Švedska migraciona politika kao uzor?

Nije neobično da ljudi u Nemačkoj ističu Skandinaviju kao dobar primer. Nordijske zemlje navodno uvek znaju kako da urade stvari bolje: jednaka prava, vojni rok ili digitalizacija. Ranije osporavane stroge migracione politike Danske i Švedske sada su postale uzor mnogima.

LiderCDU Fridrih Merc rekao je nedavno da Švedska uspeva da reši probleme u migracionoj politici. Manjinskoj švedskoj vladi, koja blisko sarađuje sa desničarskim populistima, to je naravno melem za uši.

Posle skoro dve godine na vlasti, politički rad daje plodove, naglasila je početkom avgusta ministarka za migracije Marija Malmer Stenergard iz redova umerenih konzervativaca. I objasnila:

„Broj zahteva za azil je na istorijski niskom nivou, azilantima se izdaje manje boravišnih dozvola. I prvi put u 50 godina, više ljudi emigrira nego što dolazi kod nas.“

Švedska kao zemlja emigracije?

Ali tvrdnju da je Švedska sada zemlja emigracije, švedska agencija za statistiku stavlja pod znak pitanja. Nadležni su studiju ARD u Stokholmu rekli da su brojke istorijski visoke i zato jer je registar stanovništva prečišćen i sređen.

Ljudi koji su možda odavno emigrirali tek sada su zvanično izbrisani iz registra. U stvarnosti, verovatno i dalje više ljui dolazi u Švedsku nego što je napušta.

Pres služba ministra za migracije, međutim, ukazuje na značajan porast emigracije prošle godine. Ponovno povećanje početkom 2024. ne može se objasniti samo čišćenjem registra stanovništva, kažu i istuču da je Švedska poslednjih godina zabeležila značajan pad zahteva za azil.

Stvari su izgledale potpuno drugačije 2015. kada je Švedska primila najveći broj izbeglica u Evropi. Ali, tadašnja crveno-zelena vlada brzo je pooštrila politiku azila: nije bilo više paušalnog izdavanja boravišnih dozvola, otežan je postupak spajanja porodice.

Istovremeno su pojačane granične kontrole uAustriji, Nemačkoj i Danskoj i time izbeglicama učinile komplikovanijim put do Švedske.

Primiti što je moguće manje ljudi

Reputacija Švedske među migrantima je takođe narušena, i brzo je nestao imidž zemlje sa velikom kulturom dobrodošlice.

Brojna spaljivanja Kurana u zemlji, talasi kampanja dezinformacija usmerenih protiv ljudi muslimanske veroispovesti: to su takođe faktori koji Švedsku čine neprivlačnom za izbeglice.

A signali aktuelne vlasti su jasni: želimo da primimo što manje ljudi. Nekada altruistička migraciona politika Švedske odavno je prošlost. Ali razlozi za pad imigracije u Švedskoj su različiti. Tako da se ne može jednostavno reći „na severu to imaju pod kontrolom“, prenosi DW.