„Svetski problemi sve izazovniji, a šef UN sve sumorniji“: Analiza AP

„Nemam iluzija“, rekao je on, „reforme su pitanje moći. Znam da postoji mnogo suprotstavljenih interesa i agendi. Ali alternativa reformi nije status kvo. Alternativa reformi je dalja fragmentacija. To je reforma ili raskid“.

To je zagonetka za u UN i njihovoog šefa, odnosno da li 193 zemlje sa konkurentnim programima mogu da preduzmu velike reforme.

Da bi se suočio sa izazovom, Gutereš je pozvao svetske lidere da prisustvuju „Samitu budućnosti“ na zasedanju Generalne skupštine UN septembra iduće godine, a potom će pregovarati o „Paktu za budućnost“.

Na pripremnom sastanku za to u četvrtak rekao je ministrima da će taj pakt „predstavljati vaše obećanje da ćete koristiti sva sredstva koja su vam na raspolaganju na globalnom nivou za rešavanje problema, pre no što nas ti problemi savladaju“.

Generalni sekretar je rekao da zna da će postizanje sporazuma biti teško, ali, rekao je, „moguće je“.

Vreme, kaže Gutereš, radi protiv Ujedinjenih nacija i zemalja koje podržavaju povratak ujedinjene svetske akcije. Možda su zato njegove reči svake godine sve oštrije.

On ukazuje na nove sukobe kao što je u Ukrajini, intenzivnije geopolitičke tenzije, znake „klimatskog sloma“, krizu troškova života i dugove i neizvršenje obaveza koje muče više zemalja nego ikada.

„Ne možemo da idemo ka sporazumu dok svet juri ka iščekivanju“, rekao je Gutereš. „Moramo da unesemo novu hitnost u naše napore i zajednički osećaj zajedničke svrhe.To je lakše reći nego učiniti, i razjasniti ;i prioritete i probleme koje oni postavljaju, što su pokazali ovonedeljni sastanci na visokom nivou u Njujorku.

Mogu li se sve međusobno toliko udaljene države UN ujediniti oko zajedničkog cilja?

Da li će se to desiti u narednih 12 meseci ostaje da se vidi. Svakako da postoji podrška. Dovoljno je samo uzeti u obzir ministra spoljnih poslova Bahama Frederika Odlija Mičela koji je u u govoru u petak uvečerekao: „Sada, više nego ikad, potrebne su nam Ujedinjene nacije“.

Ričard Govan, direktor Međunarodne krizne grupe UN, rekao je da je Guterešov uvodni ;govor o stanju u svetu u kojem se zalođio da se ;“istini da moć“ bila posebno oštra i sumorna ocena.

„Izgleda da on zaista misli da je multilateralni sistem suštinski pokvaren“, rekao je Govan. Čini se da je generalni sekretar frustriran posle godina teških odnosa sa podeljenim Savetom bezbednosti UN, rekao je Govan, aludirajući na to što se Sjedinjene Države i njihovi zapadni saveznici sve više sukobljavaju sa Rusijom i Kinom.

„Ponekad se čini da Gutereš više ne veruje u instituciju koju vodi“, rekao je Govan.

Za Gutereša, dakle, „Samit budućnosti“ predstavlja priliku, ali i moguću tačku razgraničenja između svetlije budućnosti i pustoši, između šanse za napredak i izgleda da se vrata zatvore. Za Govana, to će biti „poslednja šansa za članice UN da se okupe i preispitaju kako bi multilateralni sistem mogao da funkcioniše“.

To bi moglo predstavljati potencijalno nepremostiv vrhunac za najvišeg svetskog diplomatu. Mark Maloh-Braun, predsednik Fondacije za otvoreno društvo i bivši zamenik generalnog sekretara UN, proglasio je Guterešov glavni govor svetskim liderima za ;“hrabro i iskreno priznanje da su se UN. pokvarile – više nisu pogodne svojoj svrsi“.

