Foto: EPA-EFE/ JANERIK HENRIKSSONStopa novih kovid 19 infekcija u Švedskoj je skočila na drugo mesto u Evropi, a na odeljenjima intenzivne nege sada ima najviše pacijenata od prvog talasa pandemije.
Sedmodnevni prosek novoobolelih na svaka 24 sata je 625 na milion stanovnika, što je manje samo od San Marina, male države okružene Italijom.
– Videćemo kako će se stvari odvijati ove nedelje, ali zaraza se definitivno širi i nema znakova da će se smanjiti, rekao je glavni švedski epidemiolog Andres Tegnel, prenosi Rojters. Stopa smrtnosti ostala je relativno niska sa prosekom od 1,7 na milion ljudi dnevno, što je dosta ispod evropskog proseka od 4,3, ali je nekoliko puta veća nego u susednim skandinavskim zemljama.
– Osim širenja zaraze, ubrzana je i vakcinacija koja služi kao kočnica. Sa ove dve stvari u kombinaciji imamo relativno nisku stopu smrtnosti, dodao je Tegnel. Prema njegovim rečima, Švedska će u narednim danima odlučiti kakav će pristup zauzeti kada su u pitanju „Džonson i Džonson“ vakcine protiv kovida, zbog toga što su se pojavili izveštaji o pojavi krvnih ugrušaka posle vakcinacije ovim cepivom, slično slučajevima za koje se sumnja da su povezani sa Astrazenekom. Američke zdravstvene agencije su preporučile pauziranje upotrebe Džonson i Džonson vakcine nakon što je šest primalaca dobilo krvne ugruške.
Kako prenosi „Local Sweden“, prema poslednjim podacima u zemlji je od početka pandemije zabeleženo ukupno 876.506 zaraženih, 13.660 preminulih, a 6.373 pacijenta su bila na intenzivnoj nezi.
Prvu dozu vakcine dobilo je 1.496.026 ljudi, a obe doze je primilo 624.864 osobe. Švedska vlada je pozvala građane da ostanu kod kuće i testiraju se na kovid 19 ako imaju bilo kakve simptome (čak i blagi kašalj ili upalu grla) , kao i da rade od kuće i što je više moguće izbegavaju javni prevoz i kontakte.
Švedska i njen način rukovođenja pandemijom pod budnim su okom svetske javnosti jer je ta zemlja od početka izbegavala lokdaun i stroge mere i radila sve ono što ostatak sveta smatra kontroverznim.
Ali, pošto je u trećem talasu epidemije porastao broj novoobolelih, nacionalna agencija za javno zdravlje je uvela neke mere u skladu sa zakonom o pandemiji, kao što su ograničavanje broja kupaca u prodavnicama i skraćivanje njihovog radnog vremena, kao i restrikcije u mnogim regionima zemlje, kojima se od ljudi traži da nose maske u javnom prevozu i u većini zatvorenih prostora.
Vlada premijera Stefana Levena odložila je planirano ublažavanje nekih restrikcija do najranije 3. maja, ali i insistira na tome da još uvek nisu neophodne oštrije mere kako bi se poslednji porast broja zaraženih stavio pod kontrolu.
Kako piše Gardijan, ministarka zdravlja Lena Halengren je izjavila da su Šveđani „zaista promenili ponašanje“ i da je „svakodnevni život, u velikoj meri, već veoma ograničen“.
Vlada je planirala da ublaži neke od mera, uključujući povećanje limita broja posetilaca zabavnih parkova, koncerata i fudbalskih utakmica, posle uskršnjih praznika, ali je agencija za javno zdravlje savetovala protiv toga.
Neesencijalne prodavnice su ostale otvorene u Švedskoj, iako je ograničen broj mušterija, a barovi i restorani su nastavili da rade uz restrikcije po pitanju radnog vremena i prodaje alkohola.
Uvedene su i restrikcije na javna okupljanja, ali škole su uglavnom ostale otvorene, iako pravila variraju na regionalnom nivou.
Halgren je rekla da je vlada uvela mere za koje je smatrala da su neophodne i da se politika rukovodi time da se „životi i zdravlje stane na prvo mesto i da se što je moguće više zaštiti zdravstveni sistem“.
Ali, ona je naglasila i da je vlada pokušala da osigura da se „očuvaju i druge važne funkcije društva kako bi ono, kada pandemija bude gotova, moglo nesmetano da nastavi da funkcioniše“, kao i da restrikcije „ne utiču previše“ na privatne živote građana.
Međutim, lokalni mediji su preneli da se Šveđani tokom proteklih nedelja slabije pridržavaju preporuka, zbog čega je Tegnel pozvao ljude na „veću disciplinu“ i „poštovanje pravila“.
Analiza zvaničnih podataka iz nekoliko zemalja pokazala je da porast stope prekomerne smrtnosti, koja pokazuje koliko je u nekoj zemlji zabeleženo više smrtnih slučajeva nego inače, prošle godine u Švedskoj bio manji nego u većini evropskih zemalja.
Susedi u mnogo boljem položaju
Švedski sedmodnevni prosek od 625 novoobolelih na milion stanovnika na svaka 24 sata veći je u odnosu na Poljsku (521), Francusku (491), Holandiju (430), Italiju (237) i Nemačku (208), a mnogostruko viši u poređenju sa nordijskim susedima Finskom (65), Danskom (111) i Norveškom (132).
Veća smrtnost „vredna proučavanja“
Prema podacima Eurostata, koje je nedavno objavio Rojters, Švedska je tokom 2020. imala 7,7 odsto smrtnih slučajeva više od proseka u prethodne četiri godine, što je stopa koja je niža nego u 21 zemlji, od 30 koliko je učestvovalo u istraživanju. Španija i Belgija, koje su više puta uvodile strogi lokdaun, imale su stopu prekomerne smrtnosti 18,1 i 16,2 odsto. Stručnjaci za zarazne bolesti kažu da te rezultate ne bi trebalo smatrati dokazom da su zaključavanja bila nepotrebna, ali su priznali i da bi oni mogli da ukazuju na to da opšti švedski pristup pandemiji ima neke aspekte vredne proučavanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
