Svemir će biti naredni front Amerike

Tako je bar rekao nedavno potpisujući Direktivu o nacionalnoj kosmičkoj strategiji, kada je pozvao Amerikance, privatne kompanije i međunarodne partnere na ekspanziju čoveka u duboki svemir. U njoj, kako piše britanski Gardijan, praktično nema mesta za bliski kosmos, „niske orbite“ oko Zemlje. Međunarodna kosmička stanica se ne spominje, dok njenu osnovu čini Mesec, zatim Mars, dok se, takođe, prvi put u jednoj doktrini Bele kuće govori i o „drugim svetovima“.

„Ovoga puta nećemo samo zabosti našu zastavu i ostaviti otisak stopala već ćemo utabati put za eventualnu misiju na Mars i možda, jednog dana, i šire, na druge svetove“, kazao je Tramp. I potpredsednik Majk Pens, tokom nedavne posete Svemirskom centru Kenedi na Floridi, samouvereno je kazao da će pod vođstvom predsednika Trampa, Amerika ponovo biti lider u kosmosu.

Predsednik Tramp predlaže NASA da „rukovodi inovativnim i samoodrživim programom istraživanja, zajedno sa komercijalnim i međunarodnim partnerima, koji će omogućiti čovekovu ekspanziju kroz sunčev sistem i doneti nova znanja i mogućnosti“.

Potencijalna misija na Mars, za pažljive hroničare, ima prizvuke politike koju je vodio DŽordž Buš Mlađi, koji je posle gubitka šatla „Kolumbija“ 2003. pozvao Ameriku da se okrene Mesecu. Tada je programom „Kanstelejšen“ posejano seme projekata kosmičkog broda „Orion“ za čovekov povratak na Mesec oko 2020. i džinovske rakete-nosača SLS (pod imenom „Ares“) i prvom startu planiranom za početak 2019. NJegov naslednik Barak Obama, međutim, isticao je planove o misiji na Mars doduše za tamo neku 2030. jer u datom trenutku nije bilo finansijskih sredstava za slične svemirske programe.

Najavom revolucionarnih programa kosmičkih letova sa ljudskim posadama nekoliko američkih predsednika ušlo je u istoriju astronautike. DŽon Kenedi je, na primer 1961. pozvao Ameriku na Mesec. Bilo je to samo nekoliko nedelja posle Gagarinovog istorijskog leta u kosmos. Tako je rođen mesečev program „Apolo-Saturn“. Potom je Ričard Nikson prekinuo program „Apolo“ i sveo ga, kako je Tramp naveo, „na samo nekoliko pobodenih američkih zastava, nekoliko stotina kilograma mesečevog kamenja i stope dvanaest astronauta ostavljene u mesečevu prašinu“. Ipak, ostaće zapisano da je za vreme administracije Niksona odobren program „Spejs šatl“ dok su astronauti „Apola-16“ aprila 1972. hodali Mesecom. Otvorenu militarizaciju kosmosa takozvane „Ratove zvezda“ najaviće kasnije Ronald Regan i projekat kosmičke stanice „Fridom“, koju je Bil Klinton sa Rusijom i zapadnim partnerima transformisao u projekat Međunarodne kosmičke stanice (MKS).

Najnoviji Trampovi predlozi ostavljaju mnoga pitanja bez odgovora – raspored, budžet, specifične ciljeve, metode – dok stručnjaci za svemirsku politiku na sve gledaju sa bojažljivim optimizmom.

„Bio bi to značajan, gotovo istorijski korak naravno ako se ovakve najave Trampa i ostvare“, smatra DŽon Logsdon, profesor na DŽordž Vašington univerzitetu i osnivač Svemirskog političkog instituta. On je nedavno, u izjavi za Gardijan, kazao da krajnji rezultat zavisi od novca ili što će reći „prvo skoči pa reci hop“.

Kejsi Drajer, direktor Odseka za svemirske politike pri nevladinoj organizaciji Planetarno društvo, kaže da NASA može prilagoditi svoje planove i usredsrediti se na sletanje na Mesec, ali da je „svemirska politika poput broda koji lako može da potone“. Na kraju se sve svodi na pitanje: šta želite da izvučete iz Meseca – kaže ovaj naučnik. „Možda možete izvaditi vodu iz površine, raketno gorivo ili pak to može poslužiti kao skladište za gorivo. To vam je kao izgradnja benzinske stanice usred divljine Aljaske pre nego izgradite put. Na Mesecu nema ikakvog postojećeg modela“, tvrdi Drajer.

