Teleskop Džejms Veb prvi put zumirao planetu izvan našeg solarnog sistema

Opservacije Nasinog svemirskog teleskopa dale su nove uvide u formaciju ove planete, džina od vrućeg gasa nazvanog Vasp-39b koji je 700 svetlosnih godina udaljen od sazvežđa Device.

Nova zapažanja će takođe obezbediti prve jasne dokaze o postojanju ugljen-dioskida u atmosferi neke planete koja kruži oko udaljene zvezde.

“Želimo da saznamo koliko smo jedinstvani i kakve su šanse da život postoji i na nekom drugom mestu u univerzumu”, rekao je doktor Vivijen Parmentije, profesor fizike na Oksford univerzitetu i član tima koji radi sa teleskopom.

“Otkrivanje ugljen-dioksida je jedna od stvari za kojima ćemo tragati. Ovo pokazuje da imamo mogućnosti, što je izuzetno uzbudljivo za sve nas”, dodao je on.

Centralni cilj teleskopa Džejms Veb je da analizira atmosfere udaljenih planeta i traga za gasovima koji bi mogli da ukažu na prisustvo života na planeti koja se nalazi pod njima.

Planeta Vasp-39b se sada smatra obećavajućim kandidatom za mogući život.

Ova ovgromna gasovita planeta je oko 1,3 puta veća od Jupitera, sa prosečnom temperaturom oko 900 stepeni Celzijusa.

Nalazi se toliko blizu svoje zvezde domaćina – na jednoj osmini udaljenosti između Sunca i Merkura – da joj je potrebno svega oko četiri zemaljska dana da napravi pun krug oko nje.

Ovakva blizina zvezdi znači da je ova planeta najverovatnije “plimno zaključana”, odnosno da je jedna njena strana konstantno okrenuta ka zvezdi dok je druga zauvek obavijena tamom.

Ova planeta je prvi put otkrivena 2011, nakon što su astronomi primetili suptilno, periodično zatamnjenje svetlosti koja potiče od njene zvezde domaćina, koje je izazvano time što planeta prolazi ispred nje.

Najnoviji podaci su otišli korak dalje i izmerili zvezdanu svetlost koja se filtrira kroz atmosferu planete.

Pošto različiti gasovi apsorbuju različite talasne dužine svetlosti, analiza duge zvezdane svetlosti može da pokaže koji su tačno gasovi prisutni.

Raniji rezultati teleskopa Habl i Spicer dali su samo nagoveštaje prisustva ugljen-dioksida, ali najnovija zapažanja, koja će biti objavljena u naučnom časopisu “Nature”, dala su po prvi put ubedljive dokaze.

Ogromna veličina i atmosfera bez oblaka planete Vasp-39b učinili su je idealnom prvom metom istraživanja.

Astronomi sada planiraju da primene iste tehnike u analizi atmosfera manjih, stenovitih planeta koje se smatraju potencijalno naseljivim.

Oni će tragati za atmosferama sličnim Zemljinoj, u kojima dominira azot, ugljen-dioksid i isparenja vode, kao i ukupan balans gasova koji nagoveštavaju biološke procese.