Svetska organizacija za zaštitu prirode pozvala na globalni sporazum o bioraznovrsnosti

Iz WWF-a su upozorili da je čovečenstvo, više nego ikada, suočeno s ubrzanim gubitkom bioraznovrsnosti i sve većom neizvesnošću kada je reč o hrani, navodeći da prema procenama trenutno za obnovu bioraznovrsnosti nedostaje 700 milijardi dolara godišnje.

Najnovije istraživanje WWF-a pokazalo je da je broj ljudi koji su zabrinuti zbog brzog gubitka prirode porastao na gotovo 60 odsto, što je 10 odsto više nego 2018.

Takođe, 81 odsto ispitanika smatra da su priroda i klimatske promene najvažnije političke teme.

„Munjevitom brzinom gubimo bogatstvo biljnog i životinjskog sveta. Već smo zabeležili prosečan pad od 69 odsto u populacijama vrsta od 1970. Gotovo svakog sata izgubimo jednu vrstu. Mi smo neodvojivi deo prirode i svaki gubitak u prirodi gubitak je za sve nas“, rekla je izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz.

Prema njenim rečima, „iako je budućnost prirodnog sveta upitna, priroda je otporna i uz odlučan globalni dogovor, koji pokreće hitnu akciju, verujemo da se može oporaviti“.

Iz WWF-a su naveli da će uticati na vlade u Montrealu da usvoje sporazum, po ugledu na Pariski dogovor o ublažavanju klimatskih promena, koji bi mogao odmah da zaustavi i preokrene gubitak bioraznovrsnosti tako da se do 2030. živi u svetu koji je zdrav za prirodu.

Istaknuto je da je do danas više od 90 svetskih čelnika podržalo i „Obećanje za prirodu“, koji su se obavezali da će obezbediti obnavljanje bioraznovrsnosti do 2030. godine, a iz regiona među njima nisu jedino čelnici Kosova i Srbije.

„Neuspeh na COP15 nije opcija. To bi nas izložilo povećanoj opasnosti od pandemija, pooštrilo posledice klimatskih promena čineći nemogućim ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni celzijusa i zaustavilo ekonomski rast“, kazala je Kalauz.

Istaknuto je da se države moraju usaglasiti oko toga da zajednički cilj bude očuvanje najmanje 30 odsto kopna, slatkih voda i okeana do 2030.

Istovremeno, potrebno je osigurati održivo upravljanje i obnavljanje preostalih 70 odsto planete, a to podrazumeva hitno rešavanje uzroka zbog kojih je došlo do gubitka bioraznovrsnosti.

Stope globalne proizvodnje i potrošnje su potpuno neodržive i nanose ozbiljnu štetu prirodnim sistemima od kojih zavise život i dobrobit ljudi, naveli su iz WWF-a.

Zbog toga ključni sektori, kao što su poljoprivreda, ribarstvo, šumarstvo i infrastruktura moraju biti transformisani i tako doprineti stvaranju sveta u kome će biti moguće očuvanje prorode.

WWF je pozvala zvaničnike na COP15 da znatno povećaju finansiranje, uključujući međunarodno javno finansiranje zemljama u razvoju kao korisnicama, i da usklade javne i privatne finansijske tokove s praksama koje idu u korist očuvanju prirode, uključujući ukidanje ili prenamenu štetnih subvencija i drugih podsticaja.

„Svetski čelnici moraju dati mandat svojim ministrima i pregovaračima da pretvore postojeće obaveze u ambiciju i da potpišu jasan plan za isplaćivanje potrebnih finansijskih sredstava. Moraju svima jasno poručiti da se kriza egzistencijalne prirode može i mora rešavati u isto vreme kad i trenutne hitne socio-ekonomske potrebe“, rekla je Kalauz.

Prema njenim rečima, nisu ispunjeni globalni ciljevi u oblasti bioraznovrsnosti i čovečanstvo ne sme sebi da dozvoli još jedan poraz, „jer bi to uzrokovalo još veću ljudsku patnju, produbljivanje nejednakosti i ozbiljno ugrozilo život kakav trenutno poznajemo“.

Iz WWF-a su napomenuli da je efikasan mehanizam sprovođenja usvojenih planova, koji zahteva od država da napredak mere u odnosu na ciljeve i po potrebi pojačavaju mere, bitan da bi se osigurale adekvatne akcije na terenu.

Ovaj predlog je u skladu sa istraživanjem WWF-a, koje je pokazalo da 56 odsto ispitanika veruje da mere zaštite bioraznovrsnosti koje sprovode vlade nisu dovoljne.

Istraživanje, koje je obuhvatilo više od 9.200 ljudi u regionima sa zabrinjavajućim stopama gubitka bioraznovrsnosti, otkrilo je da ljudi takođe smatraju da su akcije povezane s politikom uticajnije od pojedinačnih postupaka potrošača.