Sve što treba da znate o izbornom danu i noći u SAD

Poznato je da će o pobedi odlučiti sedam država, osim ako ne bude nekih iznenađenja. Najveća pitanja su kada će biti poznati rezultati, koliko će na izbore uticati priliv dezinformacija, da li će biti nasilja. Oba tabora su spremna da uđu i u pravne procese oko osporavanja rezultata, što bi još više moglo da zakomplikuje stvari, ukazuje Glas Amerike.

Evo šta treba pratiti u danu i noći izbora u SAD.

Kada će se znati pobednik?

Izborni dan u Americi je zapravo u poslednje vreme izborna nedelja – jer svaka država ima svoja pravila kako broji glasove, a moguća su i pravna osporavanja rezultata – što sve zajedno može da odloži proglašenje pobednika. Fakat je da niko ne zna tačno koliko je vremena potrebno da bi se proglasio pobednik.

Agencija AP, koja tradicionalno prati rezultate izbora, proglasila je 2020. godine Džoa Bajdena pobednikom četiri dana nakon zatvaranja birališta – u subotu popodne. Neke države, međutim, ni tada nisu imale konačne rezultate. Džordžija je proglasila Bajdena pobednikom 16 dana nakon izbora, a Severna Karolina je posle 10 dana objavila da je pobedio Tramp.

Na izborima 2016. godine, međutim, pobednik je bio poznat nekoliko sati posle zatvaranja birališta. Trampova pobeda nad Hilari Klinton proglašena je u 2:29 ujutro u sredu, po vremenu na istočnoj obali SAD.

Ovoga puta, trka je veoma tesna u sedam država koje će odlučiti rezultat: Arizoni, Nevadi, Džordžiji, Severnoj Karolini, Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu.

Biračka mesta u tim državama zatvaraju se u različito vreme: Arizona zatvara birališta u 21h po vremenu na istočnoj obali SAD (ET) i ne objavljuje rezultate pre nego što svi okruzi prijave svoje rezultate, ili najmanje sat vremena po zatvaranju biračih mesta. U Džordžiji se glasačka mesta zatvaraju u 19h po ET, a AP je prve rezultate na izborima 2020. objavio u 19:20 iste večeri, iako je konačno pobednih proglašen tek 19. novembra.

Mičigen, država koju je Tramp dobio 2016. nakon 30-godišnje dominacije demokrata, zatvara birališta u 20h i 21h po ET. AP je objavio preliminarne rezultate vrlo brzo po zatvaranju birališta. U Nevadi se biračka mesta zatvaraju u 22h po ET. Tamo se rezultati ne objavljuju pre nego što poslednji glasač ubaci svoj listić, pa se duže čeka između zatvaranja biračkih mesta i prvih rezultata.

Severna Karolina zatvara birališta u 19:30h po ET. AP je na prošlim izborima preliminarne rezultate objavio u 19:42h , a konačne tek 10 dana posle izbora. Birališta u Pensilvaniji zatvaraju se u 20h po ET. Na prošlim izborima, AP je prve rezultate objavio u 20:09h, ali je Bajdena proglasio pobednikom tek četiri dana kasnije.

U Viskonsinu se glasačka mesta zatvaraju u 20h po ET. AP je prve rezultate objavio u 21h na izborima 2020. godine, a konačna pobeda demokrata je objavljena narednog dana.

Hoće li biti naznaka kako se odvija trka?

Za rane naznake, treba pratiti dve države na istočnoj obali – Severnu Karolinu i Džordžiju, gde bi rezultati mogli da stignu prilično brzo. To ne znači da će finalni rezultati u tim državama biti poznati ako razlika bude mala, ali to su prve države koje zatvaraju biračka mesta i gde se može naslutiti kako će se stvari dalje razvijati.

Za detaljniju analizu, treba gledati razvoj situacije u urbanim i ruralnim područjima u određenim državama na severu i jugoistoku, gde su demokrate dobijale izbore od 2020.

Na primer, u Severnoj Karolini može se pratiti kako Haris stoji u okruzima Vejk i Meklenburg, koji obuhvataju velike gradove Šarlot i Roli – i to će ukazati na broj glasova koji Tramp treba da dobije u manje naseljenim, ruralnijim područijima, u kojima je dominirao.

U Pensilvaniji, Kamali Haris je potrebna velika izlaznost u Filadelfiji, ali i da dobro prođe u ruralnim okruzima zapadno i severno od grada. Filadelfija sa svojim predgrađima daje 43 odsto od ukupnog broja glasova u Pensilvaniji. Haris je bila veoma aktivna u kampanji u okruzima Baks, Čester, Delaver i Montgomeri, gde je Bajden imao bolji rezultat od Hilari Klinton 2016. godine.

