„Svi su u režimu čekanja“: Politico analizira šta je EU postigla za godinu dana

Prvo, institucije EU bile su paralizovane evropskim izborima. Sada, blok predviđa još jednu godinu zastoja dok birokrate EU čekaju rezultate nemačkih izbora u jesen 2025.

EU diplomate i zvaničnici rekli su da su zabrinuti što je Brisel već mesecima zaglavljen u kolotečini.

U Briselu postoji očigledan nedostatak hitnosti, požalio se jedan diplomata EU, dok su evropske institucije u režimu birokratskog resetovanja veći deo godine.

Evropski izbori na celom kontinentu za imenovanje 720 članova Evropskog parlamenta okupirali su Brisel u prvoj polovini 2024.

Rad briselskih institucija je zaustavljen dok je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, vodila kampanju za drugi mandat i čekala odobrenje od strane parlamenta.

Trenurno se čeka da Parlament odobri njen tim od 26 komesara koji će predvoditi izvršnu vlast EU. Njen tim bi konačno trebalo da počne da radi od 1. decembra a uskoro će i decembarski praznici.

„Najmanje što smo mogli da uradimo jeste da uspostavimo novu Evropsku komisiju do izbora u SAD“, rekao je diplomata EU, koji je, kao i drugi citirani u članku, dobio anonimnost da govori iskreno.

Dok je demokratska kandidatkinja Kamala Haris obećala da će nastaviti vojnu, političku i ekonomsku podršku predsednika SAD Džoa Bajdena Ukrajini, manje je izvesno da se isto može reći za Donalda Trampa ukoliko preuzme vlast u novembru.

Tokom nedavnih predizbornih događaja, Tramp je pozivao Ukrajinu da sklopi dogovor sa Rusijom kako bi se okončala invazija, a čak je i zapretio da će zaustaviti američku pomoć Ukrajini ako bude ponovo izabran.

Dok EU priprema zajam Ukrajini od oko 35 milijardi evra, Kijev nastavlja da se bori da pronađe ljudstvo i municiju za odbranu.

Njena razorena elektroenergetska mreža, koju su više puta napali ruski dronovi i projektili, moraće da se obnovi pre zime.

U međuvremenu, Kremlj je najavio povećanje potrošnje za odbranu od 25 odsto u 2025. godini, podižući je na novi post-sovjetski maksimum.

Čak i kada nova Komisija bude uspostavljena, igra čekanja će se nastaviti.

EU treba da sastavi predlog za svoj sledeći sedmogodišnji budžet od 2028. koji će uticati na sve, od poljoprivrede do podrške Ukrajini. Ali to će verovatno biti odloženo do izbora u Nemačkoj u jesen 2025.

Za štedljivu Nemačku, povećanje budžeta EU ili izdavanje zajedničkog duga su izuzetno osetljiva pitanja nakon odluke Ustavnog suda da nije bilo legalno da se ostatak novca iz Covid fonda koristi u druge svrhe.

Dakle, Nemačka, ekonomska snaga unutar EU, politički je paralizovana uoči izbora u septembru 2025., posebno kada je reč o bilo kakvim odlukama o većem evropskom budžetu.

Tokom predizborne sezone, nemački kandidati bi bili primorani da odbiju predlog Komisije, koji će verovatno zalagati za veći evropski budžet, upozorile su visoke diplomate EU.

A ako trenutne ankete budu tačne, fiskalno konzervativnija Hrišćansko-demokratska unija (čija je članica Fon der Lajen) mogla bi da se vrati na vlast.

EU je potrebna jednoglasnost da bi usvojila svoj budžet i bilo bi nemoguće dogovoriti se o njemu bez najbogatije zemlje u bloku.

„Svi su u režimu čekanja i taman kada mislite da možemo da krenemo, pažnja će se prebaciti na Berlin“, rekao je jedan zvaničnik EU, misleći na nemačke izbore.

Neki stručnjaci kažu da je politika EU postala sve više politizovana u Nemačkoj na domaćim izborima, zbog čega političari žele da izbegnu bilo kakve odluke pre velikih glasanja.

„Najverovatnija žrtva toga biće budžetski pregovori i bilo kakve diskusije o zajedničkom zaduživanju EU“, rekao je Nikolaj fon Ondarza, politikolog sa Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.

„Ne možemo imati nikakvu odluku ili nove poreze ili nova finansiranja do izbora“, rekao je drugi diplomata EU.

Bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi nedavno je u svom izveštaju za Fon der Lajen predložio trenutno izdavanje zajedničkog duga za finansiranje brzih reformi kako bi se održao korak sa Vašingtonom i Pekingom, ali je dobio „nein“ od Kristijana Lindnera, nemačkog ministra finansija.

„Teško je zamisliti kako možemo da donesemo odluku o odbrambenoj potrošnji pre nemačkih izbora“, rekao je visoki diplomata EU.

Jedina stvar koja će verovatno ‘podići’ Evropu iz omamljenosti jeste eventualna pobeda Trampa u SAD i odluka da se povuče iz NATO-a, rekao je Mujtaba Rahman iz konsultantske kuće Evroazijska grupa.

„Ne mislim da bi čak ni mirovni plan koji je Tramp nametnuo Ukrajini bio dovoljan da podstakne Evropljane da traže zajedničko finansiranje za evropsku bezbednost i odbranu“, rekao je on.

„Kriza bi morala biti egzistencijalna“.