Svetska banka: Potencijalni rast globalne ekonomije do kraja decenije najslabiji u poslednjih 30 godina

Nakon što je milenijum počeo bržim tempom privrednog rasta, „ograničenje brzine“ globalne ekonomije, ili najviša dugoročna stopa po kojoj može da raste, a da ne prouzrokuje inflaciju, trebalo bi da usledi između 2022. i 2030. na 2,2 odsto godišnje, navodi se u izveštaju, prenosi Blumberg.

Za globalnu ekonomiju ovo bi mogla da bude izgubljena decenija, a sadašnji pad potencijalnog rasta ima ozbiljne implikacije na sposobnost sveta da se uhvati u koštac sa sve većim nizom izazova koji su jedinstveni za naše vreme, među kojima su siromaštvo koje se ne smanjuje, razlike u prihodina i klimatske promene, rekao je glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil.

Novo istraživanje Svetske banke ukazuje na krhku globalnu ekonomiju koja se tetura zbog rata u Ukrajini i napora da se ponovo otvori nakon najmračnijih dana pandemije. Pored toga, mnoge ekonomije, uključujući kinesku, suočavaju se sa demografskim krizama koje su primorale vlade da podstiču veće rađanje ili da pomeraju granicu za odlazak u starosnu penziju, što sada radi Francuska i još neke zemlje.

Autori izveštaja ukazuju da bi stvari mogle da se pogoršaju i da dođe do još oštrijeg pada potencijalnog rasta ako se materijalizuje globalna finansijska kriza ili recesija. Promena demografije, što znači manji broj radnika jer mnoga društva postaju sve starija, odgovorna je za otprilike polovinu očekivanog usporavanja potencijalnog rasta do 2030. godine.

Posebna pažnja u izveštaju je posvećena ekonomijama u kojima učešće žena u radnoj snazi zaostaje, pa se procenjuje da bi u regionima Južne Azije, Bliskog istoka i Severne Afrike neke države mogle da povećaju svoj potencijalni rast za 1,2 procenta do 2030. godine, ukoliko bi broj zaposlenih žena bio uvećan do proseka u tržištima i privredama u razvoju.

Izveštaj Svetske banke poziva vlade da se usredsrede na obuzdavanje rasta cena, učvršćivanje stabilnosti finansijskog sektora i smanjenje duga, u pokušaju da se povrati poverenje investitora.

Navodi se da vlade treba da ulože više novca u velike projekte, a posebno da se okrenu ka ublažavanju klimatskih rizika – uključujući transport, energiju, poljoprivredu i sisteme zemljišta i vode. Autori smatraju da bi to moglo doprineti potencijalnom rastu od 0,3 odsto godišnje.

Dok se zalažu za dalju liberalizaciju trgovine, analitičari Svetske banke su pozvali zemlje sa najvećim troškovima transporta i logistike da ih prepolove, između ostalog izmenama carinskih i graničnih procedura koje su delovale kao dodatna carina. Utvrđeno je, naime, da su kašnjenja u tranzitu prilično skupa i da je svaki dan u transportu ekvivalentan dodatnoj carini od 0,8 odsto.

Sektor usluga je u izveštaju naveden kao mogući „novi pokretač ekonomskog rasta“, pa se ukazuje na porast izvoza digitalnih usluga u vezi sa informacionim i komunikacionim tehnologijama u eri kovida na više od polovine ukupnog izvoza usluga u 2021, sa 40 odsto samo dve godine ranije.

To je blagodet za produktivnost, navode analitičari Svetske banke, i poručuju da bi ekonomije u razvoju posebno trebalo da nastoje da pojačaju obrazovanje i obuku u tom sektoru.