Talas investicija zapljusnuo Iran

Međutim, pošto nije dobio podršku ostalih potpisnika P5+1 (NR Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i Nemačka, odnosno Evropska unija), Tramp, bar za sada, nije uspeo da deluje u skladu sa svojim izjavama. Inače, neke sankcije SAD, od kojih većina pogađa bankarske aranžmane Irana sa stranim trgovinskim partnerima, i dalje su na snazi. Preciznije rečeno, mnogim međunarodnim bankama je zabranjeno da posluju sa Iranom a neke od njih se ne usuđuju da se direktno angažuju u toj zemlji. Stalnim osporavanjem JCPOA, kojim su ukinute sankcije Iranu, Tramp je otežao stranim finansijskim institucijama da uspostave direktnu komunikaciju sa bankarskim sektorom Islamske Republike (IRI). Uprkos tome, promenjena pozicija Irana u međunarodnoj privredi ukazuje da je tržište zemlje sa 81 milionom stanovnika, raspoređenih na 1,7 miliona kvadratnih kilometara, veoma privlačno potencijalnim investitorima, koji su pohrlili u Iran kako bi iskoristili pogodnosti ulaganja u različitim oblastima.

Guverner Centralne banke Irana (CIB) Valiolah Seif, najavio je otvaranje nekoliko kreditnih linija. Ova optimistična izjava usledila je pošto je Kineska razvojna banka (CDB) potpisala Memorandum o razumevanju (MoR) sa CBI za otvaranje kreditne linije od 15 milijardi evra radi finansiranja širokog spektra infrastrukturnih i proizvodnih projekata u Iranu. Teheran je ranije obezbedio kreditnu liniju od 10 milijardi evra od Kineske državne investicione kompanije CITIC, a ta sredstva biće dodeljena nekim bankama u Iranu. Kineske kreditne linije će koristiti evre i juane kako bi bile zaobiđene sankcije SAD. U avgustu je kreditnu liniju od osam milijardi evra obezbedila južnokorejska Eksimbanka, a u septembru su čelnici privatne Korejske federacije banaka i Iranskog udruženja privatnih banaka, potpisali sporazum kojim se proširuje trgovina u valutama dve države i zaobilazi dolar. I austrijska Obersbanka potpisala je finansijski sporazum sa većim brojem iranskih banaka radi obezbeđivanja kredita od milijardu evra domaćim kampanijama koje ulažu u privredu IRI. Posle inicijative Obersbanke usledio je sličan sporazum između Danske banke i nekoliko iranskih banaka. Danska banka će dodeliti kreditnu liniju od 500 miliona evra za ulaganja kompanija iz te zemlje u Iran. U Teheranu očekuju sličan potez i italijanskih banaka.

Sprovođenje JCPOA omogućilo je potpisivanje velikog broja poslovnih aranžmana iranskih kompanija sa inostranim partnerima. Tako je, recimo, iranska nacionalna avio kompanija – Iran er, potpisala sporazum sa Boingom za kupovinu 80 aviona, dok je Aseman erlajnz sklopio ugovor o nabavci 60 vazduhoplova. Iran er je, takođe, priveo kraju sklapanje ugovora, vrednog 18 milijardi dolara, sa Erbasom za 46 letilica. Prošlog meseca je, međutim, Predstavnički dom Kongresa SAD izglasao nove mere kojima se blokira prodaja komercijalnih aviona Iranu. Tom odlukom se zabranjuje ministarstvu finansija SAD da izdaje dozvole američkim bankama koje treba da finansiraju prodaju aviona. Ipak, najznačajniji sporazum, vredan 4,8 milijardi dolara, potpisan je u julu, između iranske Nacionalne naftne kompanije (NIOC), francuskog konzorcijuma Total, kineske CNPC internešenel i iranske Petropars kompanije. Reč je o drugoj fazi razvoja gigantskog naftnog polja Južni Pars, koje Iran deli sa Katarom u Persijskom zalivu.

