Svetska prekretnica ili istorijska nezgoda?

Međutim, dugoročno gledano, istoričari će zapitati da li je Trampovo predsednikovanje bilo velika prekretnica kada je u pitanju uloga Amerike u svetu, ili samo manja istorijska nezgoda.

U ovoj fazi, odgovor na to je nepoznat, zato što ne znamo da li će Tramp biti ponovo izabran. Moja knjiga „Da li je moral bitan?“ ocenjuje se 14 predsednika od 1945. i Trampu daje zvaničnu ocenu „nedovoljan“, ali za sada se on nalazi na donjoj četvrtini lestvice.

Predsednici iz gornje četvrtine lestvice kao što je Frenklin D. Ruzvelt su videli greške izolacionizma Amerike 1930-ih i stvorili liberalni međunarodni poredak posle 1945. Tačka preokreta su bile posleratne odluke Harija S. Trumana koje su dovele do trajnih saveza koji traju do danas. SAD su mnogo uložile u Maršalov plan 1948, oformile NATO 1949. i predvodile koaliciju Ujedinjenih nacija koja se borila u Koreji 1950. Tokom 1960, za vreme administracije Dvajta D. Ajzenhauera, SAD su potpisale novi bezbednosni sporazum sa Japanom.

Tokom godina, Amerikanci su prošli kroz gorke podele – među samima sobo i sa drugim zemljama – zbog vojne intervencije u zemljama u razvoju kao što su Vijetnam i Irak. Ali liberalni institucionalni poredak je nastavio da uživa široku podršku sve do izbora 2016, kada je Tramp postao prvi predsednički kandidat velike stranke koji ju je napao. Tramp je bio skeptičan i prema stranim intervencijama, i iako je povećao budžet za odbranu, silu je relativno retko koristio.

Trampov anti-intervencionizam je relativno popularan, ali njegova uska, transakciona definicija interesa SAD, i njegov skepticizam prema savezima i multilateralnim institucijama, ne odražavaju većinsko mišljenje. Od 1974, čikaški Savet za spoljne poslove je ispitivao javno mnjenje da li bi Amerika trebalo da preuzme aktivnu ulogu ili da ostane izvan svetskih poslova. Oko trećine američke javnosti je bilo konzistentno izolacionističko, a najveći procenat, od 41 odsto, je dostignut 2014. U suprotnosti sa uobičajenim mišljenjem, međutim, 64 odsto je podržavalo aktivno učešće do izbora 2016, a taj broj je narastao na 70 odsto do 2018.

Trampov izbor i njegov populistički apel počivali su na ekonomskim dislokacijama koje su bile naglašene tokom Velike recesije 2008, ali čak i više na polarizujućim kulturnim promenama povezanim sa rasom, ulogom žena i polnim identitetom. Dok nije pobedio na izborima 2016, Tramp je uspešno povezivao ogorčenost belaca zbog povećane vidljivosti i uticaja rasnih i etničkih manjina sa spoljnom politikom svaljujući krivicu za ekonomsku nesigurnost i stagnaciju zarada na loše trgovinske sporazume i imigraciju. Kao predsednik, međutim, prema bivšem savetniku za nacionalnu bezbednost Džonu Boltonu, Tramp je pokazao manjak strategije, a njegova spoljna politika je vođena uglavnom domaćom politikom i ličnim interesima.

Baš pre nego što je Tramp preuzeo predsedničku kancelariju, Martin Volf iz lista „The Financial Times“ je taj momenat opisao kao „kraj podjednako jednog ekonomskog perioda – zapadom predvođene globalizacije – kao i geopolitičkog, ‘unipolarnog momenta’ Amerikom predvođenog svetskog poretka u periodu posle Hladnog rata“. U tom slučaju, moglo bi da se ispostavi da je Tramp prekretnica u američkoj i svetskoj istoriji, naročito ako bude ponovo izabran. On je u predizbornoj fazi možda okrenut ka domaćoj politici, ali njegov uticaj na svetsku politiku bi mogao da bude transformacijski.

Tekuća debata o Trampu oživljava dugovečno pitanje: da li su najvažniji istorijski ishodi plod izbora političkih lidera, ili su većinom rezultat socijalnih i ekonomskih snaga koje su van bilo čije kontrole? Ponekad se istorija čini kao uzburkana reka čiji je tok oblikovan padavinama i topografijom, a lideri su jednostavno mravi koji se drže za deblo nošeno vodenom strujom. Po mom mišljenju, oni su više poput splavara na brzacima koji pokušavaju da upravljaju i koji se odbijaju od stena, povremeno se prevrćući i ponekad uspevajući da se usmere ka željenom odredištu.

Na primer, Ruzvelt nije mogao da uvede Sjedinjene Države u Drugi svetski rat sve do japanskog napada na Perl Harbor, ali njegovo moralizatorsko oblikovanje pretnje koju je predstavljao Hitler, i njegove pripreme za suočavanje sa tom pretnjom su se pokazali presudnim. Nakon Drugog svetskog rata, američki odgovor na sovjetske ambicije bi možda bio potpuno drugačiji da se Henri Volas (koji je bio smenjen sa pozicije kandidata za Ruzveltovog potpredsednika na izborima 1944), a ne Truman, nalazio na mestu predsednika. Nakon izbora 1952, izolacionistička administracija Roberta Tafta ili asertivno predsednikovanje Daglasa Makartura možda bi poremetili relativno glatku konsolidaciju Trumanove strategije obuzdavanja koju je predvodio Ajzenhauer.

Džon F. Kenedi je bio presudan u sprečavanju nuklearnog rata tokom Kubanske raketne krize, a zatim i za potpisivanje prvog sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja. Ali on i Lindon B. Džonson zaglibili su zemlju u nepotrebni fijasko Vijetnamskog rata. U poslednjim decenijama 20. veka, ekonomske sile su prouzrokovale eroziju Sovjetskog Saveza, a postupci Mihaila Gorbačova su ubrzali kolaps sovjetskog bloka. Ali Reganovo jačanje odbrane i pregovaračka umešnost, i Bušova veština upravljanja krizama, odigrali su značajnu ulogu u mirnom okončanju Hladnog rata, sa ponovno ujedinjenom Nemačkom u NATO savezu.

Drugim rečima, lideri i njihove veštine su bitni – što takođe znači da Tramp ne može olako biti otpisan. Još važnije od njegovih tvitova je njegovo slabljenje institucija, savezništava i američke meke moći, za koju ankete pokazuju da je u opadanju od 2016. godine.

Makijavelističke i organizacione veštine su ključne za uspeh američkih predsednika, ali to je i emocionalna inteligencija, koja dovodi do samosvesti, samokontrole i kontekstualnog uvida, a ništa od toga ne odlikuje Trampa. Njegov naslednik, bilo 2021. ili 2025. godine, suočiće se sa promenjenim svetom, delom zbog Trampove idiosinkratičke ličnosti i politike. Koliko velika će ta promena biti zavisi od toga da li će Tramp biti predsednik tokom jednog ili dva mandata. Nakon 3. novembra ćemo znati da li se nalazimo na istorijskoj prekretnici ili na kraju istorijske nezgode.

Autor je profesor na Univerzitetu Harvard i autor, poslednje objavljene, knjige „Da li je moral bitan? Predsednici i spoljna politika od FDR do Trampa“

Copyright: Project Syndicate, 2020.