Tajnovitost Pekinga oko odsustva ministra spoljnih poslova iz javnosti: Gde je kineski šef diplomatije?

Dugotrajno odsustvo 53-godišnjeg ministra izaziva mnoštvo spekulacija i još jednom ukazuje na tajnovitost Kine, ističe BBC dodajući da Ćin nije viđen u javnosti skoro mesec dana i da je jedan od najviših zvaničnika ; koji je tako dugo odsutan.

Imenovan na dužnost prošlog decembra, Ćin se smatra pouzdanim pomoćnikom kineskog predsednika Si Đinpinga, naglasio je britanski javni servis, ukazujući da je odsutnost jednog od najpoznatijih ličnosti kineske vlade podstakla spekulacije unutar i van Kine o tome šta mu se dogodilo.

Ćin je u junu prisustvovao nizu događaja uključujući sastanak s američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, a poslednju aktivnost imao je 25. juna. Nakon što je sredinom jula portparolka ministarstva spoljnih poslova kazala da nema informacija o Ćinu, nagađanja i sumnje zbog njegove odsutnosti su porasle.

Najveći kineski pretraživač Baidu proteklih dana beleži drastičan skok u pretragama ministrovog imena, istakao je BBC.

Prema podacima Baiduovog indeksa potraga za „Qin Gang“-om porasla je za više od 5.000 odsto u sedam dana, a njegovo se ime pretražuje daleko više nego imena nekih od najpoznatijih kineskih slavnih osoba. Jedna od teorija koje su se najčešće delile na internetu bila je da je Ćin bio pod istragom zbog navodne vanbračne veze.

S obzirom na netransparentnost kineskog sistema, teško je reći je li Ćin sada stvarno u nevolji ili bi se uskoro mogao ponovo pojaviti pred javnošću, kaže Ian Čong sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru.

Međutim, činjenica da se o glasinama o tako visokom zvaničniku na kineskom internetu raspravlja bez potpune cenzure prilično je neobična, rekao je Ian, ističući da to „tera ljude da se zapitaju ima li istine u glasinama o borbama za vlast, korupciji, zloupotrebi moći i položaja te romantičnim vezama“.

Zaoštravaju se intrige oko pitanja gde se nalazi Sijev ministar spoljnih poslova koji u proteklih mesec dana nije prisustvovao mnoštvu velikih diplomatskih angažmana, dok Peking uverava Vašington da će se, uprkos njegovom odsustvu, nastaviti otopljavanje odnosa dve svetske sile, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Ćinova odsutnost bila je posebno uočljiva na međunarodnom skupu ministara spoljnih poslova sredinom jula, gde je ponovo trebalo da se sastane s Blinkenom. Ćinovo mesto zauzeo je Vang Ji, član elitnog Politbiroa Komunističke partije. Vang je rekao Blinkenu da je izostanak Ćina bio iz „zdravstvenih razloga“, ponavljajući javno objašnjenje koje je dalo kinesko ministarstvo spoljnih poslova.

Blinken je, dodaje list, pozvao Ćina da poseti SAD tokom prošlomesečnog putovanja glavnog američkog diplomate u Peking. Ponuda koju je Ćin prihvatio kao deo nastavka napora obe strane da se obnove linije komunikacije prekinute zbog navodnog kineskog balona početkom ove godine.

Naime, kineski špijunski balon u februaru je preleteo iznad osetljivih vojnih lokacija u SAD pre nego što je oboren.

Nije najavljen datum tog sastanka, iako su kineski zvaničnici očekivali da će se to dogoditi uoči potencijalnog putovanja Sija na godišnji samit azijsko-pacifičkih lidera u San Francisku u novembru.

Ministar spoljnih poslova poslednji je put viđen 25. juna, kada se sastao s kolegama iz Vijetnama i Šri Lanke, kao i sa zamenikom ruskog ministra vanjskih poslova Andrejem Rudenkom, nedugo nakon neuspele oružane pobune u Rusiji. Ćin je trebalo da se sastane sa šefom spoljne politike Evropske unije Žozepom Borelom (Josep Borell) u Pekingu 10. jula, ali je ministarstvo bez objašnjenja otkazalo posetu pet dana ranije.

Ćinov nestanak s javne pozornice podstakao je nova pitanja o upravljanju drugom po veličini svetskom ekonomijom u vreme kada je Komunistička partija sve tajnovitija, ocenjuje Volstrit džurnal, dodajući da je zbog toga još teže pristupiti informacijama o tome šta se dešava u Kini.

