Ambasador Tanžu Bilgič: Turska je danas još jača

U intervjuu za Danas turski ambasador u Srbiji Tanžu Bilgič ističe da su protekle tri godine „pripadnici terorističke organizacije Fetulaha Gulena (FETO) odgovorni za pokušaj državnog udara izvedeni pred lice pravde na principima vladavine prava“, te da su „eliminisane i parastrukture van državnih institucija“. „Preduzevši neophodne i vitalne mere, Turska je u najvećoj meri otklonila pretnju organizacije FETO i uspostavila stabilnost. Zahvaljujući koracima da se država očisti od pripadnika FETO organizacije, Turska je danas još jača“, poručuje ambasador Bilgič.

Sa kojim izazovima se Turska danas suočava?

– Organizacija čiji je glavni stub srušen u Turskoj pokušava da opstane preko svoje mreže u inostranstvu. Jedan od glavnih zadataka nam je da međunarodnoj zajednici pokažemo pravo lice terorističke organizacije FETO koja pokušava da se sakrije iza maske „humanitarnih i obrazovnih aktivnosti“, jer ova organizacija, koja radi poput obaveštajne službe i koja ne priznaje nikakva pravna i moralna načela, predstavlja ozbiljnu pretnju u svim zemljama u kojima je aktivna. Kao rezultat našeg celokupnog truda i konkretnih podataka koje smo objavili, probudili smo značajnu svest inostrane javnosti o njenim skrivenim ciljevima. Mnoge države su na svojim teritorijama zatvorile obrazovne institucije, firme i nevladine organizacije koje su povezane sa ovom terorističkom organizacijom. U tom smislu, Srbija je od samog početka bez oklevanja pokazala svoj stav prema gnusnom pokušaju državnog udara. Naš narod nikada neće zaboraviti taj stav, kao ni konkretne korake koje je Srbija preduzela.

Pojedine međunarodne institucije i zapadne zemlje kritikovale su mere koje su turske vlasti preduzele nakon pokušaja državnog udara. Da li mislite da su te kritike opravdane?

-Te kritike nisu zasnovane na opravdanim razlozima. Borba protiv nekonvencionalne terorističke organizacije kao što je FETO zahteva brze i efikasne mere. Moram da napomenem da je Turska svesna svojih međunarodnih odgovornosti i da na principima vladavine prava preduzima mere protiv ove organizacije i njenih pripadnika. Formirani su novi mehanizmi za ispitivanje i utvrđivanje navodne viktimizacije u celom ovom procesu. Tako je napravljen interni pravni put sa ciljem procenjivanja i odlučivanja o žalbama koje se odnose na preduzete mere.

Odnosi sa SAD su među prioritetima turske vlade. Da li će Ankara uspeti da vrati odnose sa Vašingtonom na nivo bliskih saveznika?

– Sa SAD-om pokušavamo da u mnogim oblastima sarađujemo u skladu sa zajedničkim interesima. Pokazali smo jaku političku volju da poboljšamo naše odnose u svim oblastima, naročito u ekonomskoj saradnji. U skladu sa tim, turski predsednik vodi konstruktivan i srdačan dijalog sa američkim predsednikom Trampom. Međutim, aktuelni stav SAD-a po pitanju organizacije FETO koja predstavlja pretnju po našu nacionalnu bezbednost, ne može da se razume kada uzmemo u obzir naše savezničke odnose. Iako su podneti svi potrebni dokazi i dokumenta u vezi sa tom organizacijom, do danas nisu preduzeti konkretni koraci ni za izručenje njenog vođe, niti za druge pravne i administrativne mere koje smo zahtevali. Takođe, pored svih kontakata i inicijativa koje smo pokrenuli kada je reč o podršci koju SAD pruža PYD-u i YPG-u, nisu načinjeni koraci koje smo očekivali. Naprotiv, oni nastavljaju da podržavaju pomenute terorističke organizacije.

Kako ocenjujete trenutno stanje bilateralnih odnosa na trgovinskom i ekonomskom polju?

– Poslednjih godina naša saradnja sa Srbijom u ekonomskom i trgovinskom smislu zabeležila je veliki zamah. Prvi put je 2017. trgovinska razmena prešla milijardu dolara, a 2018. godine dostigla 1, 3 milijarde dolara. Ipak, to je i dalje ispod potencijala. Nastavljamo da se trudimo da trgovinska razmera dostigne dve milijarde dolara. Ovo je takođe cilj koji su predsednici dve države postavili. Sa ciljem da ekonomske odnose još više unapredimo, pravne temelje prilagođavamo aktuelnim uslovima. U tom kontekstu revidirali smo važeći sporazum o slobodnoj trgovini. Očekujemo da ovim sporazumom, koji je nedavno stupio na snagu, uvećamo trgovinu poljoprivrednih dobara. Revidirani sporazum o podsticanju i zaštiti investicija je u procesu odobrenja. Povećava se broj investicija i trgovinskih poslovanja turskih privrednika u Srbiji. Vrednost obostranih investicija prešla je 200 miliona dolara. Broj turskih firmi kojih je u 2015. godini bilo oko 130, danas je veći od 800. Turski investitori u Srbiji zapošljavaju oko osam hiljada ljudi. Najveća investicija u Srbiji nam je „Halkbank“. Uskoro ćemo realizovati otvaranje naše druge najveće investicije u Kraljevu koja će omogućiti zapošljavanje 2.500 ljudi. Vodimo zajedničke projekte za unapređenje putne infrastrukture u Srbiji. Podstičemo dolazak turskih privrednika kako bismo povećali investicije u svim oblastima. Naročito smatram da saobraćaj, tekstil, automobilska industrija, bankarstvo, građevina, prehrambena industrija, turizam, poljoprivreda, imaju veliki potencijal za naše investitore.

Ankara i Beograd se slažu da su odnosi između dve zemlje na najvišem nivou u svojoj istoriji. Planirana poseta predsednika Erdogana u predstojećim mesecima biće odraz visokog nivoa koji su ti odnosi dostigli. Šta možemo da očekujemo od posete?

– Kao prva poseta na tom nivou nakon osam godina, poseta turskog predsednika 2017. godine predstavljala je prekretnicu u našim odnosima. Prošle godine je predsednik Vučić pet puta posetio našu zemlju. Postignuti zalet ćemo nastaviti sa posetom predsednika u narednim mesecima. Povodom ove posete, proslavićemo 140. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa dveju zemalja, održaće se drugi sastanak Visokog saveta za saradnju Srbije i Turske i biće potpisani sporazumi u raznim sektorima. Takođe, planirano je postavljanje kamena temeljca na značajnim infrastrukturnim projektima poput autoputa Beograd-Sarajevo, otvaranje istorijskih znamenitosti kao što je tvrđava Ram čija je restauracija završena, kao i brojnih fabrika.

Moguće sankcije SAD neprihvatljive

– Vidimo da SAD u poslednje vreme povezuje Zakon o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA) sa učešćem Turske u programu F-35, ističući našu kupovinu S-400. Ne možemo da prihvatimo da se ime naše zemlje koja je već 67 godina NATO saveznik SAD-a pominje u vezi sa navedenim sankcijama. Želimo da se ovakve preteće izjave ostave po strani i da se usvajaju konstruktivni dijalozi i koriste diplomatski putevi. Potrebno je više truda da se prevaziđe zastoj u bilateralnim odnosima i da se jača saradnja. Nastavićemo da svakom prilikom SAD-u ukazujemo na naša očekivanja u tom pravcu – naglašava ambasador Bilgič.