Tajvan jabuka razdora između Kine i Amerike

Prema toj politici SAD imaju zvanične veze s Kinom, a ne sa ostrvom Tajvan, koje Peking smatra otcepljenom provincijom. U intervjuu u nedelju, preneo je Bi-Bi-Si, Tramp je rekao da ne vidi razlog zašto treba nastaviti s tom politikom bez „ključnih ustupaka“.

Kina je apelovala na Trampa da shvati osetljivost tajvanskog pitanja. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Geng Šuang je rekao novinarima da je politika „Jedna Kina“ osnova za odnose s Vašingtonom. Kineski tabloid Global tajms nazvao je Trampa „neukim poput deteta“. „Želim da istaknem da se tajvansko pitanje tiče suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kine i uključuje suštinske interese Kine. Podržavanje principa ‘Jedna Kina’ predstavlja političku osnovu za razvijanje odnosa Kina-SAD. Ako se ta osnova promeni ili ošteti, onda zdrav razvoj odnosa SAD i Kine i njihove bilateralne saradnje u važnim domenima ne dolazi u obzir“, rekao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova.

Global tajms, međutim, ukazuje da će Kina možda morati da razmisli o naoružavanju neprijatelja Amerike ili o vraćanju Tajvana pod svoje okrilje silom. „Politikom ‘Jedna Kina’ se ne može trgovati“, upozorio je tabloid i naglasio da Tramp možda jeste biznismen, ali je u „domenu diplomatije neuk poput deteta“.

Tramp, međutim, ne odustaje od svog stava. „Potpuno shvatam politiku ‘Jedna Kina’, ali ne shvatam zašto moramo da budemo obavezani politikom ‘Jedna Kina’ ako ne napravimo sporazum s Kinom koji ima veze s drugim stvarima, uključujući trgovinu“, rekao je Tramp. On je za Foks njuz rekao, preneo je Bi-Bi-Si, da su SAD pogođene devalvacijom kineske valute, carinama, izgradnjom „ogromne tvrđave“ u Južnom kineskom moru i izostankom pomoći u vezi s pitanjem nuklearnih ambicija Severne Koreje.

Ovi komentari su usledili nakon Trampovog telefonskog razgovora s tajvanskom predsednicom Caj Ing-ven u kojem mu je ona čestitala izbornu pobedu, što je naišlo na osudu Pekinga. Tramp je, međutim, objasnio da je to „bio poziv, veoma kratak poziv u kojem je rečeno ‘gospodine, čestitke na pobedi’ i zašto neka druga država može da kaže da ne mogu da prihvatim poziv?“

Nacionalisti iz redova stranke Kuomintang Kine (KMT), odnosno iz Kineske nacionalističke partije, su 1949. godine, nakon što su komunisti došli na vlast, pobegli na Tajvan i tamo osnovali svoju vladu. Kina od tada Tajvan smatra otcepljenom provincijom. Povremeno je išla toliko daleko da je pretila da će upotrebiti silu ukolliko Tajvan ikada proglasi nezavisnost.

Nakon višedecenijskih diplomatskih veza s Tajvanom SAD su 1979. odlučile da je u njihovom najboljom interesu da komunističku vladu u Pekingu priznaju kao jedinu legitimnu vladu Kine. Bio je to rezultat višegodišnjeg procesa otopljavanja odnosa između Vašingtona i Pekinga, koje je počelo posetom američkog predsednika Ričarda Niksona 1972. Iako su zvanični odnosi s Tajvanom prekinuti, neformalne veze su očuvane, uključujući značajnu vojnu podršku. Prema politici „Jedna Kina“, Vašington priznaje da postoji samo jedna Kina, čiji je Tajvan sastavni deo.