Svedočenje ukrajinskog vojnika: Borba protiv vagnerovaca je poput scena iz filma o zombijima

Tokom nekoliko sedmica borili su se protiv stotina boraca iz ruske privatne vojne grupe plaćenika Vagner.

Noseći balaklavu (fantomku), Andrij se priseća naizgled beskrajnih borbi u kojima su učestvovali kada su došli pod napad mnogobrojnih boraca Vagnera.

„Borili smo se oko 10 sati bez prestanka. A to nije bilo poput talasa, već je neprekidno trajalo. Izgledalo je kao da ne prestaju da nadiru“, priča on za Si-En-En.

Kako kaže, borbe su bile toliko intenzivne da su se njihovi kalašnjikovi pregrevali od konstantnog pucanja, tako da su morali često da ih menjaju.

„Na našoj strani je bilo oko 20 vojnika. A na njihovoj oko deset puta više“, dodaje.

Prilikom ratovanja, vagnerovci imaju taktiku da najpre pošalju prvi talas napadača koji se uglavnom sastoji od novih regruta, većinom došlih iz ruskih zatvora.

Oni malo znaju o vojnim taktikama i veoma slabo su opremljeni.

Većina njih se nada da će, ako prežive šestomesečni ugovor, moći da se vrate kući umesto nazad u zatvorsku ćeliju.

„Najpre pošalju grupu od recimo deset vojnika na udaljenost od 30 metara, gde počinju da se ukopavaju kako bi zadržali poziciju“, objašnjava Andrij taktiku vagnerovaca.

Zatim dolazi još jedna grupa, koja osvaja narednih 30 metara.

„Tako, korak po korak, vagnerovci pokušavaju da napreduju, iako gube mnogo ljudi u međuvremenu“, kaže on.

Tek kada prvi talas boraca bude iscrpljen ili poubijan, Vagner šalje iskusnije borce, često sa bočnih strana, u pokušaju da pregazi ukrajinske položaje.

Andrij kaže da je njihov napad jedno zastrašujuće i nadrealno iskustvo.

„Naš mitraljezac skoro da je poludeo, govorio je ‘znam da sam ga upucao, ali on ne pada’. Tek nešto kasnije, možda kada iskrvare, padnu na zemlju“, priča on.

Andrij poredi borbu protiv vagnerovskih boraca sa scenama iz filmova o zombijima.

„Izgleda da je vrlo, vrlo verovatno da dobijaju neke droge pre napada“, kaže on, iako Si-En-En navodi da nije mogao nezavisno da potvrdi ovu tvrdnju.

Čak i kada su prvi talasi vagnorovskih napadača eliminisani, napadi su se nastavili, a ukrajinski borci kažu da im je ponestalo municije i da su bili opkoljeni.

„Problem je što su prošli pored nas i zaobišli nas. Na taj način su nas opkolili. Prišli su sa druge strane, nismo očekivali da će stići odatle“, objašnjava Andrij.

„Pucali smo sve dok nismo potrošili i poslednji metak, zatim smo bacili sve granate koje smo imali, i na kraju smo ostali samo ja i još nekoliko momaka. Bili smo bespomoćni u toj situaciji“, dodaje.

Ali, kako kaže, imali su sreće, izdržali su do poslednjeg trenutka kada su se vagnerovci na kraju dana povukli.

Andrijevo svedočenje o taktikama Vagnera podupara se sa izveštajima ukrajinskih obaveštajnih službi u koje je Si-En-En imao uvid prošle nedelje.

Prema tom izveštaju, ako snage Vagnera uspeju da zauzmu poziciju, artiljerijska podrška im omogućava da iskopaju rovove i konsoliduju svoje dobitke.

Sudeći po infomacijama koje su presreli ukrajinski obaveštajci, koordinacija između Vagnera i ruske vojske je često manjkava.

Si-En-En je ove nedelje kontaktirao šefa Vagnera Jevgenija Prigožina u vezi sa optužbama za zloupotrebu u redovima grupe.

Prigožin je preko svoje pres službe poslao izjavu koja je odisala sarkazmom, nazvavši Si-En-En „otvorenim neprijateljem“, da bi zatim insistirao na tome da je Vagner „vojna organizacija za primer, koja se povinuje svim neophodnim zakonima i pravilima u modernom ratovanju“.

Dok Andrij priča za Si-En-En, polja iznad njegovog bunkera odjekuju od gotovo konstantnog bombardovanja.

Cviljenje odlazeće artiljerije praćeno je dalekim udarcima nekoliko sekundi kasnije i nekoliko kilometara dalje.

Zvuci paljbe iz malokalibarskog oružja eruptiraju dok ukrajinski vojnici otkrivaju ono za šta veruju da je ruska bespilotna letelica i pokušavaju da je obore.

Andrij kaže da je njegova jedinica zarobila jednog borca Vagnera, čija je priča onoliko tragična koliko je vagnerovska taktika primitivna i brutalna.

Na snimku sa ispitivanja ovog čoveka čuje se da je on inženjer ali je počeo da prodaje drogu u želji da zaradi više novca.

Dobrovoljno se prijavio u Vagner grupu, verujući da će uspeti da izbriše svoj krivični dosije zato da bi njegova ćerka imala manje problema dok sledi svoj san da postane advokat.

„A kada si shvatio da si samo topovsko meso?“, pitao ga je Andrij.

„Na prvoj borbenoj misiji. Odveli su nas na front 28. decembra. Sinoć su nas poslali na prve linije“, odgovorio je.

„Koliko ljudi je bilo u grupi?“

„Deset“, odgovara on.

Andrij kaže da mu je rekao: „Očigledno, znao si da ćeš biti ubijen u borbama. Ali plašiš se da se boriš za svoju slobodu u svojoj zemlji“.

On je rekao: „Da, to je istina. Bojimo se Putina“.

Andrij je napravio kontrast između ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je ne tako davno bio vodeći komičar u zemlji.

„Naša prednost je što mi zaista možemo da izaberemo momka kojeg Rusi nazivaju klovnom. A kao što vidimo, sada je ovaj momak zaista lider slobodnog sveta, ovog trenutka, na našoj planeti“, kaže on.

Andrij je iz jugozapadnog lučkog grada Odesa i pridružio se ukrajinskim snagama nekoliko dana posle početka ruske invazije.

On kaže da će, bez obzira na to koliko još boraca bude poslato da unište njihove pozicije, ukrajinski vojnici odupirati.

„Većina mojih momaka su volonteri. Oni su imali dobar posao, dobru platu, ali došli su da se bore za svoju domovinu. A to čini veliku razliku“, ističe on.

„Ovo je rat za slobodu. To nije čak ni rat između Ukrajine i Rusije. To je rat između režima i demokratije“, zaključuje Andrij.