Telefonske čestitke razmenili turski i egipatski ministri inostranih poslova

Dvojica ministara razmenili su dobre želje povodom svetog islamskog meseca Ramazana, koji počinje ove nedelje, a ovo je prvi direktni kontakt na visokom nivou nakon napora Ankare da poboljša odnose sa Kairom.

Prošlog meseca Turska je saopštila da je obnovila diplomatske kontakte sa Egiptom i da želi da poboljša saradnju nakon godina tenzija. Dve zemlje, tradicionalni i višedecenijski rivali, često su se sukobljavale oko različitih pitanja, a „neprijateljstvo“ je kulminiralo 2013. kada je egipatska vojska na čelu sa aktuelnim predsednikom Abdel Fatahom Al Sisijem zbacila prethodnog Muhameda Morsija, na izborima 2012. izabranog kandidata „Muslimanske braće“.

U međuvremenu preminuli Morsi bio je politički blizak sa turskim predsednikom Redžepom Taipom Erdoganom. Ankara je osudila vojni udar, svrgavanje i hapšenje Morsija, dok je Egipat odgovorio optužbama da se Turska meša u unutrašnje stvari. Kairo je poništio pojedine ekonomske sporazume te su stagnirali i trgovinski odnosi dve zemlje.

Zbog političkih razmimoilaženja, dve zemlje su povukle svoje ambasadore, te su diplomatski odnosi Turske i Egipta godinama na nivou otpravnika poslova. Egipat i Turska našle su se na različitim stranama i u nizu regionalnih pitanja, među kojima je sigurno najvažnije eksploatacija prirodnog gasa u Istočnom Mediteranu, ali i Libija, Sirija, Katar…

Egipat je letos sa Grčkom potpisao pomorski sporazum kojim se postavlja morska granica između dve zemlje i demarkira ekskluzivna ekonomska zona za prava na istraživanje nafte i gasa. Turski predsednik Erdogan je ovaj sporazum nazvao „bezvrednim“ i da je zapravo odgovor na pomorski dogovor koji je njegova zemlja prethodno sklopila sa libijskom vladom baziranom u Tripoliju. Zbog Libije su dve zemlje „zveckale i oružjem“.

Turski ministar Čavušoglu je prošlog meseca potvrdio da su dve zemlje uspostavile kontakte, ali da za ponovno unapređenje odnosa između Turske i Egipta treba vremena. U razgovoru za agenciju Anadolija i TRT Čavušoglu je rekao i da nijedna strana nije postavila bilo kakve preduslove za normalizaciju odnosa.

Neimenovani zvaničnik Egipta je za za egipatsku Bliskoistočnu novinsku agenciju (MENA) izjavio kako u naporima za poboljšanje odnosa te zemlje sa Turskom mora biti poštovano načelo suvereniteta, dobrosusedskih odnosa i da Ankara treba da „prestane s pokušajima intervenisanja u unutrašnje poslove arapskih zemalja u regiji“. Egipatski zvaničnik je takođe istakao kako narodi Turske i Egipta gaje snažne i istorijske veze.

Analitičari smatraju da Turska i Egipat imaju obostrani interes za smanjenje napetosti i približavanje. Said Hadž u tekstu za Al DŽaziru upozorava, međutim, da su na tom putu moguće brojne prepreke.

„Što se tiče Kaira, postoji želja da Turska otvoreno prizna postojeći režim, dok Ankara pronalazi poteškoće u prevladavanju lokalnih dešavanja u Egiptu i iskazuje želju za saradnju u pitanjima istočnog Mediterana i Libije“, primećuje Hadž, koji smatra da dve države imaju stvarne i očigledne interese za zbližavanje, posebno u pitanjima istočnog Mediterana i Libije.

„Dogovor dve zemlje o demarkaciji pomorskih granica, ako se dogodi, biće veliko ostvarenje za obe zemlje. Turska će dobiti još jednog partnera koji ne priznaje grčku viziju za istočni Mediteran, doći do područja koja su možda bogata plinom, te poljuljati koherentnost koalicije usmerene protiv nje. Egipat će dobiti područja i bogatstvo, ponovo će postati kapija za transport plina u Evropu, kao što je i bio plan pre nego što je Tel Aviv tražio tu ulogu“, dodaje Hadž.

Na udaru i turske serije

Na udaru političkog sukoba dve zemlje su se našle i turske TV serije, inače veoma popularne i gledane u arapskim zemljama.

Egipatski Ured za fetve prošle godine je čak saopštenjem upozorio na „opasnost“ poznatih turskih serija, koje „Erdogan koristi za svoju ekspanzionističku politiku“. Pozvali su muslimane da ne gledaju turske serije, konkretno pominjući „Dolinu vukova“ i „Ertugrul“. Glavni junak prve je turski specijalac Polat koji se obračunava sa raznim neprijateljima uglavnom iz mafijaških i terorističkih grupa, dok je druga istorijska o ocu osnivača osmanske dinastije.