somalia auto bombafoto EPA-EFE/SAID YUSUF WARSAME

Prema podacima istraživanja „Globalni indeks terorizma 2020“, koje je objavio Institut za ekonomiku i mir, broj žrtava terorizma u svetu opada već pet godina unazad. Takođe, istraživanje pokazuje da je broj napada ekstremne desnice porastao za 250 odsto, odnosno do nivoa koji nije viđen u poslednjih 50 godina.

Ovome treba dodati i to da američki zvaničnici ukazuju, potkrepljujući podacima, na izuzetan porast broja „domaćih terorista“ poteklih iz desničarskih krugova, kao što su „beli supremacionisti“ motivisani rasnom mržnjom – kaže za Danas Slobodan Sadžakov, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

U odgovoru na pitanje Danasa šta je savremeni terorizam u aktuelnom trenutku, Marko Veković, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kaže da se savremeni terorizam često poistovećuje sa islamskim terorizmom.

Međutim, dodaje on, to je netačno jer su teroristički akti bili izvođeni i u ime jevrejstva, i u ime hrišćanstva, ali i budizma ili recimo sikizma.

Marko Vekovic foto licna arhiva
Marko Veković Foto: Lična arhiva

Takođe, sagovornik Danasa ukazuje da poistovećivanje savremenog terorizma sa islamom ima jednu važnu posledicu, a to je rast islamofobije u svetu.

– Kada pominjemo nasilni ekstremizam, mora se odmah postaviti i pitanje u odnosu na koga i u odnosu na šta se to može nazvati ekstremnim delovanjem. Odgovor koji se najčešće navodi je: u odnosu na ono što je etablirano i smatra se regularnim, a to je, uglavnom, široko prihvaćen koncept liberalne demokratije, ljudskih prava, multikulturalnosti, sekularizacije. Pomenuti koncept smatra se opravdanim i civilizacijskim dostignućem, nečim što neupitno dobro funkcioniše. Promoteri pomenutog koncepta su i neke od najmoćnijih država današnjeg sveta. Pri tom, ideološki se prikriva stanje na globalnom nivou, gde upravo navedene države često učestvuju u masovnom procesu kršenja ljudskih prava, stvaranju različitih oblika nepravdi i eksploatacije, itd. Takvo ponašanje izaziva frustracije i otpore, često i one iracionalnog tipa koji uključuju nasilje – kaže Slobodan Sadžakov.

U sasvim načelnom smislu, napominje on, može se reći da terorizam, na globalnom nivou, nastaje kao rezultat sudara iracionalnih geopolitičkih tendencija najmoćnijih zemalja (koje slede svoje grabežljive, eksploatatorske interese, fokusirane na očuvanje i proširenje svoje moći) i iracionalnih odgovora onih kojima to ne odgovara i osećaju se ugroženima i obespravljenima.

Sagovornik Danasa ističe da u poslednjih nekoliko decenija evropsku društvenost obeležava veliki broj novih momenata, od kojih su neki u vezi sa značajnim demografskim promenama i, u tom smislu, velikim promenama u pogledu strukture stanovništva na evropskom tlu.

– To donosi potrebu redefinisanja mnoštva mehanizama suživota. Traženje novih rešenja u jednoj dosta komplikovanoj situaciji, sa brojnim problemima i interesima, svakako nije lak zadatak. Jedan od primera za to je i diskusija oko nošenja islamskih obeležja (burka, hidžab), koja je pokazala napetosti koje se stvaraju prilikom sudara različitih viđenja slobode i kulturoloških obrazaca. Taj spor može se sagledati kao uvod u čitav niz drugih problema koji će se pojaviti u budućnosti – kaže Sadžakov.

Slobodan Sadzakov foto licna arhiva
Slobodan Sadžakov Foto: Lična arhiva

Prema njegovim rečima, situacija je, nesumnjivo, dodatno zakomplikovana masovnim prilivom migranata, uključujući i reakcije nekih evropskih vlada i delova stanovništva.