Iranski zvaničnici procenjuju da će u 2018. biti potpisani investicioni sporazumi sa još četiri, ili pet, energetskih kompanija. U tom kontekstu pominju se holandsko-britanski Šel i italijanski Eni, koji pregovaraju o razvoju naftnih polja u Iranu. I svetski poznati proizvođači automobila vraćaju na iransko tržište – francuski Pežo je ponovo došao na iransko tržište 2016. Folksvagen je posle 17 godina odsustva, ponudio iranskim kupcima modele „tiguan kompakt SUV“ i porodični „pasat“, a Mercedes-Benc je u septembru potpisao ugovor sa Iranskim Khodrom za distribuciju svojih kamiona. Reno je prvi sporazum posle ukidanja sankcija Iranu zaključio u septembru 2016, dok je u avgustu, sa tamošnjim partnerima, formirao zajedničku kompaniju koja će osim inženjerijskog i projektantskog centra, imati i pogone za proizvodnju oko 150.000 vozila.

S druge strane, kompanije iz Rusije i Kine nisu napuštale iransko tržište ni u periodu sankcija. U vreme posete kineskog predsednika Si Đinpinga Teheranu (u januaru 2016), predsednik Hasan Rohani saopštio je da je dogovoreno da „dve države, u narednih deset godina, povećaju trgovinu na 600 milijardi dolara“. Između ostalog, treba pomenuti da je pokrenuta kampanja za modernizaciju iranskih železnica, pa je Peking obezbedio 1,5 milijardi dolara za elektrifikaciju železničke linije Teheran-Mašad i dodatnih 1,8 milijardi za brzu prugu koja povezuje Teheran, Kom i Isfahan. Predsednik Rusije Vladimir Putin bio je prvi državnik koji je posle zaključenja nuklearnog sporazuma sa Iranom sleteo u Teheran. Nakon ukidanja sankcija, Rusija i Iran su potpisali memorandume vredne gotovo 40 milijardi dolara, ali ti projekti se uglavnom još uvek nalaze na papiru. U 2016. trgovinska razmena između Rusije i Irana dostigla je gotovo dve milijarde dolara i brzo raste. Ruskim zajmom od 1,44 milijardi dolara biće elektrificiran, 495 kilometara dug, železnički pravac Garmasar-Inče Burun na severu Irana. Ponovo je na sceni i „tajni“ izvoz oružja, pošto je prva tura iz ugovora vrednog 900 miliona dolara za ruski odbrambeni raketni sistem S-300 isporučena Iranu prošlog aprila. Procenjuje se da jednostrane sankcije SAD neće slediti ostale članice pregovaračkog tima P5+1, kao i da će partneri iz Evrope i Azije nastaviti da investiraju u Iranu. Kina, Indija, Japan i Južna Koreja će i dalje kupovati iransku naftu i gas, plaćajući svojom valutom, ili sklapanjem svap sporazuma. na listi potencijalnih investitora u Iran pominju se kompanije iz Turske, Indije, Norveške, Brazila…

SAD glavna prepreka stranim ulaganjima

Procenjuje se da bi Iranu trebalo 30 do 50 milijardi dolara stranih direktnih investicija godišnje. No, prema pisanju zapadnih medija, u Iranu postoji spor između reformističkih i konzervativnih političkih snaga u pogledu otvaranja države prema svetu i stranom kapitalu. „Ne žele samo reformisti strane investicije. I mnogi nereformisti žele isto. Osim toga, oni koji se protive takvim investicijama nisu toliko moćni da bi sprečili vladu u nameri da podstiče strana ulaganja. I vrhovni vođa ajatola Ali Hamnei podržava vladu pogledu privlačenja SDI. Priliv stranog kapitala, dakle, nije domaći problem. Glavna prepreka su SAD, čija administracija preti stranim kompanijama koje žele da ulažu u Iran,“ izjavio je srpskim novinarima koji su posetili Teheran, direktor Iranskog instituta za kulturu i štampu M.T. Roghaniha.