Tajvan danas bira predsednika i parlament

Glavni rivali na današnjim izborima su vladajuća Demokratska progresivna partija (DPP) i opozicioni Kuomintang (KMT) kao dve glavne stranke na Tajvanu od ranih 1990-ih.

Konzervativni KMT koji predvodi Hou Jou-ji, bivši policajac i gradonačelnik Novog Tajpeja, dugo se smatrao elitističkim, sa starijom biračkom bazom. Iako ne želi ponovno ujedinjenje sa Kinom, pozicija KMT-a je pomirljiva i zalaže se za ideju da je bliži odnos sa Pekingon, uz više dijaloga i ekonomskih veza, najbolji način da se održi mir.

Sa druge strane vladajuću DPP, koju vodi lider Lai Čing-te, iako je izrasla iz anti-autoritarnog protestnog pokreta, nakon osam godina na vlasti mnogi sada vide kao stranku establišmenta. Za razliku od KMT, ta stranka smatra da je najpouzdaniji način da se održe nezavisnost i mir negovanje bližih veza sa drugim zemljama, posebno sa SAD.

Treći kandidat za predsednika, lider Tajvanske narodne partije (TPP) Ko Ven-je popularan je među mlađim glasačima, po pitanju Kine nudi se kao „treća opcija“, iako su njegovi stavovi provokativni, populistilki i nedosledni, ocenjuje Gardijan.

Tajvanski zakoni zabranjuju objavljivanje anketa 10 dana uoči izbora, a poslednja anketa, sprovedena i objavljena krajem decembra, pokazala je da Lai, kandidat DPP uprkos padu poverenja u tu stranku, ima malu prednost u odnosu na kandidata KMT, dok je kandidat TPP na trećem mestu.

Kada je reč o parlamentu situacija je nešto komplikovanija, ali analitičari podsećaju da tajvanski politički sistem daje nesrazmeran stepen političke moći šefu države koji može da imenuje ili smenjuje premijera čak i bez odobrenja parlamenta.

Predizborne ankete pokazale su takođe da bez obzira na stratešku važnost odnosa Tajvana sa Kinom, centralna tema oko koje će se na Tajavanu opredeljivati birači nije Kina već pitanja kao što su stanovanje, niske plate, energetska sigurnost i inflacija, kao i reforma pravosuđa, socijalno osiguranje za starije i korupcija, ukazuje Gardijan.

Centralna tema izbora bila su unutrašnja pitanja a ne Kina jer birači izbore doživljavaju kao referendum o unutrašnjoj politici i vladavini odlazećeg predsednika, a ne kao glasanje o političkom identitetu Tajvana ili opredeljivanje „za“ ili „protiv“ Kine, ocenio je Forin polisi.

Ako DPP ponovo osvoji vlast, odnosi Tajvana i SAD će jačati dok će se odnosi Tajvana i Kine pogoršavati.

KMT se, međutim, u slučaju pobede, suočava sa većim izazovom – obavezao se da će povećati odbrambene sposobnosti Tajvana a to u velikoj meri zavisi od pomoći SAD, što znači da će morati da održi dobre odnose sa Vašingtonom dok istovremeno želi da poboljša i neguje veze sa Kinom što su naizgled nespojive strateške pozicije, navodi Garadijan.

Po oceni Forin polisija, pobeda opozicije možda i ne bi bila geopolitički tako velika stvar jer iako mnogi posmatrači pretpostavljaju da bi dovela do toplijih odnosa u moreuzu i smanjila vojnu napetost između Tajvana i Kine malo je dokaza koji podržavaju stav da bi kinesko agresivno vojno držanje i pretnje Tajvanu samo magično nestali, piše Forin polisi.

Bez obzira na izborni rezultat 13. januara, naredni tajvanski predsednik i zakonodavno telo suočiće se manje-više sa istim izazovima kao i njihovi prethodnici – poboljšanje ekonomije Tajvana i posebno plata mladih, reformisanje tajvanske vojske i, možda najvažnije od svega za ceo azijsko-pacifički region, pronalaženje mira sa Pekingom bez žrtvovanja želje Tajvana za sopstvenim suverenitetom i identitetom, zakljujuče Forin polisi.