– Postojeće napetosti podrazumevaju mnoštvo aspekata i nivoa, a mogu biti intenzivirane nerešavanjem hroničnih problema koji opterećuju Evropu danas. Neki od njih odnose se na ekonomsku situaciju (sve veću nezaposlenost i frustriranost koja je iz toga proističe), kao i na uvek prisutnu opasnost narastanja uticaja desničarskih snaga (kao posledice dezorijentisanosti ljudi u turbulentnim vremenima) – smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, lako je zapaziti da ovdašnje društvo obiluje ekstremizmom. Njegov glavni deo, objašnjava Sadžakov, predstavlja posledicu stvaranja i održavanja suludog konteksta koji je doneo nacionalizam u poslednjih 35 godina.

– Upravo je nacionalizam, kao izraz desničarske ideologije, generator mržnje i zločina, raznih oblika društvene patologije koja se ispoljava na brojne načine. Dovoljno je pomenuti mržnju prema narodima iz regiona, u skorije vreme i prema migrantima, antisemitizam, itd. Nacionalistička matrica koja je integrisana i u temelje državne politike, koja predstavlja deo programa SPC i određenih intelektualnih krugova, trajni je generator ekstremizma, zatrovanosti i neregularnosti kojima obiluje naše društvo. Umesto normalne životne perspektive, ljudima se nudi (a veliki broj to i prihvata) nacionalizam i mržnja. Poseban problem je velika sklonost mladih ekstremističkim idejama – zaključuje Sadžakov.

Na pitanje u kojoj meri je prisutni model multikulturalizma u Evropi generisao pojavu različitih ekstremizama, radikalizaciji, pa čak i konkretnim terorističkim aktima, Marko Veković kaže da je „velika većina muslimana i muslimanki zadovoljna kvalitetom svog života u Evropi, ali i verskim pravima koje uživaju“.

To je ono što Basam Tibi, podseća on, naziva „Euro-islam“, što je dovoljan razlog da veruje da multikulturalizam u Evropi nije uzrok pojave terorističkih akta.

– Međutim, postoje i manjinske zajednice koje su „getoizirane“ u Evropi, koje su često visoko religiozne i koje još uvek nisu pronašle način da se integrišu u evropska demokratska društva. Te zajednice u posebno ranjive za radikalizaciju, jer u situaciji kada se oni osećaju otuđeno, usamljeno, nezadovoljni svojim životima i statusom u društvu – religija predstavlja izlaz koji nudi odgovore na sva ova pitanja. Takvi pojedinci mogu biti glavni akteri terorističkih napada, što se nažalost pokazalo kao tačno poslednjih godina – kaže naš sagovornik.

Govoreći o specifičnostima ovdašnjeg društva, kada je reč o opasnostima koje dolaze sa novonastalim okolnostima i prilikama u svetu, prvenstveno Evropi, Veković podseća da se još od ratova 90-ih, Srbija i ceo region suočavaju sa raznim vrstama radikalizma i ekstremizama.

– Verski ekstremizam je samo jedan od tih fenomena, što se moglo videti u periodu 2014-2017. kada je jedan deo srpskih državljana odlučilo da napusti zemlju i da se bori na strani ISIS-a, ali i da učestvuje u sukobima u Ukrajini. Kada je u pitanju radikalizacija i borba na strani ISIS-a, istraživanja iz Zapadne Evrope ali i iz Srbije ukazuju na jedan važan obrazac – da je radikalizacija gotovo uvek počinjala u verskom objektu – džamiji – u kojoj imam širi takve ideje. Takvih džamija je vrlo malo, ali one i dalje predstavljaju veliki bezbedonosni izazov za naše društvo – zaključuje naš sagovornik.

Islamski radikalizam nije islam

Na pitanje gde pronalazi uzroke straha hrišćanske Evrope od islama, kao i da li se u kontekstu svega što se poslednjih godina događa u Evropi slaže sa tezom o porazu evropskih vrednosti, Marko Veković kaže da Evropu nije strah od islama, niti su evropske vrednosti ugrožene ili poražene.

– Ali Evropu je, čini mi se i opravdano, strah od pojedinih specifičnih radikalnih interpretacija islama koje baštine manje grupe ljudi i njihove zajednice, recimo selafije. Islamski radikalizam nije islam, tj. ne smemo svesti islam na islamski radikalizam, iako se često u javnosti može čuti drugačije – zaključuje naš sagovornik.

* Tekst je nastao u okviru projekta „Odgovor zajednice: aspekti razumevanja savremenih bezbednosnih izazova u Srbiji“, koji realizuje Akademska inicijativa „Forum 10“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari