„Švedska se pridružuje NATO-u, ali je beznadežno nespremna za rat“: Analiza dopisnika Gardijana iz Stokholma

Celokupnom železničkom mrežom javnog prevoza u Stokholmu, na primer, upravlja MTR, kompanija sa sedištem u Hong Kongu koja je povezana sa Komunističkom partijom Kine.

U slučaju da Stokholm napadnu strane snage, većina detalja o kritičnoj infrastrukturi i tunelima koji prolaze ispod centra grada – gde se nalazi švedski parlament, rezidencija premijera, Stejt department, kraljevski zamak – mogli bi da se podele sa neprijateljima.

„Moramo pretpostaviti da je sve što MTR zna o tunelima i infrastrukturi u Stokholmu poznato i u Pekingu“, kaže Patrik Oksanen, stručnjak za nacionalnu bezbednost.

Švedska bi trebalo da se pridruži NATO-u ove godine, a dugo odlagano odobrenje mađarskog parlamenta konačno je izglasano u ponedeljak.

Turska je u januaru povukla svoje primedbe. Ovo je istorijska promena: posle više od dva veka mira, neutralna Švedska će morati brzo da se prilagodi zaraćenom novom svetu.

Sve je to je došlo uz tupo upozorenje: od ministra civilne odbrane Karla-Oskara Bohlina da bi „moglo biti rata u Švedskoj“.

Ako to nije bilo dovoljno alarmantno, šef odbrane Švedske Mikael Biden je dodao da se švedsko stanovništvo mora „mentalno pripremiti“ za mogućnost rata.

Obojica su izazvali kritike zbog izazivanja panike: mnoga švedska deca su otišla na TikTok da podele svoje strahove. Upozorenja su možda bila nespretno formulisana, ali su imala za cilj da probude zemlju iz dugog sna geopolitičke naivnosti.

Kako sve veći broj stručnjaka za nacionalnu bezbednost u Švedskoj ističe, trenutno stanje švedske infrastrukture i obim stranog vlasništva čine Švedsku ranjivom.

Privatne kompanije koje su preuzele nekadašnju javnu infrastrukturu često daju prednost profitu nad bezbednošću, a mnogim od najugroženijih obalnih regiona u Švedskoj nedostaju osnovna sredstva za civilnu odbranu, kao što su skloništa.

Nedavni izveštaji Švedske agencije za odbrambena istraživanja (FOI) i nezavisne analize sindikata i poslovnih grupa ukazuju na bezbroj primera sukoba interesa između dugoročne nacionalne bezbednosti i kratkoročnih interesa firmi i opštinskih vlasti koje žele da donesu nove poslove u postindustrijske gradove.

Uglavnom, ovaj sukob je rešen ignorisanjem zabrinutosti za nacionalnu bezbednost.

Problem nije nužno u privatizacijama već u nepromišljenom načinu na koji su izvršene, često bez dužne pažnje ili provere prošlosti.

Zvaničnici su često birali da sklapaju poslove sa privatnim izvođačima koji bi dali najjeftinije ponude. Globalizacijski optimizam iz 1990-ih, kada se očekivalo da će se Rusija i Kina postepeno otvoriti i konačno udružiti sa zapadnim liberalnim demokratijama, utirući put ka miru zauvek, bio je tako čvrsto ukorenjen u švedskoj politici da su lokalni zvaničnici donedavno nudili dogovore za kritičnu infrastrukturu investitorima sa vezama sa neprijateljskim vladama.

U Timru, službenica za bezbednost opštinske vlade Johana Hilgren nedavno je podnela ostavku zbog odluke grada da dozvoli postavljanje kineske fabrike baterija odmah pored aerodroma Midlanda, koji se smatra kritičnim resursom nacionalne bezbednosti.

Skoro četvrtinu svih novih vetroturbina u Švedskoj od 2017. izgradile su kineske kompanije, što bi moglo da ugrozi snabdevanje Švedske energijom u scenariju povećanja tenzija između EU i Kine.

„Švedska još uvek kasni oko 10 godina kada je u pitanju shvatanje da su kineske ambicije globalne“, kaže Oksanen.

