Štedeti neprestano, izbegavati dug, trošiti mudro i ulagati u budućnost, neke su od poruka kineskog mislioca Kong Ćija (poznatijeg kod nas kao Konfučije), čije poruke, i posle dva i po milenijuma (Konfučije je živeo od 551 do 479 pre Hrista), nisu izgubile na aktuelnosti.
Štednja, prema kejnzijanskoj ekonomiji, predstavlja ono što pojedincu preostane kada se troškovi koje je napravio odbiju od raspoloživog prihoda zarađenog u datom vremenskom periodu. Oni, finansijski razboriti, štednju mogu pametnim ulaganjima, da iskoriste za povećanje prihoda. Stručnjaci za štednju su saglasni da su zemlje Istočne Azije, u kojima preovladava duh konfučijanizma, ostvarile izuzetno visoke stope štednje i investicija, iako su startovale sa veoma niskih nivoa.
Još jedna od odlika tih zemalja jeste masivna štednja i ulaganja privatnih korporacija. štednja i invesicije u zemljama Istočne Azije koje beleže visok privredni rast – poput Narodne Republike Kine (zajedno sa Hongkongom, Makaoom i Tajvanom), Južne Koreje, Japana ili Singapura u Jugoistočnoj Aziji, znatno su više nego u drugim regionima. Prema podacima Svetske banke za 2017, u regionu Istočne Azije i Pacifika štednja čini 44,06 odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda, dok je stopa štednje u podsaharskoj Africi iznosila 16,63 odsto BDP, a u državama Latinske Amerike i Kariba 18,62 odsto (u visokorazvijenim državama stopa štednje iznosi 20 odsto BDP).
Još jedna od zanimljivosti vezuje se za države Istočne Azije – reč je o grupaciji koja se jedina među zemljama u razvoju može pohvaliti podatkom da štednja premašuje investicije, što znači da su čisti izvoznici kapitala. U vezi s tim i podatak da su štednja i investicije značajno povećane u istočnoazijskim zemljama sa visokom stopom rasta. Stope štednje u tim zemljama su 1965. bile niže nego u Latinskoj Americi, ali su devedesetih, za 20 procentnih poena premašile one u Latinskoj Americi.
Privatne investicije u istočnoazijske privrede visokog razvoja, u odnosu na druge privrede, su počele ranije i imale relativno veći rast nego javna ulaganja. Tokom 1970-tih su privatne investicije u tom privredama u proseku za sedam procentnih poena nadmašivale privatna ulaganja u ostale nerazvijene i privrede srednjih prihoda. Nivo javnih ulaganja je, pak, bio isti u obe grupe privrede. Smanjenje vladinog budžetskog deficita, kresanjem javnih izdataka ili povećanjem oporezivanja, početkom osamdesetih, dovelo je do pada javnih ulaganja u mnogim nerazvijenim i privredama srednjih prihoda.
No, u istočnoazijskim privredama sa brzim razvojem, javne investicije su rasle. Analize pokazuju da su politike vlada u državama Istočne Azije (porezi, subvencije, zaštita, antimonopolske mere) bile usmerene na unapređenje visokih korporativnih profita, štednje i investicija. Profiti korporacija jesu rasli, ali su, istovremeno, stvoreni uslovi da budu reinvestirani. Uspostavljanje i razvoj berzi doprineli su rastu štednje i investicija u tim zemljama.
Prema podacima iz 2016, kombinovana šrednja Kine, Japana, Koreje, Tajavana, autonomnog kineskog regiona Hongkong i grada-države Singapura bio je oko 40 odsto zbirnog BDP-a. Ni jedan drugi region u svetu ne doprinosi više situaciji u kojoj poželjna štednja nadmašuje poželjne investicije. Sadašnji azijski suficit tekućeg računa (kada štednja prevazilazi investicije) znatno je porastao u prethodne dve godine i sada je, u odnosu na BDP njenih trgovinskih partnera, na nivou na kome je bio pre globalne finansijske krize. Sledstveno, kamatne stope širom sveta pale su na rekordno niske nivoe.
Kineske investicije su i dalje na istorijski visokom nivou, a japanski budžetski deficit je oko pet procenata nacionalnog BDP-a. I visoka ulaganja i veliki fiskalni deficiti obično apsorbuju značajne iznose domaće štednje. Ova dva faktora koji smanjuju suficit su, međutim, savladana izuzetno visokom stopom štednje u Istočnoj Aziji. Podaci hongkonške kompanije CEIC pokazuju da je stopa ukupne štednje u Kini u decembru 2017. iznosila 46,4 odsto, odnosno isto koliko i prethodne godine, a u periodu od decembra 1952. do decembra 2017, prosek je iznosio 36,7 odsto. Najviša stopa (51,5 odsto) dostignuta je u decembru 2010, a najniža (16,2 odsto) u decembru 1962. godine.
Prema proceni iz 2017, Kina je učestvovala sa jednom četvrtinom u ukupnoj štednji u svetu, dok je taj udeo 2005. iznosio tek devet odsto. U 2017. godini ukupna štednja u Kini premašila je 5,4 biliona dolara, što je petostruko više nego 2005.
Veliki zid novca
Takozvani veliki zid novca podstakao je odliv investicija iz druge najveće svetske privrede u inostranstvo. Procenjuje se da su za 12 godina (zaključno sa 2017), kineske kompanije potrošile 1,8 biliona dolara na razne kupovine, počev od nekretnina, preko kompanija, pa do tzv. trofejne imovine poput evropskih fudbalskih klubova. Ipak, zbog primene Direktive, kojom se zabranjuje investiranje u nekretnine, hotele, zabavu i sport u inostranstvu, prošle godine, došlo je do pada direktnih stranih investicija od gotovo 30 procenta. S druge strane i dalje se podstiču investicije u strateškim oblastima kao što su poljoprivreda, nova energija, tehnologija. Zanimljivo je, međutim, da podaci o trgovanju nekretninama od Londona do Tokija i širom azijsko pacifičkog regiona, ukazuju na trend rasta kineskih kupovina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
