Tenzija između Grčke i Turske, Makron najavio slanje francuskih vojnih snaga

Ističe se da Evropska unija poziva zemlje na pregovore, dok Francuska najavljuje slanje svojih vojnih snaga u ionako nemirne vode Sredozemlja.

Više od 70 godina NATO je održavao mir u Evropi. Sada su dve članice saveza, Grčka i Turska, na ivici sukoba, naročito pošto je Grčka prošle sedmice podigla nivo pripravnosti svojih oružanih snaga, ocenjuje londonski Tajms u uredničkom komentaru, ističući da tolika opasnost od rata nije zabeležena od turske invazije na Kipar 1974.

Neposredni razlog sukoba su tvrdnje zemalja o njihovim pravima nad prirodnim resursima u istočnom Sredozemlju, ali je širi uzrok, ukazuje list, nasilno ponašanje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

NATO saveznici i EU, čija je članica Grčka i s kojom je Turska povezana u carinskoj uniji, trebalo bi da požure s pregovorima – ali na način kojim se turski zahtevi i ponašanje ne mogu braniti, ističe Tajms.

Istočni mediteranski bazen ima obilje energetskih resursa i njegovo istraživanje je moglo biti katalizator regionalne saradnje i rešavanja dugogodišnjih sporova. Umesto toga, naglašava list, konflikti su dovedeni na drugi nivo naročito pošto je Ankara poslala seizmički brod Oruk Rajs na istraživanja u vodama oko grčkih otoka.

Ankara insistira da Turska Republika Severni Kipar, koju ne priznaje nijedna država, mora da ima koristi od rezervi gasa koji okružuju Kipar, protiveći se postupcima Republike Kipar koja je, kao legitimna vlada za celo ostrvo, sarađivala s nekoliko međunarodnih energetskih kompanija na iskorištavanju prirodnih resursa.

Opasnost da bi to moglo izazvati sukob je akutna, ocenjuje Tajms, dodajući da je Turska značajna pomorska sila, ali i da je Erdogan promenio poziciju svoje zemlje u međunarodnom poretku. Ipak, zaključuje Tajms, NATO ne može imati članicu koja odbija da živi unutar svojih dugo utvrđenih granica i upada u grčke i kiparske vode, jer je u pitanju načelo o kojem se ne može pregovarati.

Grčke vojne snage su u stanju visoke pripravnosti dok tenzije eskaliraju s Turskom koja nastavlja istraživanja potencijalno unosnih energetskih rezervi u istočnom Sredozemlju, piše Gardijan.

Budući da je Ankara otpremila istraživački brod u pratnji topovskih čamaca za provođenje seizmičkih istraživanja u spornim vodama, Atina je pojačala pozive Turskoj da zaustavi „nelegalne” aktivnosti istovremeno pokrećući diplomatsku ofanzivu koja je izazvala zabrinutost SAD, EU, Francuske i Izraela.

Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je slanje francuskih vojnih snaga u to područje.

Tursko istraživanje trebalo bi da „prestane kako bi se omogućio miran dijalog susednih članica NATO-a”, naveo je Tviteru Makron okrivljujući „jednostrane odluke Turske” za povećanje napetosti. Prošlog meseca Makron je tražio sankcije EU protiv Turske zbog, kako je opisao, „kršenja” grčke i kiparske suverenosti nad njihovim teritorijalnim vodama.

U jeku leta i boravka turista na grčkim ostrvima i plažama, diplomate u Atini žele mirno rešenje sukoba, ali kako ističe Gardijan, pojedini analitičari smatraju da je s približavanjem vojnih brodova, spektar sukoba izazvan mogućim pogrešnim potezima takođe stvaran i vrlo lako bi mogao prerasti u najozbiljniju krizu između Grčke i Turske u poslednjih 25 godina.

Sudar vojnih brodova Grčke i Turske 12. avgusta ukazuje koliko su dva saveznika iz NATO-a blizu otvorenog vojnog sukoba, ukazuje Volstrit žurnal, ističući da je kriza u istočnom Sredozemlju eskalirala otkako je Turska u novembru potpisala sporazum o razgraničenju mora s libijskom vladom, potražujući velik deo mora koje Grčka smatra isključivo svojom privrednom zonom.

Turska je u nedelu dobila još jedan ukor od EU kada je najavila da će njen brod za energetiku Javuz produžiti operacije bušenja u spornim sredozemnim vodama kraj Kipra do sredine septembra, ističe Rojters.

Turski plan bušenja obuhvata zonu koja uključuje teritorije za koju Kipar i Egipat tvrde da polažu prava što povećava napetosti, rekao je šef evropske diplomatije Žozep Borel pozivajući Tursku na hitan prekid aktivnosti i na početak dijaloga.

Dok je Pariz kritikovao aktivnosti koje naziva provokacijama Turske, Ankara kaže da neće odustati od odbrane svojih zakonskih prava. Erdoan je u subotu rekao da „jezik sankcija i pretnji” neće odvratiti Tursku.

Odluka francuskog predsednika Makrona da podrži Grčku i Kipar u vezi s istraživanjima, za koje Ankara kaže da se nalaze na prostoru koji je Turska anektirala 1974, dodatni je pokazatelj pojačane uloge Francuske na Sredozemlju posle njegove nedavne posete Bejrutu, ocenjuje urednički tim Telegrafa.

Odnosi Francuske i Turske, dve članice NATO-a, brzo se hlade, napisao je list, dodajući da je s obzirom na taj animozitet simbolično što je turski istraživački brod nazvan u čast osmanskog gusara Oruka Rajsa, koji je opustošio francusku obalu njene alžirske baze.