Svetski indeks mira: Rekordni broj poginulih u ratu

Dramatično povećanje stope smrtnosti u velikoj meri je posledica rata u Ukrajini, gde je prošle godine ubijeno 83.000 ljudi. Međutim, najkrvaviji sukob dogodio se u Etiopiji, gde je život izgubilo 100.000 ljudi.

Prema studiji objavljenoj ove srede 28. juna, sukobi u 2022. takođe su izazvali gubitak od skoro 13 odsto u globalnoj ekonomiji. Devetu godinu za redom je takođe pao prosečan nivo „globalnog mira“, i gori je od do sada najgore godine u ovom veku 2014, navodi IEP. Sve u svemu, ovako izračunat Svetski indeks mira 2022. pogoršao se za 0,42 odsto.

Svetski indeks mira se izračunava rangiranjem skoro svake zemlje sveta prema 23 indikatora. Ispituju se „tekući unutrašnji i međunarodni sukobi“, „bezbednost“ i „militarizacija“ društva, a uključeni su i podaci iz kriminalističke statistike o broju ubistava.

Sukobi postaju internacionalniji

Prema Stivu Kiliju, osnivaču, izvršnom predsedniku IEP i jednom od autora izveštaja, najočigledniji trend je da su sukobi postali internacionalniji: sada je 91 zemlja u svetu uključena u neku vrstu sukoba, u poređenju sa samo 58 u 2008.

„To nije nužno dobro ili loše“, kaže Kili za DW. „Neke zemlje su uključene u mirovne operacije, poput zemalja u Ekonomskoj zajednici zapadnoafričkih država (ECOVAS). Iako je više zemalja uključeno u ratove u inostranstvu, ujedno se može reći da postajemo internacionalniji i u saradnji.“

Ovakav razvoj događaja može da iznenadi s obzirom na to da su tokom protekle decenije smanjene zapadne vojne intervencije: SAD i NATO su se, na primer, povukli iz Iraka i Avganistana. Ali, kao što Kili ističe, SAD su i dalje upletene u sukobe – sada su najveća podrška Ukrajini u njenom ratu protiv ruskih osvajača.

Ratove je teško dobiti

Prema Kiliju, Indeks mira između ostalog pokazuje da je „ratove zaista teško dobiti“. Sukobi u Jemenu i Siriji traju devet, odnosno 12 godina, i u oba slučaja nema vidljivih znakova vojne pobede.

„Čak i najbolje opremljenim armijama na svetu je teško da pobede lokalno stanovništvo koje ne želi invaziju i ima dobre resurse“, ukazuje Kili, ali i dodaje da je to zbog modernog oružja koje olakšava asimetrično ratovanje. „Sada skoro svako sa osnovnim tehničkim obrazovanjem može da detonira bombe na daljinu“, kaže on.

Izveštaj IEP takođe navodi da se broj nedržavnih grupa koje koriste dronove između 2018. i 2022. udvostručio, te da se ukupan broj napada dronovima u istom periodu skoro utrostručio.

Trend poboljšanja na Bliskom istoku i u severnoj Africi

Rezultat tih trendova je da se rat (i mir) pokazuju izuzetno trajnim. Island je i dalje, još od 2008, najmiroljubivija zemlja na svetu, dok je Avganistan već osam godina zaredom najmanje miroljubiva zemlja u svetu. Jemen, Sirija, Južni Sudan i Demokratska Republika Kongo takođe su među deset najmanje miroljubivih zemalja na svetu od 2007, otkako postoji Indeks mira.

Međutim, Kili naglašava da su u Indeksu vidljivi i pozitivni trendovi. „Mislim da je jedan od najpozitivnijih pomaka na Bliskom istoku i u severnoj Africi – u poslednje tri godine, 13 tamošnjih zemalja je poboljšalo, a samo sedam pogoršalo stanje mira u svojoj zemlji“, kaže on. „Sada tamo postoji trend ka poboljšanju mira. Tako da cela dinamika nije nužno loša.“

To je posebno evidentno u slučaju Libije, kojoj se Indeks mira popravlja drugu godinu zaredom. Iako je bezbednosna situacija u toj zemlji i dalje krhka, primirje koje su suparničke grupe potpisale u oktobru 2020. značajno ju je stabilizovalo.

Još jedan pozitivan aspekt je to što su mnoge zemlje postigle napredak u borbi protiv kriminala: nekoliko zemalja na Karibima i u Centralnoj Americi zabeležilo je pad u stopi domaćeg terorizma i ubistava.

Cena rata

Izveštaj Međunarodnog instituta za ekonomiju i mir takođe razmatra ekonomsku cenu rata. Sve u svemu, rat i nasilje koštali su svet prošle godine 17,5 biliona dolara, što je ekvivalentno 12,9 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Naravno, za zemlje koje su najteže pogođene sukobom, uticaj je posebno razoran: Ukrajina je, na primer, potrošila 63 odsto svog BDP na odbranu od ruske invazije.

Moguća kineska blokada Tajvana, kako predviđa IEP, dovela bi do posebno ozbiljnog pada globalne ekonomske proizvodnje: Gubitak bi bio dvostruko veći od posledica globalne finansijske krize 2008.

Naravno da mnogi proizvođači oružja zarađuju od rata, ali, prema IEP, ta ekonomska dobit je manja od troškova rata i militarizacije.

„Ako napravim nosač aviona, to bi moglo da me košta 20 milijardi dolara. I treba mi 500 miliona dolara godišnje da bi ta stvar funkcionisala. I najbolje čemu mogu da se nadam jeste da ne moram da ga koristim. Ali, taj novac bi mogao da se iskoristi za podsticanje biznisa, na zdravstveni sistem, gde bi bio daleko produktivniji za privredu“, sumira Stiv Kili iz Međunarodnog instituta za ekonomiju i mir, piše Dojče vele.