Svet pogađaju četiri međusobno povezane krize

Pred početak Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, organizacija za razvoj Oksfam osudila je „rastuću društvenu nejednakost“. Dok je više od četvrt milijarde ljudi ove godine bilo u opasnosti da zapadne u ekstremno siromaštvo, korporacije i njihovi ulagači ostvarili su neverovatne dobitke, navodi se u izveštaju objavljenom u ponedeljak.

Od početka pandemije korone, prema navodima Oksfama, najbogatiji na svetu postali su još bogatiji. Bogatstvo milijardera poraslo je za 42 odsto. Istovremeno, više od četvrt milijarde ljudi širom sveta ove godine je u opasnosti da padne u ekstremno siromaštvo.

Posebno veliku zaradu ostvarila su prehrambena, farmaceutska, energetska i tehnološka preduzeća. Brojci od gotovo 2.670 milijardera u svetu, od početka pandemije priključilo se još 573. Njihovo ukupno bogatstvo je, prema podacima Oksfama, u poslednje dve godine poraslo na 12,7 biliona dolara, a njihov udeo u globalnom bruto nacionalnom proizvodu od 2000. godine se utrostručio, na 13,9 odsto.

Veći porezi za superbogate?

Oksfam, odnosno Organizacija za hitnu pomoć i razvoj, zalaže se zato za veće oporezivanje firmi i preduzeća i njihove ogromne imovine. „Neprihvatljivo je da korporacije i milijarderi ostvaruju rekordne profite dok milioni ljudi preskaču obroke, gase grejanje, kasne s plaćanjem računa i pitaju se šta još da urade kako bi preživeli“, kaže Manuel Šmit, koji je u nemačkom ogranku Oksfama zadužen za pitanja socijalnu nejednakosti.

Vlade hitno moraju da preduzmu mere i pozovu na odgovornost korporacije i superbogate. U Nemačkoj se ponovo mora uvesti porez na bogatstvo, a osim toga, i jednokratni porez na veliki imetak, kao i porez na višak dobiti za preduzeća. Oksfam takođe poziva kompanije da budu više posvećene održivosti. Između ostalog, trebalo bi objavljivati podatke o tome koliko ulažu u poštovanje ljudskih prava i zaštitu životne sredine.

Javni dug podstiče nejednakost

Nejednakost među zemljama takođe se povećava. Matematički gledano, više nego svaka druga zemlje s niskim dohotkom, odnosno siromašna zemlja, uskoro više neće moći da vraća svoje dugove. „Takve zemlje se guše pod teretom dugova, a dolazi i do eksplozije nejednakosti i siromaštva širom sveta“, kaže Šmit.

Inflaciju i dugove trenutno podstiče ruski rat u Ukrajini. Posledice rata su jedna od glavnih tema na Svetskom ekonomskom forumu. One su odgovorne za treću globalnu krizu, nakon pandemije korone i klimatskih promena. U Davosu će biti, između ostalog i reči o efektima rata na lance snabdevanja – snabdevanje energijom i hranom.

Moguća globalna recesija

U svom govoru u Davosu, nemački vicekancelar i ministar privrede Robert Habek (Zeleni) govorio je o riziku od globalne recesije. Trenutno, kaže, postoje najmanje četiri međusobno povezane krize: visoka inflacija u mnogim zemljama, energetska kriza, nestašica hrane i klimatska krizu. „Nećemo rešiti probleme ako se koncentrišemo samo na jedan od problema“, upozorio je Habek. „Ali ako se nijedan od problema ne reši, onda sam zaista zabrinut, jer se krećemo ka globalnoj recesiji.“

Habek je upozorio da ne sme da dođe do udaljavanja od globalnih tržišta. „Ako se svaka zemlja brine samo o sebi, to će pogoršati krizu. Tržišta moramo da zadržimo otvorenim“, rekao je nemački ministar. U isto vreme, tržišna pravila morala bi da se promene. Ne radi se o deglobalizaciji, već o više uzajamne saradnje i solidarnosti.

Kancelar Olaf Šolc (SPD) očekuje se u Davosu u četvrtak. On je za sada jedini predsednik neke vlade iz grupe G7 koji je pristao da prisustvuje tom skupu. Najavljeni su i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednica Evropske centralne banke Krstin Lagard.

Zbog rata, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu neće prisustvovati ruska delegacija, ali će zato tamo biti brojni ukrajinski političari i tamošnje fondacije. Svetski ekonomski forum održava se zapravo sredinom januara, ali je odložen za maj zbog pandemije korone. U januaru ove godine su se samo na video-konferenciji okupili menadžeri, a i prošle godine Svetski ekonomski forum mogao održan je samo digitalno.