Švedskoj je rečeno da se pripremi za rat: Šta je glavni izazov za vladu u Stokholmu?

Brošura pod naslovom „U slučaju krize ili rata“ poslata je svakom švedskom domaćinstvu kako opasnost od napada iz Rusije eskalira. Nagoveštava početak nove ere u našoj zemlji, sa sumornom porukom o pretnjama od rata, prirodnih katastrofa i pandemija.

„Ako je Švedska napadnuta, svako mora da uradi svoj deo da odbrani nezavisnost Švedske i našu demokratiju. Svaki dan gradimo otpornost, zajedno sa našim najmilijima, kolegama, prijateljima i komšijama“, navodi se.

Švedska je više od dva veka vodila politiku vojne nesvrstanosti, ali je ranije ove godine zemlja pristupila NATO-u i kao odgovor je izdata brošura.

Brošuru je napisala Švedska agencija za civilne nepredviđene situacije, koja je odgovorna za pitanja koja se tiču upravljanja vanrednim situacijama, javne bezbednosti i civilne odbrane.

I mnoge od njegovih 30 stranica sadrže praktične savete u slučaju rata ili katastrofe, uključujući kontrolnu listu stvari koje treba imati kod kuće, kao što je nedeljna količina vode za piće (tri litra po osobi dnevno), topla odeća i ćebad, nekvarljiva hrana za ljude i kućne ljubimce i radio koji se ne oslanja na električnu energiju.

Takođe navodi mesta za traženje skloništa ukoliko dođe do vazdušnog napada, kao što su podrumi, podzemne garaže i metro stanice, a različite sirene koje treba oslušnuti i koje će ukazati na nivo vanredne situacije.

Ali prvenstveno, poručuje građanima Švedske da se pripreme za teška vremena, efektivno govoreći: ne pitajte šta vaša zemlja može učiniti za vas, već šta možete učiniti za svoju zemlju.

Sumorna poruka knjižice zaprepastila je neke od naših evropskih suseda, gde je Švedska još uvek poznata uglavnom po vekovima neutralnosti i mira.

Francuski magazin Le Point imao je vesti o pamfletu na vrhu svog veb-sajta, naglašavajući kontrast između njegovog oštrog jezika i trajnog imidža Švedske kao mirne, dok je britanski tabloid tvrdio da je poruka vlade – zajedno sa sličnim uputstvima o tome kako da se pripremi za hitne slučajeve koje su nedavno izdale Norveška i Finska – izazvalo je „paniku“ širom Evrope, što je apsurdno preterivanje.

Izazov za švedsku vladu nije u tome što bi građani mogli da paniče, već u tome što su mnogi građani izgubili osećaj građanske dužnosti u zemlji koja je sve atomizovanija.

„Ako ozbiljno shvatite ono što je napisano u ovoj knjižici, onda ste učinili čin solidarnosti za svoju zemlju“, rekao je u nedavnom intervjuu Karl-Oskar Bohlin, ministar civilne odbrane.

Već dugi niz decenija, Švedska se postepeno udaljavala od upravo ovih ideja solidarnosti i lične žrtve za opšte dobro. Umesto toga, švedske vlade su promovisale više sebično, individualističko društvo, sa narativom o ličnom uspehu, a ne jaku naciju.

„Ambicija da se svi pripreme za rat protivna je individualističkim idealima koji su dominirali švedskom politikom poslednjih 40 godina. Prešli smo dug put od tog idealističkog duha, gde svi sede u istom čamcu“, kaže Torbjorn Nilson, koautor „Visoko iznad mora“, knjige o članstvu Švedske u NATO-u.

On ističe da je nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. Njamko Sabuni, tadašnja liderka Liberalne partije desnog centra i bivša ministarka u desničarskoj vladi, predložila je da pobegne iz zemlje ako Rusija izvrši invaziju. U snimljenom razgovoru, Sabuni je rekla: „Ako bude još gore, vozićemo se u Norvešku“.

Morala je da napusti posao ubrzo nakon ovih komentara, ali je to verovatno zahvatilo široko podeljeno osećanje u Švedskoj, gde je ideja o ličnom žrtvovanju za zajedničku svrhu opala.

Od ruske aneksije Krima 2014. mnogi glasovi u švedskom establišmentu nacionalne bezbednosti izrazili su zabrinutost zbog nedostataka građanske odbrane zemlje.

Kao rezultat toga, 2017. ponovo je uveden obavezan vojni rok za muškarce i žene rođene 1999. ili nakon toga.

Ali decenije štednje i deregulacije Švedska još uvek nema spremnosti i građanske infrastrukture. Na primer, hiljade stambenih zgrada u Švedskoj koje su nekada bile javne sada su u privatnom vlasništvu, a njihova stara skloništa za bombe su pretvorena u stanove ili podrumske teretane kako bi se povećao profit.

Ovo nije prvi put da je švedska vlada poslala brošuru „pripremite se za rat“. Tanja verzija pojavila se 2018. Tada je bila naširoko kritikovana kao alarmantna poruka koja je uplašila decu, ali šest godina kasnije deluje prilično predviđajuće.

Globalna pandemija je ubila milione ljudi, učestalost teških prirodnih katastrofa izazvanih klimatskim promenama dramatično je eskalirala i ne nazire se kraj brutalnoj invaziji Rusije na Ukrajinu.

SAD su početkom novembra izabrale Putinu naklonjenog predsednika, nespretno tempirano sa ulaskom Švedske u NATO.

Švedska je doživela niz ideoloških promena u poslednjih pola veka. Kao država, ona ima tendenciju da se prilično ujednačeno kreće između političkih doktrina.

Sedamdesetih godina prošlog veka Švedska je želela da postane najsocijaldemokratskija zemlja na svetu, i to je manje-više uspela. Francuski ekonomista Tomas Piketi, u nedavnoj knjizi, opisao je Švedsku 1980. kao model za egalitarnu demokratiju.

Tokom 1990.-ih, Švedska je brzo krenula ka reformama slobodnog tržišta, deregulaciji i privatizaciji, a u poslednjoj deceniji zemlja je prihvatila autoritarni nacionalizam.

Ovo se ne odnosi samo na desničarsku vladajuću koaliciju, već i na socijaldemokrate, koji sve više pokušavaju da oponašaju svoju dansku sestrinsku stranku tako što se pozicioniraju oštro prema imigraciji i kriminalu.

Ali problem za vladu, i njen pokušaj da podigne svest o rizicima sa kojima se suočavamo i da izgradi domaću građansku odbranu, je to što švedski nalet nacionalizma ne mora nužno da se pretvori u patriotizam ili građansku solidarnost.

„Živimo u nesigurnim vremenima. Oružani sukobi se trenutno vode u našem kutku sveta. Terorizam, sajber napadi i kampanje dezinformacija se koriste da potkopaju i utiču na nas“, upozorava se. „Da bismo se oduprli ovim pretnjama, moramo biti ujedinjeni“.

Problem je u tome što švedski građani možda više nisu posebno zainteresovani za jedinstvo ili solidarnost.