Sve više migranata u Nemačkoj: Ko će to da plati?

Pokrajine i savezna država se svađaju oko novca, dok građani imaju utisak da problem izmiče kontroli, piše Dojče vele.

Na bivšem aerodromu Tegel u Berlinu već dugo opstaje pravi mali grad. Izbeglički grad, sa oko četiri hiljade ljudi. Uskoro bi mogao da se proširi za još toliko.

Tegel je trebalo da bude tek prvi smeštaj za izbeglice, odakle bi nakon par dana bili premešteni u bolje uslove. Ali, mesta nigde nema, posebno stanova.

I dalje dnevno dvestotinak novih izbeglica stigne u Berlin i nema izgleda da će se to promeniti.

Tako je širom Nemačke, gde gradovi i opštine – koji su naposletku odgovorni za sam smeštaj tražilaca azila i izbeglica – već dugo govore da više ne znaju kuda će.

Ove godine je, do oktobra, u Nemačkoj podneto 220.000 novih zahteva za azil. Statistički, to je daleko od vrhunca izbegličke krize 2015. i 2016. godine.

No, u poslednjih godinu i po dana je u Nemačku stiglo i oko milion ratnih izbeglica iz Ukrajine koji se ne broje u ovu statistiku. Naime, prema odluci EU, oni automatski dobijaju ograničeno pravo boravka i ne moraju kroz proces azila.

Ali, i njih negde valja smestiti.

Malo mesta, malo ljudstva

Četiri od deset lokalnih samouprava u Nemačkoj je „preopterećeno“ ili u „vanrednom stanju“ zbog velikog broja pridošlica, pokazuje anketa koju su nedavno sproveli istraživači migracija sa Univerziteta u Hildeshajmu.

U preostalim gradovima i opštinama navode da je stanje „izazovno“, ali da još postižu. Anketa doduše nije reprezentativna, ali daje neki uvid.

Kao glavne razloge za preopterećenje, lokalne samouprave navode manjak smeštajnih kapaciteta, mesta u vrtićima, manjak personala u lokalnoj samoupravi.

Polovina lokalnih samouprava koristi improvizovani smeštaj, uglavnom kontejnerski. Sportske hale se retko koriste.

„Integracija u mnogim mestima faktički više nije moguća jer su resursi iscrpljeni“, kaže Mirjam Marnih, iz Udruženja gradova i opština. Kaže, građani su nezadovoljni migracionom politikom i pitaju se da li država može da prevlada krizu.

To se vidi i po sve boljim rezultatima desničarske Alternative za Nemačku (AfD), koja u anketama dostiže i do 23 odsto podrške širom zemlje. AfD se pre svega fokusira na pitanja migracije i navodnog „preplavljivanja“ Nemačke strancima.

Svađa oko budžeta

U ponedeljak (6. novembar) se premijeri pokrajina sastaju sa kancelarom Olafom Šolcom kako bi diskutovali o ovoj temi koja obuzima javno mnjenje.

I Savezna vlada u poslednje vreme zauzima restriktivniji kurs, najavljuje više deportacija.

Lokalne samouprave traže pre svega više novca iz saveznog budžeta. „Savezna država snosi odgovornost za čuvanje spoljnih granica. Ne može onda biti da preuzima samo delić troškova za smeštaj“, kritikuje Rajner Haselof, demohrišćanski premijer Saksonije-Anhalt.

Na ovoj temi opozicija – a Demohrišćani su opozicija na saveznom nivou – pokušava da poentira u odnosu na Šolcovu vladu koju čine Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali.

Vlada želi da smanji svoj udeo koji prebacuje pokrajinama sa 3,75 milijardi evra na 1,25 milijardi za narednu godinu.

Pokrajine pak zahtevaju da paušalno dobiju 1,25 milijardi, kao i još 10.500 evra godišnje po jednom migrantu koji je smešten u njihovoj pokrajini. Traži se da savezna država sasvim preuzme i troškove smeštaja.

Ukidanje džeparca?

Jedna od mera koje se razmatraju je da se tražiocima azila više ne isplaćuje novac od kojeg treba da prežive, već da dobijaju samo hranu i druge potrepštine.

„Taj princip je isproban već devedesetih, onda opet 2015. i uvek se ispostavljalo da ne funkcioniše u praksi“, kaže Niklas Hader iz Nemačkog centra za istraživanje integracije i migracija.

Često se ispostavlja da izdavanje potrepština stvara samo još više birokratije i dodatno opterećuje lokalne samouprave.

Ljudi koji stignu u prihvatne centre, gde imaju smeštaj i hranu, ionako dobijaju samo „džeparac“ od 150 evra mesečno, što je minimalno prema Ustavu.