Švedska među najgore pogođenim

„Postizanje kolektivnog imuniteta je teško pitanje. Ne vidimo znake da u populaciji postoji imunitet dovoljan da uspori broj novih slučajeva zaraze“, rekao je Tegnel.

Prema podacima koji su objavljeni ove nedelje, Šveđani su više izloženi virusu nego građani susednih nordijskih zemalja što, kako navodi Blumberg, pokazuje da oslanjanje na dobrovoljno pridržavanje mera, na kojem su vlasti insistirale, nije dovelo do željenih rezultata.

Tegnel je ranije tvrdio da je imunitet krda teško izmeriti i dovodio u pitanje zvanične cifre kada se radi o broju zaraženih i preminulih.

Međutim, najnovije istraživanje koje je sprovela OECD pokazalo je da je Švedska konstantno među najteže pogođenim zemljama u Evropi po pitanju smrtnosti i broja infekcija, kao i da je najsporija u sprečavanju prenošenja zaraze.

Tegnel je ranije tvrdio da će Švedska proći bolje od ostalih zemalja u drugom talasu nakon što je tokom prvog izgradila kolektivni imunitet.

U maju je predvideo da će broj slučajeva u zemlji „verovatno biti prilično nizak“ kada na jesen stigne drugi talas, jer bi veliki deo populacije već bio zaražen virusom i postao imun.

Međutim, od tada se pojavilo više dokaza koji ukazuju na to da je moguće da ljudi koji su se oporavili od kovida 19 ponovo obole i da u nekim slučajevima imunitet može biti kratkotrajan.

Tegnel je takođe u maju sugerisao da bi druge nordijske zemlje, poput Finske, koje su ubrzo uvele zaključavanje, morale to da ponove na jesen.

Ali dogodilo se upravo suprotno – zahvaljujući strogoj graničnoj politici, Finska i Norveška su u velikoj meri uspele da izbegnu drugi talas zaraza, omogućavajući da se nastave mnoge normalne aktivnosti.

I u jednom intervjuu koji je u oktobu dao za Nju stejtsmen, Tegnel je branio švedsku strategiju.

„Kao i druge zemlje, i mi pokušavamo da što više usporimo širenje zaraze. Implikacije da smo pustili da se zaraza slobodno širi bez ikakvih mera namenjenih njenom zaustavljanju nisu istinite“, rekao je tada Tegnel i dodao da je u Švedskoj, iako nije uveden lokdaun kao u drugim zemljema, postojao „virtuelni lokdaun“.

„Šveđani su enormno promenili svoje ponašanje. Prestali smo sa putovanjima čak i više nego što je to slučaj u susednim zemljama. Na aerodromima nije bilo letova, vozovi su saobraćali na samo nekoliko procenata od normalnog kapaciteta, tako da je došlo do velikih promena u društvu“, izjavio je tada Tegnel.

Vlasti su nedavno bile prinuđene da ponovo razmotre pristup u borbi protiv virusa pošto je broj novih slučajeva na dnevnom nivou premašio 7.000.

Premijer Stevan Leven je ovog meseca najavio „nezapamćen“ korak, koji podrazumeva ograničavanje okupljanja u javnosti na maksimalno osam osoba.

Osim toga, uvedena je zabrana prodaje alkohola posle 22 časa.

Leven je prilikom jednog od retkih televizijskih obraćanja naciji, tek četvrti put od kada je na premijerskom mestu, pozvao svoje sugrađane da učine više po pitanju borbe protiv širenja virusa. „Zdravlje i životi ljudi su još uvek u opasnosti, a ta opasnost se povećava“, rekao je Leven.

Propisi Švedske i dalje su relativno opušteni u poređenju sa drugim evropskim zemljama, ali su značajan zaokret od ranije politike koja je pretpostavljala da će ljudi dobrovoljno odlučiti da ostanu kod kuće i održavaju distancu, a koja je, kao i Tegnelova strategija, izazvala brojne kritike. Kako navodi Foks njuz, neki su švedski model odgovor na epidemiju nazivali „katastrofalnim“, dok su drugi stručnjaci, uključujući vodećeg američkog epidemiologa doktora Entonija Faučija, za koncept imuniteta krda tvrdili da je „besmislen i veoma opasan“.

Sad skeptični i prema vakcini

U Švedskoj je do sada zabeleženo 236.355 slučajeva zaraze i 6.622 preminulih. Nove restriktivne mere su uvedene posle upozorenja da se mesta na odeljenjima za intenzivnu negu u zemlji ubrzano popunjavaju. Ipak, zvaničnici upozoravaju da ne treba polagati previše nade u moguću buduću vakcinu. „I dalje beležimo porast broja pacijenata kojima je potrebna intenzivna nega. Ne smemo dozvoliti da činjenica da će za nekoliko meseci možda biti dostupna vakcina utiče na to da se ne pridržavamo mera“, naglasio je Tomas Linden, šef Nacionalnog odbora za zdravstvo i socijalnu zaštitu, i naglasio da bi, u trećem talasu, zdravstveni sistem mogao da bude još opterećeniji nego što je sada.