Teku pregovori o uvođenju aviolinije Beograd-Lisabon

Dijas u razgovoru za Danas upućuje da je za skroman obim ekonomskih aktivnosti između Portugala i Srbije zaslužna i nedovoljna svest na obe strane o mogućnostima koje dva tržišta pružaju. Ipak, preduzimaju se konkretni koraci kao što su rad na sporazumu o zaštiti investicija i onom kojim bi se izbeglo dvostruko oporezivanje. Razgovara se o uvođenju direktnog leta između Lisabona i Beograda što bi, kaže Dijas, bilo „fantastično“.

* IT sektor, obnovljivi izvori energije, pa i građevinska industrija u Africi nedavno su pomenuti kao prilike za saradnju portugalskih i srpskih kompanija. Kakvi su izgledi za to?

– Procena je da su naša trgovina i bilateralne investicije veoma skromnog obima. Pretpostavljam da se može učiniti mnogo više. Otud i moja poseta čiji je glavni cilj uspostaviti kontakte sa srpskom vladom kako bi razvili aktivnosti potrebne da se promoviše saradnja naših kompanija i biznis udruženja kao važnih posrednika. Pokušavamo da se oporavimo od pandemije, ali još se borimo protiv nje. Izgledi za narednih šest meseci i za 2022. godinu su, međutim, dobri. Digitalna i zelena tranzicija su nam glavni planovi. Zaista je potrebno da koristimo političku saradnju kako bi uspostavili ekonomsku u različitim sektorima. U sektorima obnovljivih izvora, infrastrukturi i IT portugalska ekonomija ima dobru ponudu i kompanije sposobne da razviju partnerstva sa srpskim firmama. Naša želja je iskoristiti ovu posetu za organizovanje niza sastanaka sa Privrednom komorom Srbije da bi se pokrenule nove aktivnosti. Uz to, razvijamo politička oruđa koja su neophodna.

* Kakva su to konkretno politička oruđa?

– Prvo je sporazum o zaštiti investicija. Srbija i EU imaju takav sporazum, i u tom smislu taj instrument je spreman. Razgovaramo o načinu da se izbegne duplo oporezivanje što treba da bude završeno uskoro. Naravno, pokušavamo da podstaknemo kontakte portugalskih kompanija u Srbiji i obratno. Pozvao sam predstavnike PKS da dođu na web samit fokusiran na internet i startapove koji se u Portu održava prve nedelje novembra. Prošle godine je samit bio potpuno digitalan, videćemo kako će biti ove. Stvaramo kontekst za saradnju kompanija u oblastima gde obe vlade imaju ambiciozne digitalne i zelene planove. U nekim industrijama već imamo dobre primere – u automobilskoj industriji imamo dve kompanije, u Beogradu i Leskovcu.

* Od 2010. do 2019, podaci su Narodne banke Srbije, portugalske firme u Srbiji su investirale 3,6 miliona evra. Vidite li, osim kovida 19, prepreke za značajnije ulaganje?

– Treba da budemo svesniji pogodnosti oba tržišta, portugalskog i srpskog. I da saradnja među kompanijama može voditi razvijanju projekata za treća tržišta. Srbija je fantastična platforma za tržišta na Zapadnom Balkanu. Možete sarađivati sa srpskom kompanijom i istovremeno investirati i trgovati sa Severnom Makedonijom, Crnom Gorom…

* Vidite Srbiju kao čvorište?

– Može postati važno čvorište. Možete takođe Portugal posmatrati kao nerv koji je povezan sa zemljama u kojima se govori portugalski, u Africi i Latinskoj Americi, sa zemljama poput Brazila gde ima puno portugalskih kompanija. Da bi se zaista razvijao biznis potrebna je svest o korisnosti takvih veza. Politička volja postoji na obe strane, ali to nije dovoljno. Na kraju su ipak kompanije te koje investiraju. Treba povećati cifre koje ste pomenuli, a za to je potrebno to jačanje svesti.

