Tajni svet ruskih „dobrovoljaca“ u Ukrajini: Šta motiviše Ruse da svojevoljno krenu u rat?

Razgovarali su tako, između ostalih, sa izvesnim Aleksandrom, koji je brzo raspoređen na prve linije fronta u Ukrajini nakon što se pridružio ruskoj jedinici dobrovoljaca jer je želeo da „brani svoju domovinu“.

Mesec dana kasnije teško je povređen u tenkovskom napadu koji je zasuo ruski položaj u blizini ukrajinskog mesta Makiivka, u trenucima intenzivnih borbi na istoku zemlje. Ukrajinski izvori tvrde da je u nedavnom napadu na kompleks u kojem su bili smešteni ruski vojnici izginulo nekoliko stotina ruskih vojnika, dok je Moskva izvestila o pogibiji 89 vojnika.

Aleksandar je za The Moscow Times iz bolničke postelje rekao da su u napadu o kojem govori 72 od 98 vojnika u njegovoj jedinici ubijena. Svi poginuli bili su ono što se u Rusiji naziva „dobrovoljcima“ – to je „kišobran pojam“ za desetine hiljada muškaraca koji su se odlučili pridružiti vojsci kako bi učestvovali u borbenim operacijama u Ukrajini.

„Mi smo pravi domoljubi“, rekao je 31- godišnji Aleksandar, koji je odbio da otkrije svoje prezime.

Mnogi od tih ljudi očito veruju porukama Kremlja da se Moskva bori protiv „nacista“ koji kontrolišu Kijev i vode „genocidnu“ kampanju protiv ukrajinskih građana koji govore ruskim jezikom.

„Naši dedovi borili su se protiv nacista u Drugom svetskom ratu, a sada se mi borimo protiv nacista u Ukrajini“, kaže 47-godišnji Vladislav Malov, dobrovoljac koji se nedavno vratio u svoj rodni grad Njižnekamsk, u ruskoj republici Tatarstan.

Visoke plate, bonusi, odlikovanja…

Iako je ideologija verovatno jedna od motivacija za ove ratnike, veruje se da podsticaji kao što su visoka primanja, bonusi i prilike za napredovanje, te odlikovanja – kao i pritisak porodice – takođe igraju važnu ulogu.

Neki stručnjaci kažu da se propagandna mašinerija Kremlja takođe okoristila izveštavanjem o „dobrovoljačkim bataljonima“, kako bi se stvorio utisak da su obični Rusi voljni da se bore i umru u Ukrajini.

Ne postoje službeni podaci o broju ruskih dobrovoljaca koji trenutno služe u Ukrajini, ali oni uključuju desetine hiljada ljudi koji se bore u regionalnim bataljonima koje su kreirale lokalne vlasti i dodeljuju im nazive poput „Tigar“, što je jedinica sastavljena od Kozaka i pripadnika ruske tzv. Specijalne borbene vojne rezerve. Svi oni deluju pod okriljem Ministarstva odbrane i imaju zapovedne strukture integrisane u Oružane snage.

Na bojnom polju u Ukrajini dobrovoljci se bore uz obične vojnike, muškarce mobilisane tokom „delimične mobilizacije“, koju je Kremlj objavio prošle godine, kao i plaćenike zloglasne grupe Vagner. Kao što je nemoguće proveriti broj dobrovoljaca u Ukrajini, teško je saznati i koliko ih je izgubilo život, navodi Moscow Times.

Međutim, zbir potvrđenih smrti tih vojnika koji beleži rusko odeljenje BBC-a i nezavisna ruska medijska kuća Mediazona, otkriva da je 1.111 dobrovoljaca izgubilo život u Ukrajini od početka ruske invazije na susednu zemlju.

Iako se verovatno radi o brojci daleko nižoj od stvarne, već taj podatak sugeriše da su oko 10 odsto ruskih žrtava u Ukrajini činili dobrovoljci, prenosi Jutarnji list.

Jedna od najvećih dobrovoljačkih skupina je spomenuta ruska Specijalna borbena rezerva – poznata kao BARS (na ruskom jeziku – snežni leopard). Osnovana je 2015. godine, ali su je ruske vlasti aktivno promovisale u javnosti tek krajem 2021. godine, neposredno pre invazije na Ukrajinu.

I vojna služba i civilni posao

Slično britanskoj teritorijalnoj vojsci, odnosno aktivnim dobrovoljačkim rezervnim snagama britanske vojske, ili rezervi vojske SAD-a, oni upisani u BARS primaju plate i učestvuju u redovnoj vojnoj obuci, istovremeno zadržavajući svoje civilne poslove.

