Svet je na pragu trke u naoružanju

„Niko više ne veruje da možemo da se vratimo normama međunarodnog prava i pređemo preko njihovog razbijanja kao da se ništa nije desilo. Politički ciklusi se menjaju: postojao je posleratni period sa snažnim vođama – De Golom i Ajzenhauerom koji su se pridržavali kejnzijanskih pogleda na ekonomiju.

Zatim je kejnzijanstvo dovelo do hiperinflacije i počeo je talas liberalizacije. Možda će neko da se smeje, ali prvi liberal bio je Deng Sjaoping, još 1978, a tek posle njega došli su Tačer i Regan. Sve do 2008. delovao je ekonomski model u okvirima tog projekta. Zatim se sam iscrpeo. Otuda je došlo do rasta populizma i nezapamćenih događaja u međunarodnoj politici. Još pre nekoliko godina bilo bi nemoguće zamisliti opoziv francuskog ambasadora iz Rima. A sada imamo divni, novi svet u kome stari dogovori ništa ne znače“, kaže Dinjkin.

Iako se u Rusiji često govori o „kraju Zapada“, uočljivo je da je Zapad mnogo uspešniji od svojih konkurenata. Akademik Dinjkin kaže da to što se Zapad uspešnije nosi s krizom, ne znači da će iz nje izaći „s bonusima za sebe“. „Verujem, takođe, da je logika Zapad odlazi u prošlost, hajde da ga sahranimo i održavamo veze samo sa Istokom, veoma pogrešna. Potrebno je razumeti da se u uslovima „nove bipolarnosti“ SAD i Kine, Rusija nevoljno našla u ulozi kineskog satelita. Nama je izuzetno neprijatno da budemo u ulozi satelita ili mlađeg partnera“.

Policentrični svet, u kojem pored Amerike i Kine, aktivno učestvuju Evropa, Indija i druge države, u pravom je našem interesu, konstatuje naš sagovornik.

A kakav je sadašnji svet? Na to pitanje akademik Dinjkin odgovara: „Potrebno je da se osvrnemo u kakav svet mi ulazimo. Ako se ne desi ništa izuzetno, 2. avgusta prestaće da postoji Ugovor o raketama srednjeg i malog dometa. Sledeće, 2020. godine očekuje nas konferencija o sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja koja može da se okonča prestankom važenja tog sporazuma.

A 5. februara 2021. ističe sporazum START o merama o smanjivanju ofanzivnog naoružanja. Pitanje je da li taj sporazum može da se produži do tog roka. Zato je potrebno da gledamo realistično na ove stvari. Mi ovako stupamo u novi svet u kojem nam preti mnogostruka trka u naoružanju. Takva perspektiva brine Evropljane, baš kao i Rusiju“.

On za Rusiju nalazi novo mesto u bipolarnom poretku. „Očigledno je da Rusiju danas možemo da ubrajamo u globalne države po jednom ključnom parametru – odbrambenim resursima. Po svim ostalim parametrima, mi nismo tako snažni, iako bi to hteli da budemo. To postavlja mnoga pitanja u našoj ulozi u 21. veku. Rusija može da na svetskoj areni igra na „trojnu koncepciju“: kada postoje dva snažna bloka, recimo Istok i Zapad, a uslovno i „mala sila“, koja, prilazeći jednom ili drugom bloku može da promeni ravnotežu u svoju korist.

Uloga „treće sile“ je složena, potrebno je izrazito osećanje za ravnotežu i brza, ali prava rešenja. Izdržavši 61 krug američkih i 21 krug evropskih sankcija u poslednjih pet godina, Rusija je pokazala svoju političku i ekonomsku izdržljivost, ali u budućnosti potrebno je da se uveća njena mobilnost“, kaže profesor Dinjkin.

On ocenjuje da je u svemu ovome, posebno važna i složena pozicija Kine. „Na nedavno završenoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, bio je panel posvećen sporazumu o raketama srednjeg i kratkog dometa, gde je učestvovala kineska predstavnica u činu general-majora.

Neko od Amerikanaca obratio joj se s predlogom da se ceo sistem sporazuma ponovo instalira i da se napravi novi, trojni sporazum SAD, Kine i Rusije, tim pre što Kina ima mnogo ovih raketa. Ona je nedvosmisleno odgovorila: to su vaši i ruski problemi, mi nismo zainteresovani za takav sporazum. Na drugoj strani, Kinezi su veoma uznemireni trgovinskim ratom sa Amerikom. Crvena linija za njih je šest odsto godišnjeg rasta, a ona je sada 6,2 odsto i ni po koju cenu oni ne žele da padnu niže“.

Kada je reč o Nemačkoj, akademik Dinjkin komentariše da su u Minhenu, na bezbednosnoj konferenciji, mogle su da se čuju gromoglasne reči da je kancelarka Merkel „vođa slobodnog sveta“ i slične izjave. „Nemačka je, nesumnjivo, lider današnje Evrope, ali, ako francuski predsednik ne dođe u Minhen, onda to jasno svedoči koliko su ostali spremni da podrže to liderstvo“ kaže Dinjkin.

Opisujući opcije koje Rusiji stoje na raspolaganju u odnosima sa Nemačkom i Evropom, naš sagovornik kaže: „Ambasador Volfgang Išinger, koji predsedava konferencijom, primetio je da Nemci treba više da veruju Rusiji, nego Americi. To je, naravno, zanimljivo. Ako je nemački stav prema Donbasu i Krimu opštezapadni, onda se on razlikuje prema projektu Severnog toka koji Angela Merkel želi da održi.“

Pre dve godine, nemačka kancelarka se suprotstavila američkim planovima da uveća izdvajanja za odbranu na dva odsto, ali je danas to povećanje činjenica. Ministarka odbrane Nemačke izjavila je da su izdaci za odbranu uvećani za 34 odsto, a da će do 2024. da porastu za više od 80 odsto, navodi Dinjkin.

Nemačkoj ostaje poslednji manevar koji ona opisuje novim terminom „strateška autonomija“, dodaje. „Ideja je u tome da se uvećavaju troškovi odbrane, ali da se kupuje svoje oružje. Americi, naravno, to nije dovoljno, jer ona želi da proda vlastito.

Ukoliko se održi „Severni tok“, onda je mogućno još o tome da se govori. Došlo se i do interesantnih predloga. Nemačka bi bila zainteresovana da joj Rusija prodaje gas za evre, a ne za dolare, kao što je to slučaj danas. To bi bio mudar politički i ekonomski korak. On sasvim odgovara ruskoj doktrini o „strateškoj nezavisnosti“ koja se nalazi u izvesnoj korelaciji sa evropskom „autonomijom“, zaključuje akademik Dinjkin.