Svetska banka saopštila je danas da bi cene nafte mogle da dostignu do sada nezabeležen nivo ako se proširi sukob Izraela i Hamasa, a to bi dovelo i do povećanja cena hrane u celom svetu.
Prema proceni Svetske banke, koja se odnosi na tržište sirovina, posledice aktuelnog konflikta po cene nafte trebalo da budu ograničene, ali bi brzo usledilo poskupljenje ako bi došlo do veće eskalacije sukoba, piše Asošijeted pres.
U izveštaju Svetske banke navode se tri scenarija za globalno snabdevanje naftom.
U prvom, koji predviđa „mali poremećaj“, posledice bi trebalo da budu ograničene, ako se sukob ne proširi. U tom slučaju, Svetska banka prognozira pad cena nafte sa trenutnih oko 90 dolara po barelu, na u proseku 81 dolar naredne godine.
U slučaju „umerenog poremećaja“, kao što je to bio slučaj za vreme rata u Iraku, globalno snabdevanje naftom od oko 100 miliona barela dnevno palo bi za tri do pet miliona, što bi podstaklo skok cena za 35 odsto.
Kada je reč o scenariju koji predviđa „veliki poremećaj“, po ugledu na arapski naftni embargo iz 1973. godine, globalne zalihe nafte smanjivale bi se za šest do osam miliona barela dnevno, a cene bi mogle da skoče između 56 i 75 procenata, na 140 do čak 157 dolara po barelu, navodi se u izveštaju, prenosi Glas Amerike.
Glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil rekao je da je ruska invazija na Ukrajinu već izazvala poremećaje u globalnoj ekonomiji, „koji su i danas prisutni“.
„Ako sukob eskalira, globalna ekonomija će se suočiti sa dvostrukim energetskim šokom, prvi put posle više decenija, ne samo zbog rata u Ukrajini, već i na Bliskom istoku“, upozorio je Gil.
Cene nafte su porasle za šest odsto od početka sukoba na Bliskom istoku, a uvećana je i cena zlata za osam procenata, što se obično događa u vreme sukoba, saopšteno je iz Svetske banke.
Američka sekretarka za finansije Dženet Jelen rekla je prošle nedelje da Bajdenova administracija pažljivo prati ekonomske posledice izraelskog rata protiv Hamasa.
„Za sada nismo videli veće globalne posledice“, rekla je Jelen, ali je dodala da bi one mogle da budu veće ako se rat proširi.
Izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol rekao je da zbog ruske invazije i najnovijeg nasilja između Izraela i Hamasa u Gazi niko ne može da ga ubedi da su „nafta i gas bezbedni energetski izvori“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.