Vlada u Stokholmu: Rusija širi lažne tvrdnje o spaljivanju Kurana da bi osujetila prijem Švedske u NATO

Kako piše Gardijan, smatra se da je posredi pokušaj Moskve da osujeti proces prijema Švedske u NATO dok se još uvek čeka odobrenje Turske i Mađarske.

Švedska agencija za psihološku odbranu, koja je deo ministarstva odbrane, navodi da su ruski mediji pod kontrolom države RT i Sputink objavili niz članaka na arapskom, lažno tvrdeći da švedska vlada podržava spaljivanje Kurana.

Od kraja juna, švedske vlasti su zabeležile oko milion sličnih postova na arapskom i drugim jezicima.

Upozorenje ove agencije – koja je telo iz doba hladnog rata vraćeno prošle godine da se bori protiv stranih dezinformacija pošto su tenzije sa Rusijom eskalirale – usledilo je nakon još jednog spaljivanja u nizu u Švedskoj.

Dvojici Iračana, Salvanu Momiki i Salvanu Najemu, koji su bili umešani i u prethodne incidente, bilo je dozvoljeno da spale Kuran ispred parlamenta, što je izazvalo bes i dalje zaoštravanje diplomatske krize između Švedske i muslimanskim zemalja širom sveta.

Švedska vlada je pod sve većim globalnim pritiskom da spreči buduće ovakve proteste ali je do sada odbijala da izmeni zakone o slobodi izražavanja u zemlji.

Mikael Ostlund, portparol agencije za psihološku odbranu, kaže da su se dezinformacije na internetu eksponencijalno povećale od kada su Momika i Najem spalili Kuran ispred džamije u Stokholmu na muslimanski praznik Kurban-bajram u junu.

Među onima koji šire lažne narative, dodaje Ostlund, bile su države i islamistički ekstremisti.

„Oni ponavljaju narativ da Švedska podržava spaljivanje Kurana i da je Švedska islamofobična zemlja i neprijateljski nastrojena prema islamu. Nismo mnogo iznenađeni jer Rusija koristi narative zbog kojih Švedska izgleda loše i otežava joj ulazak u NATO”, rekao je on.

“RT i Sputnjik su imali nekoliko postova sa takvim narativima od juna i jula na arapskom jeziku. Dakle, očigledno je da žele da ih čuju ljudi koji govore arapski”, kaže Ostlund.

Kako napominje, pošto su u pitanju mediji pod kontrolom države, to ukazuje da strategija dolazi sa samog vrha.

“Sve mora da odobri Kremlj, tako da to dolazi od ruske vlade. Taj narativ je u skladu sa onim što Kremlj želi”, dodaje Ostlund.

Kako ukazuje, dok obrazac dezinfomracija raste tokom vremena, ljudima je sve lakše da poveruju da su ti lažni narativi istina.

Valentina Šapovalova, saradnica na Univerzitetu u Kopenhagenu specijalizovana za rusku propagandu i dezinformisanje, kaže da je spaljivanje Kurana u Švedskoj “teško izbeći” u ruskim medijima, koji o tome izveštavaju gotovo svakog dana.

“Rusija definitivno pokušava da iskoristi spaljivanje Kurana u svom propagandnom narativu koji je izgrađen na ideji da su, generalno, zapad i zapadne vrednosti iskvareni. U nekim pričama u ruskim medijima spaljivanje Kurana je upotrebljeno kao dokaz da je liberalni zapadni svet otišao previše daleko”, kaže ona.

Iako je Kuran spaljivan i u Danskoj, najveći fokus je na Švedsku, pogotovo od kada je predala prijavu za prijem u NATO prošle godine.

Rusija ove incidente koristi kao “simboličnu odskočnu dasku” kako na domaćem terenu kod ruskih muslimana tako i globalno, rekla je Šapovalova.

Kako je dodala, kroz propagandne članke napisane na arapskom, Rusija “pokušava da promoviše tenzije između takozvanog demokratskog zapada i ljudi u zemljama u kojima se govori arapski”.

Marija Brok, istraživač saradnik na Univerzitetu u Malmeu, kaže da su ove ruske narative o Švedskoj preuzeli i ruski blogeri, novinari i mediji, kao i Šveđani na onlajn forumu Flešbek, koji sebe opisuje kao “najveći švedski forum za slobodu govora i nezavisnog mišljenja”.

Mnogi od ovih narativa su usmereni na širenje antimuslimanskog sentimenta, kaže ona.

“Rusija ima dva seta motiva za targetiranje Švedske. Strateški gledano, radi se o ulasku Švedske u NATO i stvaranju neslaganja. Dugoročno, Rusija se nada da će dovesti u pitanje prirodu istine ili da će posejati nepoverenje u tradicionalne novinske kuće”, smatra Šapovalova.

„To nas vraća na rasprave koje su ljudi ranije vodili oko bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa: Da li je ovo vest? Da li je ovo lažna vest? To bi moglo biti istina, deluje istinito”, zaključuje ona.