Žele jednakost: Sve žene u ovoj zemlji danas će štrajkati, čak i premijerka

Organizatori se nadaju da će štrajk žena, čiji su potvrđeni učesnici radnici u ribarskoj industriji, nastavnici, medicinske sestre i sama premijerka, dovesti društvo na neophodan nivo da skrene pažnju na uporni rodni jaz u zemlji i široko rasprostranjeno rodno i seksualno nasilje.

Događaj će označiti prvi celodnevni štrajk žena u 48 godina, kada je 90 odsto Islanđanina odbilo da radi u okviru „kvennafri“ (slobodan dan za žene), što je dovelo do ključnih promena, uključujući prvu ženu na svetu koja je izabrana za predsednika. Ali organizatori ovog poslednjeg štrajka, od kojih su neki učestvovali u prvom štrajku, kažu da je osnovni zahtev i dalje neispunjen.

Uprkos tome što se smatraju globalnim liderom u rodnoj ravnopravnosti, na vrhu globalne rang liste Svetskog ekonomskog foruma (VEF) 14. godinu zaredom, žene na Islandu i dalje zarađuju 21 odsto manje od muškaraca u nekim profesijama, a više od 40 odsto doživjeli su rodno zasnovano ili seksualno nasilje. Organizatori štrajka takođe kažu da su poslovi koji se tradicionalno vezuju za žene, kao što su čistačice i nege, još uvek potcenjeni i plaćeni.

„O Islandu se priča kao o raju jednakosti. Ali raj jednakosti ne bi trebalo da ima jaz u plactama, niti da budemo svedoci rodno zasnovanog ili seksualnog nasilja. Ovo nije ono čemu žene teže“, kaže Freja Štajngrimsdotir, jedna od organizatorki štrajka i direktorka komunikacija BSRB-a, islandske federacije javnih radnika.

„S obzirom na globalnu reputaciju koju uživa, Island ima odgovornost da osigura ispunjenje očekivanja“, dodao je Steingrimsdottir.

Iako je bilo drugih štrajkova žena od prvog štrajka 1975. godine, ovo je prvi celodnevni štrajk. Deluje pod sloganom „Kallarðu hatt jafnretti?“ (Hr. Vi to nazivate jednakošću?), a rezultat je lokalnog pokreta koji planira oko 40 različitih organizacija.

Žene i nebinarni ljudi pozivaju se u utorak da ne rade bilo kakav plaćeni ili neplaćeni posao, uključujući i kućne poslove, „kako bi pokazali važnost svog doprinosa društvu“. Neki su već počeli da se pripremaju unapred kako bi muškarcima olakšali život tokom njihovog odsustva.

„Zaglavili smo u mentalitetu „treća smena je stvarna, žene štrajkuju, ali hajde da se pobrinemo da sve teče glatko“. Moramo izaći iz toga. Jednog dana to neće biti naš problem, pa nemojmo da pokušavamo da im olakšamo“, naglasio je organizator štrajka.

Takođe se očekuje da će na njemu učestvovati najmanje 25.000 ljudi u centru Rejkjavika, a desetine hiljada učesnika očekuje se u deset drugih gradova. Zato je logično verovati da će to biti najmasovniji štrajk žena na Islandu u istoriji.