oni RAF-ovci koji su bili uhapšeni i izvedeni pred sud, uglavnom nisu hteli da svojim iskazima opterete svoje (bivše) koleginice i kolege, a nisu ni davali iskaze o načinu funkcionisanja i organizaciji RAF-a. Danas je jasno da priča o RAF-u i krvavi trag koji je ta grupa ostavila za sobom po Nemačkoj, još uvek nisu zatvoreno poglavlje nemačke istorije.

A deo te priče je i to što mnoge stvari sve do danas nisu razjašnjene. Na primer uloga Službe za zaštitu ustavnog poretka. Kako je moglo da se dogodi da su se studentski protesti „pretočili“ u terorističke akcije krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina? Ni to nije još uvek razjašnjeno. Hamburški politikolog Volfgang Kraushar kaže da je ključnu ulogu u tom procesu odigrao jedan agent Službe za zaštitu ustavnog poretka: Peter Urbah (1941-2011). Kraushar je naime još pre nekoliko godina za DW rekao: „Urbah je igrao važnu – još uvek ne znamo koliko važnu – ulogu u transformaciji jedne male, ali čvrste grupe koja je bila u centru tadašnjeg protestnog pokreta, i koja se transformisala u militantne grupacije, a na kraju i u kružoke iz kojih se onda formirao terorizam.“

Urbah je, prema mišljenju Kraushara, bio takozvani agent provokator. On je snabdevao ekstremne levičare Molotovljevim koktelima, organizovao je nabavku vatrenog oružja i huškao vanparlamentarnu opoziciju. Prilikom svakog novog hapšenja ili potrage za RAF-ovcima, uvek se u pozadini mogu čuti i spekulacije o ulozi Službe za zaštitu ustavnog poretka.

I baš zato izjave savezne ministarke policije nakon nedavnog hapšenja Danijele Klete, koju se sumnjiči za terorističko delovanje u okviru RAF-a, sadrže nekoliko aspekata. Sada se, kaže ministarka Fezer, omogućava dalje krivično-pravno procesuiranje počinjenih zločina: „A to rasvetljavanje dugujemo i članovima porodica žrtava RAF-a.“

Penzionerski život…

Izveštaji o hapšenju Klete, čije se lice više od 30 godina nalazilo na poternicama Saveznog ureda za borbu protiv kriminala (BKA), u nekim nemačkim medijima su zazvučali kao klasične razbojničke priče. Spominjali su se „penzioneri RAF-a“, a pogled se usmeravao na neupadljivu svakodnevicu jedne 65-godišnjakinje koja je živela kao podstanarka u jednom berlinskom kvartu – s lažnim identitetom i italijanskim pasošem. Klete se, s još dvoje nekadašnjih članova RAF-a koji su još uvek u bekstvu, tereti za učešće u čitavom nizu pljački banaka. U njenom stanu je pronađeno nekoliko komada oružja i municija, što baca sasvim drugačiji pogled na navodni penzionerski život.

Nensi Fezer je 15. političarka koja se nalazi na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova, a kojem su podređene bezbednosne službe Nemačke koje u svom poslu više ili manje moraju da se bave RAF-om. U vreme kada je danas 53-godišnja Fezer rođena, služba BKA tragala je za pripadnicima grupe Bader-Majnhof. Vrlo lako je moguće da Fezer neće biti zadnja šefica nemačkog MUP-a čiji će mandat da obeleži i tema levičarskog terora od pre pedesetak godina, odnosno njegove današnje reinkarnacije.