Na drugim mestima u takozvanom „plavom zidu“ (države Pensilvanija, Viskonsin i Mičigen), Tramp mora da ublaži rast demokrata u predgrađima Detroita u Mičigenu, posebno u okrugu Ouklend. Isti izazov mu predstavlja i okrug Vokeša u Viskonsonu.

Gde će biti kandidati?

Tramp će poslednjeg dana kampanje imati nekoliko mitinga koje će završiti u mestu Grand Rapids u Mičigenu, što mu je tradicija. Taj miting će, kako se očekuje, početi u ponedeljak kasno uveče.

Nakon toga, Tramp ide u Palm Bič na Floridu gde će glasati, a potom otići u svoj izborni štab gde je najavljeno da će se organizovano pratiti izborni rezultati.
Haris će poslednji dan kampanje mitinge držati u Pensilvaniji, a završni će biti u Filadelfiji. Rezultate izbora pratiće u prestonici Vašingtonu, na univerzitetu Hauard gde je studirala i diplomirala 1986.

Sem toga, demokratska kandidatkinja nije najavila druge aktivnosti na dan izbora.

Ona je u nedelju izjavila da je glasala poštom i da je njen listić „na putu ka Kaliforniji“.

Koliko je ljudi već glasalo, a ko čeka izborni dan?

U pojedinim državama biračima je omogućeno da glasaju i pre dana izbora, a to je iskoristilo već 78 miliona Amerikanaca – bilo da su glasali na biračkom mestu ili poštom.

Ovoliki broj glasača će određena biračka mesta, poput pojedinih u Džordžiji, 5. novembra pretvoriti u „grad duhova“, kažu članovi biračkih odbora.

Jedan od glavnih razloga za veliku izlaznost na ranom glasanju je i to što je Tramp ovoga puta pozvao svoje pristalice da izađu na rano glasanje – suprotno od onoga što je radio 2020. godine kada je poručio da se glasa na dan izbora. Broj izašlih potvrđuje da su mnogi republikanci ove godine poslušali Trampa i pitanje je hoće li taj broj glasača biti veći od onog na izborni dan.

Ima promena i kod demokrata. Pre četiri godine, kada je bila pandemija, demokrate su uglavnom glasale poštom. Ovoga puta, pošto nema rizika za javno zdravlje, mnogi odlaze na biračka mesta što se očekuje i na sam izborni dan.

Obe strane su puno uložile u to da ubede glasače da izađu na izbore. Trampova kampanja je taj zadatak poverila spoljnim saradnicima, poput milijardera Ilona Maska, koji je organizovao i lutriju za birače – zbog čega je i tužen u Filadelfiji.

Demokrate su se opredelile za tradicionalniji način – kampanju od vrata do vrata, koju je na terenu sprovodilo više od 2.500 plaćenih saradnika, koji su radili u 357 kanclearija – samo u sedam država koje odlučuju izbore.

Da li će biti nereda?

Tramp u poslednje vreme iznosi neosnovane tvrdnje o upitnosti integriteta izbora. Lažno insistira na tome da će izgubiti izbore jedino u slučaju da ih demokrate pokraadu – iako istraživanja pokazuju da je rezultat zaista neizvestan.

Republikanski kandidat bi ponovo mogao da proglasi pobedu u izbornoj noći, kao što je to uradio 2020.

Takva retorika može imati ozbiljne posledice što se videlo 6. januara 2021. kada su Trampove pristalice upale u Kongres i pokušale da spreče potvrdu izborne pobede Džoa Bajdena. Tada je poginulo pet osoba. Nažalost, i dalje postoji mogućnost da se nasilje desi i u ovoj izbornoj sezoni.

Republikanski nacionalni komitet imaće desetine hiljada posmatrača „izbornog integriteta“ na dan glasanja, koji će gledati da li ima nepravilnosti. Kritičari, međutim, strahuju da će to dovesti do maltretiranja glasača ili članova biračkog odbora. Na nekim biračkim mestima, radnici su tražili prisustvo policije uz već postojeći taster za brzo alarmiranje nadležnih u slučaju opasnosti, kao i staklo otporno na metke.

Istovremeno, Trampovi saradnici podsećaju da je on preživeo dva atentata i da je meta pretnji.

Policija u Vašingtonu i drugim gradovima već se priprema za potencijalne nerede na dan izbora.