Švedska od 1. januara preuzima šestomesečno presedavanje EU: Švedski desničari izazivaju nelagodu u Briselu

Podsetimo da je pre par meseci u ovoj državi formirana vlada krajnje desnice. Postoje strahovanja da bi ta činjenica mogla da baci senku nad predsedavanjem Švedske EU?

Na Švedsku se dugo gledalo kao na kooperativnu i konstruktivnu članicu EU sa nizom mejnstrim vlada koje su u stanju da pridobiju podršku domaćeg parlamenta za mnoge velike ideje Brisela.

Ali opšti izbori u septembru ostavili su, piše Politico, novog premijera desnog centra Ulfa Kristersona zavisnim od krajnje desnih, evroskeptičnih Švedskih demokrata (SD) za svoj parlamentarni mandat. To je postavilo znak pitanja da li Stokholm može da održi zamah na ključnim obavezama koji se gomilaju u okviru EU.

Diplomate u Briselu — koje su se radovale švedskom predsedništvu kao onom koji će moći da obavi stvari — sada su zabrinute da će anti-EU ton švedskih demokrata uticati na način na koji oni rade.

“Ni za koga nije novost da su Švedske demokrate (SD) najkritičnija stranka u parlamentu za EU“, rekao je lider SD-a Džimi Akeson tokom parlamentarne debate o pitanjima EU ranije ovog meseca.

“Verujemo u saradnju… ali moramo da se odmaknemo od gotovo manične ideje da Brisel treba sve više da se meša u politiku država članica”.

Institucionalna arhitektura EU daje zemlji sa rotirajućim šestomesečnim predsedništvom Saveta EU — trenutno Češkoj Republici — centralnu ulogu u postavljanju i napredovanju političkog programa bloka. U tom cilju, smatra se korisnim ako predsedavajuća zemlja ima jasan stav o saradnji sa EU i široko shvaćen stav o centralnim pitanjima na dnevnom redu.

Ali uspon SD-a, stranke sa neonacističkim korenima, pokvario je sliku odnosa Švedske i EU. Ovo je prvi put da SD ima stvarni uticaj, a zvaničnici u Briselu još uvek razmatraju na koji bi se način politički stavovi kao što je njena ultra-tvrda linija prema imigraciji i relativno prijateljski odnos prema Mađarskoj Viktora Orbana mogli odraziti na način na koji Švedska postupa sa EU.

Švedske diplomate u Briselu uveravale su svoje kolege da će njihovo predsedavanje voditi iz Brisela, a ne iz Stokholma. To je umirilo neke u Savetu, ali potencijalni uticaj SD-a izazvao je nelagodnost među ostalima u Briselu.

Iratke Garsia Perez, liderka grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, napisala je na Tviteru nakon nedavne posete Stokholmu: “Izrazila sam zabrinutost zbog negativnog uticaja koji će ekstremno desničarske švedske demokrate imati ne samo na švedsku vladu, već i švedsko predsedavanje EU počev od januara“.

Dok su Kristersonova Umerena partija i njena dva manja koaliciona saveznika desnog centra čvrsto pro-EU, SD je tražio referendum o članstvu Švedske u EU u mesecima nakon Bregzita.

Na parlamentarnoj debati u Stokholmu ovog meseca, disonansa u porukama između Kristersona i lidera SD-a Akesona bila je u potpunosti vidljiva.

„U mojoj vladi vidimo sve mogućnosti jače EU“, rekao je Kristerson otvarajući sednicu.

EU je “mir“, “pomirenje“, “trgovina“ i “sastanak ljudi“, rekao je on. To je “sloboda kretanja“ i “mobilni telefoni bez troškova rominga“.
Akeson je dao oštriji ton. On je interakciju švedskih vlada sa EU označio kao „naivnu“ i oblik „ponašanja samopovređivanja“.

“Svaka nacija i svaki narod u Evropi ima pravo da bude gospodar u svom domu“, rekao je Akeson.

Dogovor koji je sklopio sa Kristersonom osigurava da ima pravo glasa u nekim ključnim oblastima unutrašnje politike, od migracije do ekonomskog rasta, ali se takođe može očekivati da će „razgibati svoje mišiće“ kada se ta pitanja pojave na nivou EU.

„Očigledno, na isti način kao što rade u unutrašnjoj politici, oni bi želeli da imaju uticaj i na ključne politike EU“, rekla je An-Katrin Jungar, politikolog sa Univerziteta Sodertorns u Stokholmu.

Pakt o migracijama u fokusu

Migracija posebno ima potencijal da bude žarište. Ono je centralno za politički program SD-a i postavljeno je da bude visoki prioritet tokom švedskog predsedavanja EU.

