Svet nije spreman za svrgavanje Vladimira Putina: Analiza Politika nakon pobune Vagnera

Nestabilnost koja bi mogla da usledi nije vredna rizika, piše Politiko.

U tekstu čija je autorka Nahal Tosi, spoljna dopsinica, navodi se da je mogućnost postputinovskog haosa u Rusiji jedan od ključnih faktora koji su mnoge zemlje – od protivnika poput Sjedinjenih Država do partnera Rusije kao što je Kina – razmatrale dok su kalibrirale svoje reakcije na oružanu pobunu vođe plaćenika Jevgenija Prigožina protiv Moskve.

To je škakljiva kalkulacija, naročito za SAD.

Bajdenova administracija je preduzela mnoge korake, uključujući uvođenje ekonomskih sankcija, koje verovatno slabe Putina u pogledu njegovog rata protiv Ukrajine.

Ali Vašington je više puta insistirao na tome da ne podržava promenu režima u Rusiji, takođe nuklearnoj sili.

U ovom trenutku, nedostatak jasnog naslednika, kao i mogućnost da nasilni vojskovođa poput Prigožina preuzme kontrolu, ostavlja previše neprijatnih varijabli da bi se otvoreno zalagalo za rušenje Putina, tvrde dva aktuelna američka zvaničnika, dva strana zvaničnika i jedan bivši američki zvaničnik.

„Sjedinjenim Državama nije u interesu nestabilnost unutar Rusije koja ima potencijal da se prelije u Evropu“, kaže Andrea Kendal-Tejlor, bivša američka obaveštajna zvaničnica koja se specijalizovala za Rusiju i autokratije.

„Promena režima do koje dolazi kroz haotičan i nasilan proces takođe će najverovatnije proizvesti još jednog autoritarnog lidera, koji bi mogao biti gori od Putina“, dodaje ona.

Dva američka zvaničnika koja se bave politikom prema Rusiji kažu da je Bajdenova administracija razmatrala pitanja stabilnosti ruske države dok je osmišljavala odgovor na kratkotrajnu pobunu prošlog vikenda.

Iako je retkost da SAD pozivaju na promenu režima u nekoj drugoj zemlji, Bajdenova administracija takođe želi da bude posebno oprezna da ne pothranjuje Putinov dugogodišnji narativ da Amerika stoji iza napora da se on zbaci.

Dok je pobuna bila u toku, Bajden i njegovi pomoćnici su u ograničenoj meri davali javne komentare.

Oni su o krizi govorili kao o „unutrašnjoj stvari“ Rusije.

Evropske zemlje i drugi saveznici koji su protiv Rusije zauzeli su sličan oprezan pristup.

„Nestabilnost, bilo gde da do nje dođe, ima cenu – cenu po građane te zemlje, po region. Na mestu kao što je Rusija, ona bi mogla da ima globalne posledice“, rekao je jedan od američkih zvaničnika kojem je, kao i drugima, garantovana anonimnost u razgovorima o osetljivim diplomatskim odlukama.

„Da li bi ruske institucije bile u stanju da se održe ako bi Putin bio uklonjen iz slike? Možda. Verovatno. Ali to nije sigurna stvar“, dodao je on.

Kina – koja se zavetovala na „bezgranično“ partnerstvo sa Putinovim režimom – je ostala nema dok je kriza trajala.

Naknadno je Peking objavio saopštenje u kojem se delimično govori o zabirnutosti oko izbegavanja haosa u susednoj zemlji.

„Kina podržava Rusiju u očuvanju nacionalne stabilnosti i postizanju razvoja i prosperiteta“, navelo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova.

Bezbednost ogromnog nuklearnog arsenala Rusije u slučaju borbe za vlast u Kremlju je glavna briga međunarodne zajednice.

Ali to je takođe i moguće ponovno rasplamsavanje zamrznutih konflikata na mestima kao što su Moldavija i Gruzija.

„To bi imalo posledice po sve, od globalnih zaliha nafte, gasa, obogaćenog uranijuma… do poljoprivrede i bezbednosti hrane“, rekao je jedan diplomata iz Centralne Azije.

Stabilnost Rusije je od ključnog značaja za centralnoazijske države, dodaje ovaj diplomata, „zato što ćemo, na kraju dana, mi i dalje živeti odmah pored Rusije“.

Kada je u pitanju Putin, otvoreni poziv Amerike na njegovo svrgavanje bi mogao da ga navede da krene dublje u Ukrajinu i da poveća represiju u Rusiji.

U jednom trenutku u martu 2022, Bajden je o Putinu rekao: zaboga, ovaj čovek ne može da ostane na vlasti“.

Bela kuća je potom danima morala da insistira na tome da Bajden zapravo nije pozivao na promenu režima.

U svetlu nedavne pobune, portparol saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi je rekao da SAD veruju „da je na ruskom narodu da odluči ko je njihov lider“.

Ipak, neki evropski i američki zvaničnici ističu ozbiljnost izazova sa kojim je suočen Putin.

Britansko ministarstvo odbrane je navelo da pobuna „predstavlja najznačajniji izazov za rusku državu u poslednje vreme“.

Američki državni sekretar Entoni Blinken je rekao da se u Putinovoj vlasti pojavljuju „pukotine“.

U sredu je Bajden upitan da li je Putin sada slabiji. Odgovorio je: „apsolutno“.

Vlade koje su zauzele neutralan stav u sukobu Rusije i zapada oko Ukrajine – kao što su Indija, Brazil i Južna Afrika – su uglavnom izbegavale direktne komentare o pobuni.

Prigožin je insistirao na tome da meta njegove pobune nije Putin, već rukovodstvo ruskog ministarstva odbrane.

Rusija, u teoriji, ima pravila nasleđivanja za slučaj da Putin, na primer, umre prirodnom smrću dok je na vlasti.

Ipak, s obzirom na to koliko se Putinova vlast utkala u ruski ustavni sistem, moguće je da bi ljudi koji žele da ga naslede ignorisali takva pravila.

Osim toga što u slučaju da Putin bude svrgnut postoji opasnost od previranja u Rusiji, upozorava jedan zapadni zvaničnik, postoji i mogućnost da na njegovo mesto dođe „ozbiljan vojni tvrdolinijaš koji je manje nego Putin nesklon upotrebi nuklearnog oružja“.

Očekuje se da će Putin sada dodatno učvrstiti svoju vlast, makar samo zato da dokaže da je čvrsto drži.

Neki analitičari tvrde da bi on na kraju mogao postati jači. Drugi kažu da je pobuna plaćenika početak kraja za Putina.

U svakom slučaju, mnogi zvaničnici u oblasti spoljnih poslova, među kojima je i bivša britanska premijerka Liz Tras, upozoravaju svet da mora bolje da se pripremi za moguću imploziju ruske države.