No, potencijalni preduzetnici na Mesecu suočavaju se sa izvesnim regulatornim preprekama navedenim u međunarodnom Ugovoru o svemiru potpisanom 1967, koji predviđa da nijedna zemlja nema pravo svojine nad nebeskim telom i da vlade treba da nadgledaju nevladine organizacije, poput nekih privatnih firmi u svemiru. Obama je 2015. potpisao zakon koji daje kompanijama „prava na svemirske resurse“, a pre nekoliko nedelja članovi Kongresa predložili su stvaranje „Kancelarije za svemirsku trgovinu“.

Poput Buša i Obame pre njega, i Tramp je ohrabrio privatne kompanije da popune praznine. Space X i Blue Origin, koje su u vlasništvu milijardera Ilona Maska i DŽefa Bezosa, inače članova ekonomskog savetodavnog tela Bele kuće, razvijaju sopstvene „teške“ rakete i svemirske turističke programe. Mask je još pre nekoliko meseci objavio da su dvojica građana kupili karte za putovanje na Mesec koje je planirano za 2018, iako SpaceX nikada nije uputio misiju niti testirao svoje „teške rakete“. Prvi probni let planiran je za januar, a portparolka ove kompanije odbija da iznosi detalje o misiji na Mesec. Bezos je u pismu Trampu, između ostalog, predložio stvaranje magistrale Zemlja-Mesec-Zemlja za protok ljudi i materijala, svojevrstan „kosmički put svile“.

Pored naglašavanja učešća privatnog sektora u planovima američkog povratka na Mesec, Tramp spominje i njegovo korišćenje. Ali, svi snovi o bazi na Mesecu zahtevaju i novčanu bazu, reći će stručnjaci. Od davnašnjeg Kenedijevog poziva astronautima da idu na Mesec, NASA je ostvarila 89 odsto povećanja budžeta, dok je Svemirska agencija potrošila oko 207 milijardi dolara na Apolo misije.

Aktuelni budžet Agencije iznosi oko 19 milijardi dolara godišnje što je oko 0,5 odsto federalne potrošnje, u poređenju sa 24 odsto koliko iznosi potrošnja na socijalnu bezbednost i 15 odsto na odbranu. Alan Stajberg, politikolog sa Univerziteta Rajs gde se izučava politika NASA, smatra da je sada stvarno teško za bilo koju administraciju, republikansku ili demokratsku, da opravda finansiranje svemira“. Stajberg smatra da je lako potpisati saopštenje, a sasvim drugačije primeniti ga. Uvek bi padali na duge staze, misije traju godinama, tvrdi Stajberg. Čak i ako Tramp kaže idemo na Mesec, dodaje Stajberg, to se neće dogoditi za njegovog mandata. Imajući u vidu zaduženja, veliki je problem izdvojiti ogromne sume za svemir.

U međuvremenu, NASA još nema administratora niti zamenika administratora. Senat je već nedeljama u takoreći nekoj vrsti blokade zbog Trampovog izbora da republikanski kongresmen DŽim Brajdentin predvodi NASA. Ukoliko ovaj izbor bude potvrđen, konzervativni političar koji je kritikovao potrošnju za istraživanja klimatskih promena, biće prvi izabrani administrator, i jedan od retkih među čelnicima NASA bez karijere naučnika i dana staža u Agenciji.

Iako je Tramp predložio smanjenja na izdavanja za naučna istraživanja i otkazao asteroid misiju ipak su mnogi od planova NASA i dalje na mestu. Misije poput DŽejms Veb spejs kosmički teleskop ostaje, a narednog leta Agencija planira misiju na Mars, čiji je cilj proučavanje unutrašnjosti planete, kao i svemirski brod veličine automobila koji leti u sunčevu atmosferu.

Svi su sigurni da će NASA bar imati konkurenciju. Kina je od 2007. poslala tri robota na Mesec, i ima u planu još, a privatna američka firma „Moon Express“ u cilju osvajanja nagrade Gugla u vrednosti od 30 miliona dolara, ima već datum i plan za lansiranje 2018. i ambiciju da kopa na Mesecu.

"Beskonačno i još dalje"

Potpisivanju doktrine u Beloj kući prisustvovala su dvojica proslavljenih astronauta. Baz Oldrin, drugi čovek na Mesecu i senator Harison „DŽek“ Šmit koji je jedini geolog na Mesecu i član poslednje ekipe koja je decembra 1972. bila na Mesecu. „Ovom doktrinom“, rekao je Tramp okrenut prema Šmitu, „mi se obavezujemo da on neće biti poslednji na Mesecu“. Oldrin je, inače poznat kao veliki zagovornik leta na Mars i otvoreno kritikuje NASA što „baca pare“ na Međunarodnu kosmičku stanicu koja godišnje proguta oko tri i po milijarde dolara. „Beskonačno i još dalje“, šalio se Oldrin obraćajući se predsedniku. „Ovo ovde je beskonačnost“, uzvratio je Tramp. „To bi mogla biti beskonačnost“, zar ne.