„Tajvan je pokazao da želi slobodu i de fakto državnost. Spremni su da se suoče sa salvom pretnji iz Pekinga“: Edvard Lukas o pobedi demokratije na ostrvu

Kako piše Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije, za Centar za evropsku politiku to dobro nagoveštava još mnogo izbora koji se održavaju ove godine.

Svaki autsajder koji razmišlja o pokušaju da potkopa demokratiju bilo bi mudro da izvuče zaključak da se takvi napori lako obaraju.

Ishod takođe podvlači razliku između demokratije i diktature. Niko nije znao ko će pobediti na tajvanskim izborima.

Zaista, DPP nije osvojila većinu u parlamentu; demokratija je komplikovana. Svi znaju ko će ove godine pobediti na izborima u Rusiji.

Sumnjam da iko ko čita ovaj članak uopšte zna kada će sledeći „izbori“ (nije prava reč) biti za lažno zakonodavno telo kontinentalne Kine, Nacionalni narodni kongres (2027. ili 2028.).

U svakom slučaju, nije ni važno.

Zemlje bez stomaka da odbrane Tajvan od agresije kopnenih vlasti možda bi više volele izbor rukovodstva koje bi bilo spremno da „normalizuje“ odnose sa komunističkom partijom-državom.

Ali tajvanski narod je pokazao da želi slobodu i de fakto državnost. Spremni su da se suoče sa salvom pretnji iz Pekinga, kao što su izdržali mećavu nestašluka tokom predizborne kampanje. (Vlasti kažu da istražuju stotine slučajeva koji uključuju dezinformacije i mito.)

Pitanje je sada kako će reagovati ostatak sveta. Stejt department je čestitao pobedniku po imenu – nešto za šta Nemačkoj i Francuskoj, kao i Evropskoj komisiji, nedostaje hrabrosti.

Iz Litvanije, parlamentarac Matas Maldeikis ima za cilj da bude među prvim stranim političarima koji će lično čestitati predsedniku Laiju, malo iza Keija Furuje iz Japana.

To ostavlja dosta prostora drugim zemljama da deluju. Slavljenje i prepoznavanje tajvanske demokratije ne samo da podiže raspoloženje tamo. Takođe šalje važne signale Vašingtonu.

Nedavni događaji u Crvenom moru hitno naglašavaju ovu tačku. Biće sve teže objasniti američkim biračima da njihovi poreski dolari idu na zaštitu slobode plovidbe na dalekim trgovačkim rutama čiji se korisnici uglavnom mogu naći drugde.

Previše evropskih zemalja više voli da se drži po strani nego da dele rizik i troškove koji su uključeni u zaštitu sopstvene slobode i prosperiteta.

Većini evropskih zemalja nedostaju pomorske i vojne sposobnosti potrebne za napad na pobunjenike Huti kao odgovor na njihove napade dronovima i raketama na brodove u Crvenom moru.

Ali svaka zemlja, bez obzira koliko mala, može da učini svoj deo u razbijanju veštačkog tabua kontinentalne Kine na diplomatske i političke kontakte sa Tajvanom.

Istina, takvi potezi pouzdano izazivaju burnu reakciju vlasti u Pekingu. Kina je uklonila Litvaniju iz svog spoljnotrgovinskog registra kao kaznu za otvaranje „tajvanske“ kancelarije u Vilnjusu.

Neko vreme je ovaj status „nema takve zemlje“ blokirao izvoz iz Litvanije. Ali što više zemalja to radi, to je kineskoj partijskoj državi teže da ih kazni.

Veći problem je nesposobnost tajvanskih vlasti da pretvore simbolične gambite svojih prijatelja u praktičnu stvarnost.

Napori Litvanije u podršci Tajvanu doveli su do porasta izvoza čokolade tamo, ali su se pokazali razočaravajućim, barem u početku, u smislu trgovine i ulaznih investicija.

Druge zemlje su primetile i iznenadile se. Nove tajvanske vlasti imaju obilje mogućnosti da se njihovi ekonomski i diplomatski napori više preklapaju.