Tajvan je za politiku jednog neba

Prethodne, 2014. godine, Taojuan je Međunarodni savet aerodroma (ACI) rangirao na 11 mesto na svetu prema broju usluženih putnika, a na peto mesto po količini tereta koji je kroz njega prošao. Do juna ove godine, 56 država i teritorija potpisalo je sporazume o vazduhoplovnim uslugama sa Tajvanom, a 2015. je 74 aviokompanija nudilo prevoz ka Tajvanu i sa Tajvana, na 301 ruti, povezujući 135 gradova širom sveta.

U Upravi za civilni avio-saobraćaj (CAA) pri tajvanskom Ministarstvu za saobraćaj i komunikacije ističu da je ovo ostrvo čvorište vazdušnog transporta u čitavoj Istočnoj Aziji. Pa ipak, Tajvan već četrdeset godina nema direktan pristup Međunarodnoj organizaciji za civilno vazduhoplovstvo (ICAO), specijalizovanoj agenciji Ujedinjenih nacija. Naravno, to je posledica odluke Generalne skupštine UN iz 1971. prema kojoj je „Narodna Republika Kina jedini legitimni predstavnik Kine u UN“. Tokom tih 40 godina Tajvan samo na posredan način pribavlja nepotpune informacije o pravilima koja ICAO usvaja, kao i o standardima u vezi sa bezbednošću, menadžmentom i zaštitom životne sredine.

„Tajvan je bio primoran da koristi različite kanale kako bi pratio donošenje ovih pravila i standarda i kako bi prevazišao teškoće nedostatka transparentnosti, kao i obezbedio odgovarajuće nivoe sigurnosti i standarde usluga u Tajpeškom regionu za informacije o letovima (FIR)“, rekao je nedavno grupi stranih novinara u Tajpeju, među njima i potpisniku ovih redova, Ho Šu-Ping, zamenik generalnog direktora CAA.

„Tajvan želi da učestvuje na sastancima, mehanizmima i aktivnostima ICAO na profesionalan i konstruktivan način. Kao član međunarodne zajednice, Tajvan deli odgovornost očuvanja regionalne i globalne bezbednosti vazduhoplovstva i posvećen je tome da doprinese razvoju globalnih standarda vazduhoplova i bezbednosti“, navode u CAA.

Septembra 2013. godine tadašnji predsednik Saveta ICAO pozvao je generalnog direktora CAA – što je bilo prvi put za četiri decenije – da prisustvuje radu Skupštine ICAO. U CAA ističu da je takav poziv bio logičan zbog cilja ICAO – da bezbednost u mreži avio-saobraćaja bude celovita. „Kada bi Tajvan učestvovao na sastancima ICAO, njegovim aktivnostima i mehanizmima, kao što je Skupština, mogao bi da pribavlja informacije i odgovara na bilo kakve velike izazove u politikama i sistemima međunarodnog civilnog vazduhoplovstva na pravovremen način“, kazao je Ho.

Ho i njegovi saradnici navode da je potrebno da Tajvan redovno prisustvuje Skupštini ICAO, što je, kako sugerišu, makar u ovom trenutku malo verovatno, pošto je trenutni generalni sekretar ICAO predstavnik NR Kine. „Tajvan se nalazi na kritičnoj geografskoj lokaciji i ima posla sa ogromnim protokom civilnog i kargo avio-saobraćaja. Učešće Tajvana u radu Skupštine ICAO pomoglo bi ostvarenje koncepta „jednog neba“ u regionu, kao i ostvarenje cilja ICAO – nedeljivosti neba. Ono bi koristilo avio-industriji u azijsko-pacifičkom regionu i u svetu u interesu svih“, ističu u CAA.
Ipak, stičemo utisak da Tajvan baš i neće sagoreti u želji da bude po svaku cenu prihvaćen u ICAO, što zbog već dugog vremena van nje u kojem je pokazao da je u stanju da funkcioniše bez članstva, što zbog pozitivnog poslovanja i minimalnog broja incidenata tajvanskih avio-kompanija. Moguće je da je takav stav i deo principa koji se od tajvanskih zvaničnika može čuti, a koji glasi „nikog nećemo preklinjati da nas prizna (u smislu priznanja države)“.

Dva najveća tajvanska avio-prevoznika su kompanije China Airlines i EVA Airways, na 24 odnosno 43 mestu u svetu prema broju prevezenih putnika 2014. Prema količini prevezenog tereta iste te godine, China Airlines je je bila na šestom, a EVA Airways na 15 mestu u svetu.

Avioni kompanije China Airlines, čije smo usluge koristili, prema podacima od 31. avgusta lete na 143 destinacije u 29 zemalja ili teritorija. Ima 12.600 zaposlenih i 92 letelice, od toga 71 putničku. Bilo da smo se vozili biznis ili ekonomskom klasom, usluga je bila odlična, a putovanja prijatna. Čak i na letu dužem od 13 sati od Tajvana, preko Japana, Korejskog poluostrva, dela NR Kine, pa onda čitavom Rusijom, preko Finske i Baltika do Frankfurta.