Tači ponovo traži da ga sud u Hagu pusti u kućni pritvor na Kosovu ili u trećoj državi

Kako je objavljeno na internet stranici suda, Tačijeva odbrana traži da sudija za prethodni postupak Nikola Giju (Nicolas Guillou) zakaže usmenu raspravu o tom zahtevu na kojoj bi saslušao zvaničnike policije Kosova i država koje su garantovale za Tačija.

U leto prošle godine, kada su Tačijevi branioci sudu prvi put predočili garancije „trećih država“, sudija Giju je odbio da predstavnike tih država sasluša konstatujući da Tači ne može biti privremeno oslobođen zbog rizika od bekstva, opstruisanja suda, zastrašivanja svedoka i ponavljanja krivičnog dela.

Tu odluku kasnije je, posle Tačijeve žalbe, potvrdilo i apelaciono veće suda za zločine OVK u Hagu.

Tačijev branilac Greg Kiho (Gregg Kehoe) ni u prvom ni u ponovljenom zahtevu nije naveo koje su države garantovale za njegovog klijenta.

Prošle godine, međutim, Kiho je naznačio da jedna od tih država finansira sud čiji je zvaničan naziv Specijaliovana veća Kosova.

Po zvaničnim podacima suda, finansijski donatori su: Kanada, Norveška, Švajcarska, Turska i SAD.

U novom zahtevu za privremeno oslobađanje, Tačijeva odbrana ukazuje da je on već 17 meseci u pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen), a da ne postoje ni naznake kada bi suđenje moglo početi.

Branilac Kiho pozvao se, pritom, na izdvojeno mišljenje sudije apelacionog veća Kaja Ambosa (Kai) da je „za žaljenje praksa dugotrajnog pritvora pre početka suđenja“.

Odbrana je citirala je i Ambosov stav iz aprila prošle godine da bi ponuda „treće države“ da prihvati optuženog „mogla biti važan, a možda i odlučujući faktor“ pri donošenju odluke o Tačijevom zahtevu za puštanje iz pritvora.

Takva konkretna i precizna ponuda „treće države“ u „budućim slučajevima…mogla bi biti snažan argument u korist puštanja na uslovnu slobodu“, naglasio je tada sudija Ambos, iako se složio sa odlukom većine da se odbije Tačijev tadašnji zahtev za privremeno oslobađanje.

Odbrana je podvukla i da dug pritvor mora biti „izuzetak“ i ne sme se nametati „olako“, s obzirom na pretpostavku da su optuženi nevini, dok se ne dokaže suprotno, i na njihova garantovana ljudska prava.

Nasuprot prethodnom nalazu sudije Gijua, advokat Kiho tvrdi da je policija Kosova u stanju da sprovede sve uslove koje bi sud odredio za kućni pritvor Tačija u Prištini.

U ranijim odlukama kojim je odbio taj Tačijev zahtev, sudija je konstatovao da policija Kosova – uprkos garancijama koje je dala sudu – nije sposobna da umanji rizik od Tačijevog bekstva, ometanja suda ili ponavljanja krivičnog dela.

U novom zahtevu, odbrana od sudije traži da naredi da se u kućnom pritvoru u Prištini uspostavi isti režim ograničenja kontakata i nadzora nad Tačijem kakav postoji u sudskom pritvoru u Hagu.

Alternativno, Tači traži da bude pušten u jednu od dve države koje su ranije sudu „potvrdile da su voljne i sposobne da ga prihvate pod uslovima koje odredi sudija“, pošto su razmotrile „rizik od (Tačijevog) bekstva i uticanja na svedoke“.

Jedna od tih država sudu garantovala da je sposobna da „‘nadgleda i sprovede’ … sveobuhvatne mere uključujući zabranu javne i političke aktivnosti, ograničenje, kontrolu i praćenje kontakata, komunikacija, kao i fizičkog kretanja“.

Odbrana tvrdi da „garancije navedenih zemalja na primeren način umanjuju rizik“ da bi Tači, ako bude privremeno oslobođen, mogao pobeći, opstruisati rad suda, zastrašivati svedoke ili ponoviti krivično delo.

U ranijoj odluci, sudija Giju je utvrdio da ponuđene „garancije trećih država ne ublažavaju na adekvatan način rizike“ koje bi donelo Tačijevo puštanje iz pritvora.

Tražeći da sudija odbije zahtev odbrane, tužilaštvo je ostalo pri stavu da ni prebacivanje Tačija u kućni pritvor u Prištini, ni puštanje u treće države ne bi umanjilo rizik od Tačijevog bekstva, ometanja suda, uznemiravanja svedoka ili ponavljanja krivičnog dela.

Optužnica Tačija i saoptužene Kadrija Veseljija (Veseli), Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi) i Jakupa Krasnićija (Krasniqi) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

Tači (53), Veselji (54), Seljimi (50) i Krasnići (70) optuženi su u 10 tačaka za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.

Četvorica optuženih uhapšena su na Kosovu 4. i 5. novembra 2020.

U prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, svi su izjavili da nisu krivi za zločine iz optužnice.