(Svetski) rat se vratio u Evropu

U 21. KAO U 20. VEKU: Tri meseca pre ruske invazije, tadašnji britanski premijer Boris Džonson ismejao je sugestiju da je britanskoj vojsci potrebno teže naoružanje.

„Stari koncepti vođenja velikih tenkovskih bitaka na evropskoj teritoriji su završeni“, rekao je on. Sada, međutim, poziva Veliku Britaniju da pošalje više borbenih tenkova u Ukrajinu. Uprkos ulozi novih tehnologija, satelita i dronova, ovaj sukob u 21. veku po mnogo čemu je sličan onom iz 20. Borbe u Donbasu u istočnoj Ukrajini su brutalne, sa blatom, rovovima i krvavim pešadijskim napadima koji podsećaju naPrvi svetski rat.

Pre rata mnogi su pretpostavljali da će vojska preći na napredniju tehnologiju i sajber ratovanje i postati manje zavisna od tenkova i artiljerije – objašnjava Patrik Beri, viši predavač bezbednosti naUniverzitetu Bat. Ali u Ukrajini oružje i municija igraju ključnu ulogu. „Bar zasad, vidimo da se tradicionalno ratovanje vraća u Ukrajinu – država protiv države“, rkaže Beri.

Rusko-ukrajinski sukob izazvao je novu trku u naoružanju koja neke analitičare podseća na pripreme zaDrugi svetski rat 1930-ih. Rusija je mobilisala stotine hiljada regruta i nastoji da poveća svoju vojsku sa milion na 1,5 miliona vojnika. SAD su povećale proizvodnju oružja kako bi nadoknadile zalihe poslate Ukrajini.

Francuska planira da poveća vojnu potrošnju za trećinu do 2030, a Nemačka je ukinula svoju dugogodišnju zabranu isporuke oružja zonama sukoba i poslala rakete i tenkove u Ukrajinu.

Ruski predsednik Vladimir Putin nadao se da će invazija podeliti Zapad i oslabitiNATO. Ali vojni savez je ponovo oživeo. Grupa, stvorena da se suprotstavi Sovjetskom Savezu, ima obnovljen osećaj svrhe i dve nove potencijalne članice, Finsku i Švedsku.

EU od 27 zemalja udarila je Rusiju oštrim sankcijama i poslala Ukrajini podršku vrednu milijarde evra. Rat je gurnuo spor okoBregzita u drugi plan, odmrznuvši diplomatske odnose između bloka i Britanije. „EU preduzima ozbiljne sankcije, kako i treba. SAD su se vratile u Evropu sa odlučnošću kakvu nikad nismo zamislili“, tvrdi analitičar Majkl Klark, bivši šef istraživačkog centra uKraljevskom institutu združenih snaga.

ZemljeNATO šalju Ukrajini naoružanje i opremu vrednu milijarde dolara. Alijansa je ojačala svoj istočni bok, a zemlje najbliže Ukrajini i Rusiji, uključujući Poljsku i baltičke države, ubedile su neodlučnije saveznike uNATO i EU, potencijalno pomerajući centar moći Evrope na istok.

Ima i pukotina u jedinstvu. Mađarski premijer Viktor Orban usprotivio se antiruskim sankcijama, odbio je da pošalje oružje Ukrajini i odložio paket pomoći bloka Kijevu. Jedinstvo Zapada biće pod sve većim pritiskom što rat bude duže trajao. „Rusija planira dugi rat“, rekao je generalni sekretarNATO Jens Stoltenberg krajem 2022, ali je alijansa spremna i na „daleku distancu“.

NOVA GVOZDENA ZAVESA: Rat je Rusiju učinio izopćenikom na Zapadu. Ruski oligarsi su sankcionisani, biznisi na crnoj listi, a međunarodne kompanije poputMekdonaldsa iIkee nestale su sa ulica zemlje. Ali, Moskva nije u potpunosti ostala bezprijatelja. Ojačane su ekonomske veze sa Kinom, iako se Peking drži na distanci.

SAD su nedavno izrazile zabrinutost da bi se to moglo promeniti. Peking pomno prati rat Rusije protiv Ukrajine, što može poslužiti i kao ohrabrenje i kao upozorenje na pokušaj da se samoupravni Tajvan silom vrati pod kontrolu.

Putin je ojačao vojne veze sa međunarodnim odmetnicima, Severnom Korejom i Iranom. Moskva nastavlja da uvećava svoj uticaj u Africi i na Bliskom istoku kroz ekonomske i vojneautoritete. Poput ehaHladnog rata, svet je podeljen na dva tabora, a mnoge zemlje, uključujući i mnogoljudnu Indiju, stavljaju svoje opklade napobednika.

Trejsi Herman saKraljevskog koledža u Londonu veruje da je rat produbio jaz između „liberalnog međunarodnog poretka predvođenog SAD“ i agresivne Rusije i osnažene Kine koja se uzdiže kao supersila.

Ekonomske posledice rusko-ukrajinskog sukoba osećaju se od hladnjača u Evropi do tržišta hrane u Africi. Zemlje EU su pre rata uvozile oko polovine gasa i trećinu nafte iz Rusije. Upadi i sankcije uvedene Ruskoj Federaciji izazvale su poskupljenja energenata u razmerama koje nisu viđene od 1970-ih.

Poremećena je globalna trgovina, koja se još uvek oporavljala od pandemije. Cene hrane su porasle jer su Rusija i Ukrajina glavni dobavljači pšenice i suncokretovog ulja, a Ruska Federacija je najveći svetski proizvođač đubriva. Brodovi žita i dalje napuštaju Ukrajinu u skladu sa krhkim dogovorom uz posredovanje UN, i cene su pale sa rekordnih nivoa. Ali hrana ostaje geopolitička fudbalska lopta.