Usled decenijske štednje i deregulacije Švedska takođe ima ozbiljan nedostatak spremnosti i građanske infrastrukture. Opštinska vlast u Likseleu na ruralnom severu Švedske toliko je zabrinuta za pristup zalihama hrane da je kupila 10 krava, u slučaju da rat ili nacionalna kriza ugroze lance snabdevanja.

Tu je i nedostatak pouzdanih odbrambenih skloništa. Ogromni novi objekti, poput najskuplje bolnice u švedskoj istoriji, Nia Karolinska, na severu Stokholma, izgrađeni su bez ijednog prostora za sklonište.

Vladina agencija zadužena za inspekciju nacionalne mreže od 64.000 skloništa – sa prostorom za smeštaj sedam miliona ljudi – trenutno ima samo dva zaposlena. Oni bi trebalo da obiđu svih 64.000 lokacija. Na pitanje švedske nacionalne TV da li će agencija možda morati da dobije povećana sredstva, ministar civilne odbrane je potcenjiivački odgovorio: „Ne možemo to isključiti“.

Konzervativci i socijaldemokrate, koji su se smenjivali u vladi u protekle četiri decenije, krive jedni druge. Ali u stvari, postojao je uglavnom dvostranački konsenzus oko prodaje javnih sredstava, dok se kineske firme željno pozivaju da investiraju u fabrike i kritičnu infrastrukturu.

Sadašnja desničarska vladajuća koalicija, sa zakašnjenjem menja prioritete, sa novim alatima za istragu stranih investicija. MTR će izgubiti neke od svojih operativnih ugovora u martu.

Ali povećano finansiranje civilne odbrane i vojske često je potkopano anahronim propisima ili decentralizovanim sistemima koji uključuju više privatnih aktera i lokalne zajednice.

Nacionalnom železničkom mrežom, na primer, upravlja 60 različitih korporacija.

FOI nije dozvoljeno da testira svoje nedavno nabavljene odbrambene dronove na otvorenom, već umesto toga mora da angažuje privatni sportski stadion za probne vožnje.

Ogroman novi vladin centar za sajber bezbednost ometali su lokalni zvaničnici zabrinuti da će ograda koja okružuje zgradu zahtevati seču pet stabala. U vojnoj bazi u Linkopingu, helikopterima nije dozvoljeno da treniraju petkom posle 15 časova, jer se meštani žale da ih je neprijatno čuti popodne kada priželjkuju mirni odmor.

Postoji švedski izraz za ovaj stav: fredsskadad, „narušen mir“ – ideja da su dva veka mira u Švedskoj ostavila svoje građanstvo nespremnim za suroviju stvarnost.

Šveđani su svoju sigurnost dugo uzimali zdravo za gotovo, dok su vladini zvaničnici neoprezno prodavali javnu imovinu i kritičnu infrastrukturu stranim silama.

Još jedan simptom može biti posebna ranjivost Švedske na spoljnu propagandu, dezinformacije i hibridni rat. Kako se približavamo izborima za EU ​​u junu, neke od ovih slabosti su otkrivene.

Agencija za psihološku odbranu švedske vlade saopštila je prošle godine da mediji pod kontrolom Kremlja objavljuju članke na arapskom jeziku u kojima se lažno tvrdi da švedske vlasti podržavaju spaljivanje Kur’ana. Neki od ovih narativa na kraju se ponavljaju na ekstremno desničarskim švedskim internet forumima.

Kina je takođe uspešno dovela u iskušenje „alternativne medije“ da podele narative Pekinga sa lakovernim Šveđanima. Ovo dolazi usred drastičnih rezova na švedskom javnom radiju, sa više od 180 zaposlenih koji će biti otpušteni, uključujući stručnjake za klimatsku krizu i Kinu. Stanica otkazuje emitovanje na ruskom i još neke jezike.

Vlada je takođe smanjila finansiranje slobodne štampe, organizacija civilnog društva i nezavisnih istraživačkih instituta, što bi moglo dodatno potkopati sposobnost građana da se obrazuju o potencijalnim pretnjama.

Koliko god stvari bile loše, mnogi Šveđani neće imati čega da se plaše – jer neće biti svesni da treba da budu zabrinuti.