U situaciji rata, pripadnici BARS-a mogu biti vojno raspoređeni. Oko 20 jedinica BARS-a, kojih je broj pojačan novim dobrovoljcima, trenutno je raspoređen u Ukrajini, prema informacijama objavljenim na Telegram kanalima i grupnim razgovorima u koje je imao uvid The Moscow Times.

Učlanjenje u BARS jedan je od načina da se osobe pridruže borbi ako ne ispunjavaju kriterijume Ministarstva obrane za regrutaciju, kako su objasnila trojica vojnika dobrovoljca za The Moscow Times.

Konkretno, BARS je fleksibilniji po pitanju starosnih ograničenja. Neki su muškarci takođe rekli da su se pridružili “dobrovoljačkim” bataljonima jer su im pružili širi izbor kada su u pitanju njihovi zapovednici i saborci.

„Poznajem svoje momke celog života“, kaže Aleksandar, misleći na svoju jedinicu BARS-a i lokalne ljude s kojima je volontirao. „Mobilizovani vojnik ne poznaje svoje drugove kad ide na bojište“.

Još jedan važan faktor motivacije je novac. Volonteri mogu primiti čak 300.000 rubalja (4.175 dolara) mesečno, što je nekoliko puta više od prosečnih plaća u ruralnim regionima Rusije.

Takođe, ti borci često ispunjavaju uslove za jednokratne isplate i bonuse za uništavanje neprijateljskih aviona ili tenkova.

O socijalnom statusu muškaraca koji volontiraju u Ukrajini malo se zna, ali navodno visok postotak njih ima vojno iskustvo i mnogi su se borili u istočnoj Ukrajini 2014. godine, kada je Rusija poduprla ustanak tamošnjih proruskih separatista protiv Kijeva.

Veruje se da mnogi od njih dolaze iz malih gradova i ruralnih područja s višom stopom siromaštva i manje prilika za posao. Ruske su vlasti, pak, od početka invazije na Ukrajinu aktivno ohrabrivale dobrovoljce da se pridruže vojsci.

„Naša je zemlja po prvi put dopustila dobrovoljcima da učestvuju u neprijateljstvima“, rekao je Sergej Fomčenko, vojni zapovednik koji se borio u Ukrajini 2014. i ranije ove godine kreirao stroj visokog profila BARS 13.

Fomčenko ipak nije odgovorio na zahteve The Moscow Timesa za intervju.

Mitologizacija u svrhu propagande

Vladimir Putin je prošlog meseca potpisao zakon koji priznaje dobrovoljce kao ratne veterane – nalažući pritom izdašne penzije – te je poručio da bi poslodavci trebalo da garantuju radna mesta dobrovoljcima pri povratku u civilni život.

Međutim, mnogi aspekti njihovog pravnog statusa su prilično nejasni. Brojni borci govorili su o problemu kašnjenja s isplatama i drugim beneficijama, a neki su rekli da ne znaju s kim su uopšte potpisali ugovore.

„Potpisali smo neke papire, ali to nije bilo s Ministarstvom odbrane“, rekao je Aleksandar.

On takođe kaže kako ne zna ko mu je poslodavac.

„Nije nas bilo briga za novac ili dokumenta“, rekao je za The Moscow Times jedan vojnik dobrovoljac koji je želeo da ostane anoniman kako bi mogao otvoreno da govori.

„Samo smo hteli otići i pridružiti se našim momcima“, dodao je.

Sergej Krivenko, čelnik nevladine organizacije Građanin, vojska i zakon, koja pruža pravnu pomoć ruskim vojnicima, potvrdio je da borci BARS-a često nemaju odgovarajuće ugovore, iako kaže da ne zna je li to namerno tako ili se samo o rezultatu nekompetentnosti.

Nakon što su upisani, dobrovoljci su korišćeni i za pojačanje redovnih jedinica, ali i grupisani u nove formacije.

Novooformljeni ruski 3. armijski korpus, na primer, bio je sastavljen od dobrovoljaca i dobio je modernu opremu pre nego što je navodno raspoređen u istočnoj Ukrajini, u pokušaju da zaustavi uspešno napredovanje ukrajinskih snaga.

U međuvremenu, neki analitičari smatraju da su ruski dobrovoljci imali minimalan uticaj na bojnom polju te da su korisniji kao tema za rasprave u korist kremaljske propagande. Naime, dragovoljačke bataljone, posebno jedinice BARS-a, uveliko su promovisali prokremaljski mediji, ruski proratni dopisnici te državni televizijski kanali, čak su tematizovani i u zabavnim emisijama, a hvalio ih je i sam Putin.

Nezavisni vojni analitičar Pavel Lužinj kaže da se strojevi poput BARS-a mitologizuju kako bi se stvorila iluzija da postoji podrška ruskog naroda za rat u Ukrajini.

„To je samo deo propagandne kampanje“, rekao je on, kako prenosi The Moscow Times.