U netransparentnom kineskom sistemu, kao razlog odsutnosti nekog visokog zvaničnika obično se navode zdravstveni problemi. Često je objašnjenje istinito, kažu stranački insajderi, iako ponekad može poslužiti kao paravan za političke probleme.

Kada je bivši šef policije u Čongčingu, gradu u unutrašnjosti Kine, Vang Lijun nestao u februaru 2012, gradske vlasti su rekle da je na lečenju zbog stresa i preteranog rada. U stvarnosti je, ističe list, pobegao u američki konzulat u obližnjem gradu Čengdu kako bi zatražio azil.

Pored spekulacija o tome šta se desilo s ministrom spoljnih poslova, tajnovitost kineske vlade o njegovom ‘nestanku’ preti da će odvratiti pažnju od nastojanja Kine da osnaži svoju diplomatiju kako bi ublažila napetosti sa zapadnim silama i dodvorila se azijskim susedima, ukazuje Njujork tajms (The New York Times).

Ta epizoda je „neugodna i uznemirujuća za kineske diplomate zbog neizvesnosti koju unosi u sistem koji je strogo kontrolisan“, smatra bivši viši američki diplomata Danijel Rasel (Daniel R. Russel), ističući kako „za strane diplomate to postavlja još više pitanja o birokratskoj težini kineskog ministarstva spoljnih poslova“.

Tajnovitost oko života i zdravlja visokih zvaničnika je, naglasio je list, ukorenjena u Komunističkoj partiji Kine. U jednom od značajnijih, i još uvek neobjašnjenih, izbivanja u poslednje vreme, predsednik Si je iznenada nestao iz javnosti na dve sedmice neposredno pre preuzimanja vlasti 2012. godine, propustivši sastanak s tadašnjom državnom sekretarkom Hilari Klinton (Hillary Clinton).

„Tajnovitost je odabrani način rada jer je za kinesku Komunističku partiju informacija oružje“, rekao je Vili Vo-Lap Lam, viši saradnik u Fondaciji Džejmstaun (Jamestown) sa sedištem u Vašingtonu.

„Ali u ovom slučaju, misterija koja okružuje tako važnog zvaničnika, ministra spoljnih poslova, je zapanjujuća“, rekao je. Ako se ispostavi da se ministar nekako sukobio s vodstvom Komunističke partije, to bi se također moglo loše odraziti na Sija, koji je iskoristio svoju dominaciju da ubrza uspon Ćina.

Cenzura kao odgovor na MeToo optužbe protiv bivšeg vicepremijera Kine

Ćin je imenovan za kineskog ambasadora u Vašingtonu u julu 2021., a nakon samo 17 mjeseci unaprijeđen je u ministra vanjskih poslova, što je munjeviti uspon koji ga je označio kao jednog od povjerljivih Sijevih pomoćnika.

Nakon što je imenovan za ministra, Ćin se bjesomučno sastajao s desetinama stranih zvaničnika sprovodeći, naglasio je Njujork tajms, vizije kineskog lidera o Pekingu kao sve samouvjerenijoj globalnoj sili u podijeljenom, ratom pogođenom svijetu.

Nestanak visokog državnog zvaničnika bez ikakvog objašnjenja naglašava koliko je Sijev režim postao tajnovit, što nije problem samo za samu Kinu nego i za sve koji sarađuju s vladom u Pekingu, ocjenjuje Džoš Rogin (Josh) u rubrici ‘Mišljenja’ Vašington posta (The Washington Post).

Sijeva vlada ograničava objavljivanje osnovnih ekonomskih i finansijskih podataka od kojih zavise kompanije i vlade, naglasio je kolumnista vašingtonskog lista, dodajući da je Peking u početku krio pojavu epidemije izazvane korona virusom i nastavlja da skriva od sveta ključne informacije vezane za kovid-19.

Što je još gore, ukazuje Rogin, Kina traži od drugih vlada i međunarodnih organizacija s kojima sarađuje, da slede taj model tajnovitosti i ograničene transparentnosti kao novo normalno u upravljanju.

U konačnici, sudbina Ćin Ganga nije toliko značajna koliko činjenica da se Si ne oseća prisiljenim da objasni svetu šta se dešava, napisao je kolumnista Vašington posta uz zaključak da sve veća tajnovitost Komunističke partije povećava rizik u odnosima s Kinom na svim nivoima.