Rusija pokušava da okrivi Zapad za visoke cene, dok Ukrajina i njeni saveznici optužuju Rusiju da cinično koristi glad kao oružje. Rat je zaista istakao krhkost međusobno povezanog sveta, kao i pandemija, kažu analitičari, ali, puni ekonomski uticaj tek treba da se oseti.

NOVO DOBA NEIZVESNOSTI: Ovaj rat strogi je podsetnik da ljudi imaju malo kontrole nad tokom istorije. Niko to ne zna bolje od osam miliona Ukrajinaca koji su bili primorani da napuste svoje domove i zemlju. Putinove prikrivene pretnje da će upotrebiti nuklearno oružje u slučaju eskalacije oživele su strahove od nuklearnog rata. Rat, takođe, podseća da su pojedinačne ljudske akcije ponekad kritične.

Uloga Zelenskog u ovoj priči, prema američkim autorima, kombinacija je sirove hrabrosti i glumačkog intuitivnog razumevanja kako da igra najvažniju ulogu u svom životu.

Bajden je u ponedeljak podsetio šta mu je Zelenski rekao one noći kad je invazija počela: „Rekli ste da ne znate kada ćemo ponovo moći da razgovaramo”. Ali, odbio je ponude SAD za evakuaciju iz Kijeva. Kad je posle prvih dana ruskog napada izašao iz svog bunkera, okružen ministrima, „mogli ste da osetite kako se promenilo gravitaciono polje Zemlje“, piše Dejvid Ignjatijus.

Najnoviji sporazum (Novi START) kojim se ograničava rusko i američko nuklearno oružje već je bio u ozbiljnoj opasnosti pre nego što je predsednik Vladimir Putin u utorak objavio da Moskva suspenduje svoje učešće u njemu. To bi sada moglo biti nepopravljivo, povećavajući rizik od nove trke u naoružanju paralelno sa ratom u Ukrajini, gde se nijedna strana ne može osloniti na stabilnu, pretpostavljenu osnovu za više od 50 godina nuklearnih sporazuma, navodiRojters.

Bezbednosni analitičari kažu da bi to moglo u velikoj meri da zakomplikuje delikatnu kalkulaciju koja je u osnovi međusobnog odvraćanja između dve zemlje, kao i da natera druge države kao što su Kina, Indija i Pakistan, da izgrade svoje nuklearne arsenale.

Nuklearni stručnjaci, opet, primetili su da ugovor ne sadrži odredbe da bilo koja strana može da „obustavi“ svoje učešće, kao što to čini Moskva – oni samo imaju priliku da se povuku iz njega. Putin je rekao da će se Rusija vratiti diskusijama tek kad se uzmu u obzir francusko i britansko nuklearno oružje, što je stanje koje analitičari opisuju kao beznadežno jer se Vašington protivi, što vosi ka zahtevu za potpunu prepravku sporazuma.

“Rusija je odlučila da može da živi bez Novog START, ali nastoji da prebaci krivicu na Vašington”, kaže Vilijam Alberk, direktor strategije, tehnologije i kontrole naoružanja uMeđunarodnom institutu za strateške studije. „Oni su već izračunali da će sporazum umreti. Pokušaće da stvarne gubitke stave na Sjedinjene Države“, objašnjava. Sporazum ograničava broj bojevih glava po raketi koju bilo koja strana može da rasporedi, tako da bi njegovo kršenje moglo momentalno da poveća broj bojevih glava nekoliko puta, dodaje Alberk.

VELIKA NESTABILNOST: Džejms Kameron, istraživač Nuklearnog projekta u Oslu, rekao je da bi udaljavanje od START značilo povratak nagađanjima, u stilu Hladnog rata o neprijateljevim sposobnostima i namerama. „Dakle, imamo ogromnu nestabilnost u odnosima, pri čemu obe strane dodaju sve složenije sisteme i planove za njihovu upotrebu, što na kraju dovodi do mnogo nestabilnije situacije između njih, kao i veći rizik od upotrebe nuklearnog oružja“, objasnio je u intervjuu.

A Alberk i Kameron izrazili su zabrinutost što je Putin ukazao na mogućnost da bi Rusija mogla ponovo da pokrene testiranje nuklearnog oružja, iako je rekao da Moskva neće preduzeti taj korak osim ako to prethodno ne učini Vašington. Oni su primetili da bi to moglo da otvori put Putinu da optuži Vašington da sprovodi ili priprema testove kako bi opravdao svoje.

Ako to učini, biće to prvi potez Moskve od 1990, godinu dana pre raspada SSSR. Alberk je napomenuo da su Sjedinjene Države i Sovjetski Savez koristili nuklearna testiranja tokomHladnog rata „da signaliziraju jedni drugima kad su bili besni“.

Kameron kaže da će se svaka ruska proba takođe smatrati odskočnom daskom za eskalaciju u Ukrajini i „pokušajem da se signalizira veća spremnost za upotrebu nuklearnog oružja“ u kontekstu rata. Dvanaest meseci nakon invazije, Putin je više puta podsećao Zapad da Rusija ima oružje za masovno uništenje, proširivši svoj nuklearni kišobran na delove Ukrajine koje Moskva sada smatra svojom teritorijom.

U slučaju da se Novi START raspadne ili obe strane ne uspeju da ga obnove pre isteka februara 2026, biće to kraj više od pola veka pakta o kontroli naoružanja između dve strane i poslati signal drugim postojećim i potencijalnim nuklearnim državama. „Šta ovo govori Indijcima i Pakistancima, šta će Kina učiniti?“, rekao je Alberk.