Sve više parova odlazi u Ukrajinu zbog surogat majki

Potencijalna zarada privlači mnoge žene, no sve se više govori o iskorišćavanju nezavidnog položaja siromašnih žena.

Primera radi, posao u turizmu ili ugostiteljstvu plaća se u proseku oko 162 evra dok surogat majka može zaraditi i 16.200 evra. Premda to radi velik broj žena u Ukrajini, to je još uvek tema o kojoj se ne razgovara otvoreno, piše BBC.

Parovi iz svih delova Europe dolaze u Ukrajinu od 2015, kad su u azijskim zemljama počeli zatvarati biznise zbog iskorišćavanja žena. Nakon što put u Indiju, Nepal i Tajland više nije dolazio u obzir, nesrećni su parovi počeli tražiti rešenje svog problema u Ukrajini.

Prema ukrajinskom zakonu žena već mora biti majka, imati barem jedno svoje dete, da bi se kvalifikovala kao surogat. Naime, ako žena ima svoje dete, manje je verojatno da će se vezati uz ono kojeg se mora odreći, piše Jutarnji.

Mlada Ukrajnika Ana (pravi identitet joj je skriven) ispričala je za BBC da je prvi put postala surogat sa 21 godinom, nakon što je sama već rodila. Premda je trudnoća prošla dobro i porod bez komplikacija, rekla je da se susrela s mnogim ženama koje nisu dobile adekvatnu medicinsku pomoć, brojni nužni pregledi pre same trudnoće nisu obavljeni, a klinike, čiji je cilj samo zarada, čak su odbijale pomoći trudnicama. Nakon što je na internetu objavila deo iskustva kao upozorenje budućim trudnicama, klinika u kojoj je trebala roditi, zapretila je Ani pa o tome više nije javno pričala.

Sam Everingham iz humanitarne organizacije u Sidneju, koja pomaže budućim roditeljima, kaže da su se zahtevi za surogat majke u Ukrajini u poslednje dve godine povećali za neverovatnih 1000%! Zemlja se, kaže, “sasvim slučajno našla kao jedna od retkih država koja podržava ‘turizam plodnosti’, odnosno surogat majčinstvo”.

Osim činjenice da je Ukrajina jedna od retkih europskih zemalja u kojima je surogat majčinstvo legalno i regulisano zakonom, njihovi liberalni zakoni privlače sve više budućih roditelja. Primera radi, tamo se ‘roditelji s namerom’ smatraju biološkim roditeljima od trenutka kad je beba začeta i nema minimalnog ili maksimalnog iznosa koliko bi surogat majka trebala biti plaćena. Time se zapravo stvara otvoreno tržište u kojem žene mogu zahtevati cenu koju žele, navodi Jutarnji.

S druge strane, birokratija ponekad zna biti pakao. Klijenti iz Velike Britanije znaju provesti i po nekoliko meseci u Ukrajini sređujući papire.

Iako većina klinika posluje transparentno, prema ženama se odnosi s poštovanjem i pruža im adekvatnu negu, postoje, naravno, i one na lošem glasu. Šire se nepotvrđene glasine o ukradenim embrionima, užasnim zdravstvenim uslugama i prevelikom broju klijenata zbog čega ni njega nije adekvatna. Everingham navodi primer u kojem je agencija odbila platiti surogat majci bilo kakve novce jer je nakon začeća doživela spontani pobačaj.

Olga Bogomolets, doktorka i zastupnica u parlamentu, kaže kako veruje da se mlade devojke odlučuju na ovo zbog zarade, odnosno sve većeg pada životnog standarda. Smatra da industrija nije dovoljno nadgledana te da je to riskantno i za surogat majke i za klijente. Klijenti se uglavnom oslanjanjaju na internet i forume što, znamo, često nije verodostojan izvor informacija.

Većina surogat majki priznaje da su im nakon porođaja osećaji podeljeni i smatraju da je sasvim prirodno da još neko vreme misle na bebu i odvajanje od nje. No, ‘kad vidite osmeh i sreću na licima roditelja, onda je to to’, rekla je jedna Ukrajinka za BBC.

Kako funkcionira surogat trudnoća u Ukrajini

Dostupna je heteroseksualnim, venčanim parovima koji moraju dokazati da ne mogu zatrudneti zbog medicinskih razloga.

Barem jedan roditelj mora imati genetsku vezu s detetom, a češće se koriste donori sperme.

Cena varira od 243 do 40.501 evra.

Roditelji koji su naručili surogat majku upisani su kao biološki roditelji na potvrdi o rođenju deteta dok surogat majka nema nikakva zakonska prava prema bebi.

Pretpostavlja se da godišnje rodi oko 500 surogat majki u Ukrajini, piše Jutarnji.

Ovakav oblik surogat majčinstva dozvoljen je još u SAD-u, Gruziji i Rusiji. Isto je i u Keniji i Laosu, no onde ne postoje nikakve zakonske regulative.