* U pregovorima o pristupanju EU Srbija nije otvorila nijedno poglavlje godinu i po dana. Da se tu stvari bolje odvijaju, da li bi i ekonomska saradnja sa Portugalom bila produktivnija?

– Proces pristupanja je važan sa Srbiju i Portugal ga u potpunosti podržava. Ovog meseca biće održana međuvladina konferencija gde će se razgovarati i o pristupanju Srbije i biće pokrenuti koraci napred. Duh je važan, važno je biti brz, ali još je važnije činiti stvari na pravi način. Zaista, nova poglavlja nisu otvorena godinu i po. Ipak, tokom našeg predsedavanja do kraja juna biće dobrih vesti u uklanjanju nekih od najvažnijih prepreka. Moje mišljenje, govorim o predsedavanju, je da ovaj tim radi dobro sa Evropskom komisijom i srpskom vladom. Ima 35 poglavlja, ne treba biti ni optimista ni pesimista, već realista. Treba se posvetiti mnogim pitanjima, ne samo određenim.

* Kako je pandemija uticala na internacionalizaciju portugalske ekonomije?

– Kao što znate, Portugalu je veoma važan turizam i s njim povezan vazdušni saobraćaj. Portugalske aviokompanije su znatno smanjile broj klijenata. BDP je 2020. bio smanjen za 5,7 odsto, mnogo više nego, na primer, u Srbiji, iako Portugal nije bio među zemljama EU sa znatnijim padom BDP. Naš izvoz je takođe opao, ali pretežno u sektoru usluga, u šta spadaju opet turizam i avio prevoz, za 20 odsto. Ove godine BDP raste u izvozu robe, ne i usluga. U prvom kvartalu bolji je rezultat nego u istom periodu 2019, a ta godina je bila najbolja godina ikada. Nadamo se da će ova godina biti bolja od prošle, ali ne kao 2019, kada je izvoz robe i usluga bio 44 odsto portugalskog BDP. Prvi put je izvoz bio veći od 19 milijardi evra. Suficit je bio mali ali važan. Prošla godina je bila sasvim loša, imali smo mali deficit u trgovinskom bilansu. EK prognozira rast od otprilike četiri odsto ove godine, u čemu je važna uloga izvoza. Važno nam je za oporavak korišćenje fondova EU, razvijanje zelene i digitalne tranzicije, investiranje u sistem obrazovanja i zdravstveni sistem, nastojanja da kompanije budu imunije. Optimista sam kada je reč o drugoj polovini godine i normalnijoj 2022. godini. Proces vakcinacije sada ide veoma dobro. Do kraja jula trebalo bi da bude vakcinisano oko 70 odsto stanovništva.

* Koja su dosad bila dostignuća portugalskog predsedavanja EU?

– Za naše ministarstvo spoljnih poslova je bilo veoma važno nastaviti trgovinske i investicione pregovore s Indijom. Pregovori su bili blokirani od 2013, nekoliko nedelja smo razgovarali o ponovnom otvaranju i nastavku tih pregovora dok konačno početkom maja na samitu EU-Indija u Portu nije napravljen proboj. Indija je važan partner u indo-pacifičkom regionu gde su još Kina, SAD, Australija, Japan. Ali je Indija ključan igrač. Takođe puno radimo sa Meksikom i Čileom na sporazumima o slobodnoj trgovini i sa zemljama Merkosura kako bi se ratifikovao trgovinski sporazum. Portugalsko predsedništvo radi na tome. Važan je bio i socijalni samit u Portu gde su bolje definisani socijalni stubovi EU, kako bi se razvila mreža koja će učiniti da niko ne bude zapostavljen, jer digitalna i zelena tranzicija će otvoriti mnoga pitanja. Mi zatvaramo, na primer, elektrane koje koriste ugalj što, naravno, vodi nezaposlenosti. Otud je potrebna snažna socijalna politika da zaštiti radna mesta i stvori nova za one koji ih gube zbog zatvaranja elektrana. Portugal je ove godine zatvorio dve koje je imao. Šezdeset odsto energije u Portugalu dolazi iz obnovljivih izvora, iz voda, od sunca i vetra.