„Problem je u tome što upravo zbog toga niko ne može čuti Gutereša“, reklo je Maloh-Braun. „Možda razgovara sa praznom prostorijom“.

Još na godišnjem sastanku svetskih lidera prošle godine šef UN je oglasio globalnu uzbunu o opstanku čovečanstva i planete. Ove godine je alarm zazvonio glasnije i zlokobnije, a poruka je bila još hitnija: Probudite se i preduzme akciju odmah!

Ocena generalnog sekretara Antonija Gutereša, izrečena u njegovom stilu, sasvim otvoreno, imala je za cilj da šokira. Postajemo „otkačeni“, rekao je.

Približavamo se „velikom prelomu“. Nastaju sukobi, državni udari i haos. Klimatska kriza raste. Produbljuju se podele između vojnih i ekonomskih sila, bogatijeg severa i siromašnijeg juga, istoka i zapada. U veštačkoj inteligenciji je pređen „novi Rubikon“.

Gutereš je često govorio o svim ovim pitanjima, ali ove godine, koju je nazvao „vreme haotične tranzicije“, njegovo obraćanje liderima bilo je oštrije i poruke još hitnije.

Gledajući njegove prethodne govore o stanju u svetu, jasno je da u tom pravcu ide već duže vreme.

U svom prvom govoru svetskim liderima 2017. pošto je preuzeo kormilo Ujedinjenih nacija sa 193 članice, Gutereš je naveo „nuklearnu opasnost“ kao vodeću globalnu pretnju.

Dve godine kasnije, on je upozoravao da će se svet podeliti na dva dela, pri čemu su Sjedinjene Države i Kina stvorile rivalski internet, valutu, trgovinu, finansijska pravila „i sopstvene geopolitičke i vojne strategije po oojima niko ne dobija“.

Pozvao je na energičnu akciju „kako bismo sprečili veliki prelom“.

Zatim je usledila pandemija COVID-19 početkom 2020. Globalni odgovor na koji je Gutereš pozvao nikada se nije dogodio: bogatije zemlje su dobile vakcine, a siromašnije su čekale.

Na prošlogodišnjem skupu lidera, njegova poruka je bila gotovo jednako strašna kao i ovonedeljna: „Naš svet je u opasnosti i paralisan“, rekao je Gutereš. „Zaglavljeni smo u kolosalnoj globalnoj disfunkciji“.

Ove godine, njegova poruka predsednicima i premijerima, monarsima i ministrima okupljenim u ogromnoj sali Generalne skupštine bila je nedvosmislena i oštra.

„Izgleda da nismo sposobni“, rekao je Gutereš, „da se okupimo da odgovorimo“.

U središtu Guteresovih brojnih govora ove nedelje je sama budućnost Ujedinjenih nacija, institucije formirane neposredno posle Drugog svetskog rata da bi okupila države i spasla buduće generacije od rata. Ali u svetu 21. veka koji je mnogo više međusobno povezan, a takođe i ogorčenije podeljen, može li to ostati relevantno?

Za Gutereša je odgovor jasan:“Mora“.

Hladni rat je predstavljao dve supersile — kapitalističke Sjedinjene Države i komunistički Sovjetski Savez.

Kada se završio, postojao je kratak period unipolarnosti kojom su dominirale SAD posle propasti Sovjetskog Saveza i njegovog raspada na dominantnu Rusiju i manje bivše republike. Sada se kreće ka haotičnijem „multipolarnom svetu“ i nastaju, kaže Gutereš, nove mogućnosti za razne vodeće zemlje.

Ali Guteresov ključni argument ima korene u istoriji. On kaže da ona uči da svet sa mnogo centara moći i malim grupama država ne može da reši izazove koji pogađaju sve zemlje istovremeno. Zato su potrebne jake globalne institucije, rekao je liderima u četvrtak, a „Ujedinjene nacije su jedini forum gde se to može desiti“.