Taker Karlson nije prvi zapadni novinar koji se svrstao u red neprijatelja: Hitler i Staljin su imali povodljive Britance i Amerikance

Ruski predsednik Vladimir Putin može biti uveren da će njegov intervjuu sa Karlsonom biti vežba udvaranja slična softbol susretu između Karlsona i Donalda Trampa prošlog avgusta.

Zaista, to bi mogao biti pokušaj da se mapiraju konture još jedne ljubavi između Trampa i Putina, piše Politico.

Na kraju krajeva, Karlson je svoje boje davno prikovao za Putinov jarbol.

Tvrdio je da bi Vašington trebalo da stane na rusku stranu u ratu protiv Ukrajine i nazvao je ukrajinskog Vladimira Zelenskog „opasnim autokratom“, što očigledno nije opis, kako smatra da je primenjiv na ruskog lidera.

Takođe je uvek bio u skladu sa Putinovim pozivima na „tradicionalne vrednosti“ – što u Rusiji obično znači zloupotreba LGBTQ+ prava.

Najočiglednija paralela sa Karlsonovim uglađenim pristupom ruskom despotu je verovatno reporter Njujork Tajmsa Volter Duranti, šef biroa u Moskvi od 1922. do 1936.

Nakon što je dokazao svoju lojalnost i napisao sjajne izveštaje o petogodišnjem planu komunista, Staljin mu je dao ekskluzivni intervju.

Nije uspeo da izveštava o Holodomoru, gladi koja je ubila milione Ukrajinaca 1932. i 1933. i napadao je one koji su pokušali da provuku koju reč, uključujući i Gereta Džonsa, velškog novinara.

„Svaki izveštaj o gladi u Rusiji danas je preterivanje ili zloćudna propaganda“, primetio je Duranti u jednom lažnom članku.

Istoričar Mark von Hagen je kasnije napisao da je Durantijevo izveštavanje bilo samo ponavljana sovjetska propaganda u suprotnosti sa „iskustvom naroda Ruskog i Sovjetskog carstva“.

Ali imalo je uticaja.

Seli Tejlor, autorka kritičke biografije, tvrdila je da je Durantijevo izveštavanje bilo faktor u odluci američkog predsednika Frenklina D. Ruzvelta 1933. da odobri zvanično priznanje Sovjetskom Savezu.

Kasnije, kada su Staljinovi zločini postali javno poznati, Duranti je rekao: „Ne možete napraviti omlet, a da ne razbijete nekoliko jaja“.

Taj stav godinama nije učinio nikakvu uslugu Njujork Tajmsu, a Duranti je u više navrata prikazivan kao takav eklatantan primer zloupotrebe, ne samo od strane Ukrajinaca.

List priznaje da je izveštavanje koje mu je donelo Pulicerovu nagradu 1932. „u velikoj meri diskreditovano“.

Duranti je bio pravi vernik, insistirajući da ciljevi opravdavaju sredstva.

Slično kao američki socijalistički izveštač Džon Rid, autor knjige „10 dana koji su potresli svet“, koji je radio za Narodni komesarijat za spoljne poslove, prevodeći uredbe i vesti o boljševičkoj vladi u ranim danima oko revolucije 1917.

„Takođe sam sarađivao u prikupljanju materijala i podataka i distribuciji papira za odlazak u nemačke rovove“, napisao je Rid o svojim propagandnim aktivnostima u Prvom svetskom ratu.

Kasnije se vratio u SAD sa svojom suprugom Luiz Brajant, američkom feministkinjom i političkom aktivistkinjom, gde su branili boljševičku revoluciju.

On je suosnivač kratkotrajne Komunističke laburističke partije Amerike.

Optužen za pobunu, pobegao je nazad u Rusiju. Američki romanopisac Apton Sinkler opisao je Rida kao „plejboja ruske revolucije“.

Rid je, u stvari, počeo da se svađa sa svojim sovjetskim šefovima zbog revolucionarne taktike, i podlegao je tifusu, ali je dobio herojsku sahranu, postavši jedan od samo četvorice Amerikanaca koji su sahranjeni na nekropoli na zidu Kremlja na Crvenom trgu.

Verovatno ima mesta i za Karlsona.

Rusija zove

Nacisti kao i Sovjeti našli su korisne propagandiste za svoju stvar.

Antisemita rođen u Americi Vilijam Džojs, potomak Britanske unije fašista, stekao je sramotu kao emiter u Drugom svetskom ratu pod nadimkom Lord Hav-Hav, ismevajući američku i britansku publiku svojom nacističkom radio emisijom Nemačka zove.

Samo u slučaju da Karlson dođe u iskušenje idejom o emisiji koja se zove Rusija zove, najbolje bi ga upozoriti da se ove stvari mogu loše završiti, a Britanci su obesili Džojsa 1946.

Britanska socijalistkinja Juniti Mitford okrenula se nacističkoj propagandi iz obožavanja idola.

Godine 1934. otišla je u Minhen u nadi da će sresti Adolfa Hitlera i uhodila ga u Osteria Bavaria, njegovom omiljenom restoranu.

Konačno, posle 10 meseci, Hitler ju je pozvao za svoj sto.

„Bio je to najlepši dan mog života“, napisala je svom ocu.

„Tako sam srećan da ne bih imala ništa protiv da umrem. Pretpostavljam da sam najsrećnija devojka na svetu. Za mene je on najveći čovek svih vremena“.

Nemački Firer je odobrio Mitfordino srednje ime Valkira i bio je oduševljen što je njen deda preveo antisemitska dela Hjustona Stjuarta Čemberlena, omiljenog autora, prema istoričaru Džajlsu Miltonu.

Juniti je postala deo Hitlerovog najužeg kruga i pisala je za antisemitske novine Der Sturmer Julijusa Štrajhera žestok članak osuđujući Jevreje.

Pucala je sebi u glavu prilikom izbijanja rata, ali je preživela i Hitler ju je posetio.

Umrla je tek 1948. od komplikacija usled otoka oko metka.

Nacisti su takođe uspeli da uvedu u službu strip pisca P.G. Vudhaus, poznatog po svojim izmišljenim likovima Dživs i Vuster.

Interniranog od strane francuskih vlasti u Višiju, Nemci su pustili Vudhausa i odvezli ga u luksuzni hotel Adlon u Berlinu i pristao je da napravi pet emisija za SAD preko nemačkog radija pre nego što se Amerika pridružila ratu, uključujući šaljive anegdote o njegovom iskustvu kao zatvoreniku, što je pomoglo da se nacisti humanizuju.

Sam Karlson je branio svoj pristup laganjem da zapadni mediji nisu ni pokušali da razgovaraju sa Putinom.

Ali čak je i Kremlj efektivno priznao da ga je izabrao kao „korisnog idiota“.

Kada je suočen sa Karlsonovom izjavom da se mediji nisu potrudili da se prijave za razgovor sa Putinom, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao: „Karlson nije u pravu“ i dodao da su zahtevi zapadnih medija odbijeni jer „ne mogu da se pohvale bilo kakvim pokušajem da čak izgledaju kao da pružaju nepristrasno izveštavanje“.

Međutim, na Karlsona, koji je tvrdio da „navija za Rusiju“, se verovatno može osloniti da je besprekorno nepristrasan.