Tačka na aferu „Polard“ i „špijunsko nepoverenje“

Od tada, ukrao je i isporučio Izraelu hiljade dokumenata i planova u vezi sa sovjetskim vojnim kapacitetima u arapskom svetu. Ponudio je materijal koji dokumentuje stanje odbrambenih snaga arapskih zemalja od Egipta do Sirije.

Taj slučaj koji je uzdrmao iz temelja odnose između Izraela i SAD, okončan je pre tri nedelje Trampovom odlukom da amnestira Džonatana Polarda.

Za sve one koji imaju romantičnu predstavu o špijunaži, ovaj slučaj je brutalna pouka o nemilosrdnim zakonima koji važe u ovom svetu.

Polardom je „upravljala“ izraelska naučna špijunska agencija LEKEM, pod upravom superšpijuna Rafaela Rafija Ejtana.

Ejtan je bio proslavljeni izraelski agent koji je lično zarobio Adolfa Ajhmana i vratio ga u Izrael na suđenje.

„Kada sam ga stegao za vrat, video sam kako mu oči iskaču iz duplji. Da sam još malo pojačao stisak, udavio bih ga“, opisao je kasnije Ejtan. Na tom primeru, Hana Arent je nešto kasnije napisala svoj čuveni esej „Banalnost zla“.

Polard je bio toliko eklatantan u svojim špijunskim aktivnostima da su njegove kolege to ubrzo uočile i prijavile njegovo neobično ponašanje.

Dok je FBI zatvarao krug da ga uhapsi, Mosadovi operativci napuštali su SAD kako bi izbegli hapšenje.

Očekujući da će i on biti zaštićen, Polard je 21. novembra 1985. otišao u izraelsku ambasadu.

Službenici ambasade pozvali su njegovog „mentora“ Rafija Ejtana tražeći uputstva za dalju pomoć Polardu.

Ejtan je odgovorio rezolutnim „ne“ i prepustio ga svojoj sudbini. Agenti FBI čekali su Polarda ispred ambasade i uhapsili ga.

Osuđen je na 30 godina zatvora.

Ceo slučaj bio je toliko neprijatan za Izrael, da je Ejtan lično morao da vrati nazad Amerikancima sve dokumente koje mu je Polard predao, znajući da će oni definitivno zapečatiti Polardovu sudbinu.

Ali tu nije bio kraj.

Ejtan je trgovao dalje tim informacijama, pa je jedan deo dao Sovjetima u zamenu za dozvolu jevrejskim disidentima da napuste Sovjetski Savez.

Polard je ubrzo ocenjen kao najštetniji strani špijun u američkoj istoriji.

Američki sekretar za odbranu Kaspar Vajnberger tim povodom je napisao: „Teško mi je, čak i u takozvanoj godini špijuna, da zamislim veću štetu nacionalnoj bezbednosti od one koju je naneo optuženi s obzirom na širinu, bitnu važnost za Sjedinjene Države i visoku osetljivost informacija koje je prodao Izraelu. Te informacije SAD su namerno rezervisale za sopstvenu upotrebu, jer bi njihovo otkrivanje bilo kome ili bilo kojoj naciji nanelo najveću štetu našoj nacionalnoj bezbednosti „.

„Nije bio lak trenutak“, rekao je Ejtan za novine, „Vlada je donela odluku, a ja sam sarađivao sa Amerikancima protiv svog agenta.“

Opisujući saradnju s Polardom rekao je: „Govorimo o informacijama koje su bile tako kvalitetne, tako tačne, tako dobre i toliko važne za bezbednost zemlje … Nakon što smo prvo pregledali informacije i pratili ih temeljnim ispitivanjem materijala, shvatili smo da su to informacije od ključne važnosti za bezbednost zemlje. Da je izbio rat, materijal koji je Polard predao, u velikoj meri bi ojačao našu armiju i imao suštinski uticaj na ratište“, dodao je Ejtan.

Niti sumnjao ni u Polardove motive.

„On je na mene ostavio izuzetan utisak svojom intelektualnom sposobnošću, detaljnim pamćenjem, razumevanjem onoga što se dešava na Bliskom istoku i vezanošću i željom da pomogne Izraelu“, rekao je Ejtan. „Nema sumnje da se izložio velikom riziku i to je potpuno shvatio, čak i bez naših objašnjenja. Uprkos tome, njegova motivacija da nam pomogne, državi Izrael, bila je i dalje iznad svega … Imao sam veliku zahvalnost za ovog američkog Jevrejina spremnog da rizikuje sve – svoj položaj u američkoj mornarici i u američkoj državi da bi pomogao našoj državi“, rekao je Ejtan.

Posle skandala, izraelska vlada saopštila je da je Ejtan smenjen sa svih obaveštajnih funkcija. Ejtan je izjavio da je saradnja s Polardom bila greška, ali je insistirao na tome da je postupio sa „dozvolom i ovlašćenjem“.

„Celokupan obaveštajni rad je u partnerstvu s kriminalom“, rekao je izraelskom televizijskom intervjuu godinama kasnije.

„Moral se ostavlja po strani.“

Ejtan može da se smatra utemeljivačem „penzionerskog pokreta“, koji je sada raširen u istočnoj Evropi, jer je bio prvi predsednik jedne Penzionerske partije Izraela pomoću koje je jedno vreme bio i ministar.

„Afera Polard“ zbog sumnje u dvostruku lojalnost uticala je ili uništila karijeru stotinama američkih Jevreja koji su u to vreme služili u vojsci, Pentagonu i Stejt departmentu.

SAD i Izrael bili su saveznici, sa SAD kao starijim partnerom.

Pošto su SAD, kao zemlja mešovitih identiteta, osetljive na ideju da različite etničke grupe možda neće staviti Ameriku na prvo mesto, ispred neke strane zemlje koja predstavlja etničku bazu svojih građana, Polard je bio povod za opštu sumnjičavost.

Američki obaveštajci decenijama kasnije gledali su na izraelske obaveštajne službe s podozrenjem u skrivene namere.

Tadašnji šef CIA, Džordž Tenet, zapretio je 1998. godine bivšem američkom predsedniku Bilu Klintonu da će on i rukovodstva svih obaveštajnih službi kolektivno podneti ostavke, ako pusti Polarda na zahtev premijera Benjamina Netanjahua.

Polard je postao svojevrsni talac američkih nuklearnih odnosa sa Iranom.

Obama je pred sklapanje sporazuma 2015. ponudio Izraelu izvesno razumevanje za Polarda, pa ga je pustio na uslovnu slobodu u trajanju od pet godina.

Kada je rešio da konačno demonstrira da je prošlo vreme nesporazuma, razmimoilaženja i nepoverenja između Izraela i SAD, Tramp ga je sasvim pomilovao pošto je nedeljama pre toga najavljivao „spektakularno oslobađanje“.

Davanje dozvole Polardu da ode i naseli se u Izrael, simbolično zatvara višedecenijsku eru nepoverenja.

Ali, raskol između, sada pokojnog Ejtana i Polarda, ostao je nepovratan.

„Zamolio bih ga za oproštaj“, rekao je Ejtan pre nekoliko godina upitan šta bi uradio ako bi sreo Polarda.

„To su krokodilske suze. Imao je 33 godine da nešto učini i nije učinio ništa“, izjavio je Polard povodom Ejtanove smrti u martu prošle godine.