Najnovija faza ambiciozne prerade briselske politike o migraciji i azilu – Pakt o migraciji i azilu – je predviđena za diskusiju, sa zemljama članicama koje su udaljene po tom pitanju.

Pre švedskih izbora bila su velika očekivanja da bi se mogao postići značajan napredak u vezi sa paktom tokom švedskog predsedavanja i da bi možda mogao da bude završen tokom sledećih španskih ili belgijskih predsedavanja.

Švedska je bila među najvišim stopama tražilaca azila po glavi stanovnika tokom evropske migracione krize 2015.  a evropske diplomate veruju da je to zemlji dalo ogromno znanje o srodnim pitanjima.

Pored toga, evropski komesar za unutrašnje poslove, zadužen za migracionu politiku, trenutno je švedska poslanica Ilva Johanson.

Ali otkako su Johansonine socijaldemokrate u septembru skinute sa vlasti, te nade u napredak blede u Briselu. SD je dugo gurala liniju da Švedska mora da smanji broj ljudi kojima daje azil na „što je moguće bliže nuli“, a nova švedska vlada je posvećena ograničavanju migracije.

Akeson i njegova stranka verovatno će se odupreti svakom potezu EU da podeli odgovornosti za smeštaj migranata između pograničnih država i država poput Švedske – daleko od spoljne ivice bloka.

Takva nepopustljivost uznemirila je diplomate koji pakt o migracijama vide kao jedan od najsloženijih dosijea bloka. „Ako je ranije bilo komplikovano, sada izgleda nemoguće“, rekao je jedan diplomata iz centralne Evrope.

Međutim, Tomas Tobe, švedski poslanik u Evropskom parlamentu iz Umerene partije premijera Kristersona, koji je bio pregovarač Evropskog parlamenta za regulativu o azilu i upravljanju migracijama, rekao je da veruje da bi dosije EU o migracijama mogao da bude završen pre isteka sadašnjeg evropskog mandata.

„Nova švedska vlada zna da od njih postoje očekivanja“, rekao je on.

Johanson je takođe optimista u pogledu šansi za uspeh: „Možete imati velika očekivanja od švedske vlade“, rekla je ona za Politico.

Vladavina prava

Prema nekim posmatračima, izgledi za napore EU da ojača vladavinu prava u zemljama članicama — posebno u Mađarskoj i Poljskoj — takođe su pomućeni usponom SD.

Komisija je u novembru zaključila da Mađarska nije ispunila obećanje o usvajanju 17 reformi vladavine prava kako bi pristupila  fondovima EU u vrednosti od 7,5 milijardi evra , a u septembru je Evropski parlament glasao da se Mađarska okarakteriše kao nedemokratska država.

Međutim, poslanik SD Čarli Vajmers glasao je protiv tog predloga, što su kolege švedski poslanici u Evropskom parlamentu protumačili kao znak odobravanja mađarskog premijera Viktora Orbana, koga nevladine organizacije optužuju da ograničava slobodu medija i dozvoljava procvat korupcije.

„Danas smo ponovo podsetili da se švedske demokrate ne zalažu za principe vladavine prava u EU“, rekla je poslanica Švedske liberalne partije Karin Karlsbro posle glasanja. „Ostatak Evropskog parlamenta je jasan — Mađarska se više ne može smatrati slobodnom demokratijom, ali SD kao i obično podržava Orbana“.

Stručnjaci kažu da ostaje nejasno kako će se SD angažovati na migraciji ili vladavini zakona, ili na bilo koji od ostalih 350 pitanja na dnevnom redu za šestomesečno predsedavanje Šveđana.

Švedska ministarka za Evropu Džesika Rozval rekla je da su se poslanici SD u izabranom odboru švedskog parlamenta za evropske poslove obavezali da budu „konstruktivni“ i ono što je do sada videla od stranke to potvrđuje.

Rozval, koja je ranije predsedavala tim izabranim komitetom EU, rekla je da joj je njeno iskustvo u pregovorima sa svim strankama u parlamentu dalo uverenje da se različita gledišta mogu razmotriti i da se među zakonodavcima obezbedi široka podrška švedskoj politici EU.

„Čak i ako ponekad ne razmišljamo isto, imamo ambiciju da budemo važna zemlja u EU“, rekla je ona.

U parlamentarnoj debati sredinom novembra, Akeson je priznao da Švedska, kao mala izvozno zavisna zemlja, treba da sarađuje sa svojim susedima. Ali to ne znači dozvoliti da se više moći akumulira u Briselu, rekao je on.

„Nije isto što i hteti više moći birokratama drugih zemalja koje ne možemo da biramo i ne možemo da glasamo“, rekao je on.