Švedska prednjači u EU po rodnoj ravnopravnosti, Grčka na začelju

U odnosu na prethodnu godinu, u indeksu za 2021. registrovan je samo „mikroskopski“ rast od 0,6 poena.

„Evropa je ostvarila krhke dobitke u rodnoj jednakosti. Međutim, pojavili su se veliki gubici kao posledica pandemije kovida… Nalazi iz indeksa mogu da pomognu evropskim liderima da se suoče sa različitim efektima pandemije na žene i muškarce i ublaže nejednak kratkorčni i dugoročni uticaj“, rekla je direktorka EIGE Karlin Shejle (Carlien Scheele).

Najbolje performanse, prema indeksu, ponovo imaju Švedska i Danska a sledi Holandija koja je pretekla Finsku i Francusku.

Poziciju su, u odnosu na 2020, najviše popravili Luksemburg, Litvanija i Holandija dok je Slovenija jedina zemlja EU koja je zabeležila nazadovanje.

Gledano prema rezultatu, razlike su velike i idu od 52,6 poena koliko ima Grčka do 83,9 poena koje ima Švedska.

Evropska komesarka za ravnopravnost Helena Dali rekla je na predstavljanju indeksa da jednak pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama, uključujući seksualno i reproduktivno zdravlje i prava, omogućava ženama i muškarcima da žive punim i aktivnim životom u društvu.

„Kroz program EU4Helt Komisija je spremna da podrži potrebe i akcije članica EU da priznaju osnovno pravo svake osobe na zdravstvenu zaštitu, kao što je predvidjeno u Povelji o osnovnim pravima i Stubu socijalnih prava“, rekla je Dali.

Fokus na kovidu, mentalnom, seksualnom i reproduktivnom zdravlju

Indeks je ove godine bio fokusiran na vezu zdravlja i rodne jednakosti, čiji je značaj dodatno uvećan zbog pandemije korona virusa.

Žene, koje čine većinu zaposlenih u zdravstvenom sektoru, samim tim izložene su i većem riziku da se zaraze.

Zdravstveni radnici takodje su se za vreme pandemije suočili sa „akutnim mentalnim stresom zbog preopterećenosti i gledanja pacijenata kako pate i umiru“.

EIGE navodi i da muškarcima sa kovidom preti veći rizik da budu hospitalizovani, što se povezuje sa njihovim ponašanjem kada je reč o zdravlju i postojećim stanjima, kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes, koja su češća medju muškarcima.

Ukazuje se i na pad nataliteta, posebno u zemljama koje je pandemija najviše pogodila. Stres, ekonomska neizvesnost i povećanje neplaćenog rada žena, sve to je, kako se navodi, dovelo do toga da parovi odlažu odluku o roditeljstvu ili od njega odustaju.

Do pada nataliteta takodje dolazi u vreme otežanog pristupa zdravstvenim uslugama.

„S obzirom da pandemija kovida predstavlja izazov bez presedana za kolektivno mentalno i ukupno zdravlje evropskih gradjana, od ključnog značaja je da kreatori politike uključe bojazni oko rodne jednakosti u zdravstvene i druge mere oporavka kako bi se dobili najbolji rezultati“, navodi EIGE.

Institut je takodje naveo da je indeks radjen uglavnom na osnovu podataka za 2019. ali da ukazuje i na neke posledice pandemije koja je obeležila 2020.