Tenzije oko Ukrajine rastu dok su pregovori u zastoju

Osim toga, prenosi Gardijan, Rusija je poslala velike oružane snage, koje uključuju balističke rakete kratkog dometa Iskander, elitne špecnac vojnike i protivvazdušnu odbranu u Belorusiju, što je potez za koji zapadni zvaničnici i analitičari kažu da bi mogao da pomogne Moskvi da ugrozi Kijev, glavni ukrajinski grad.

Mediji navode da su dve divizije ruskih raketnih kompleksa S-400 stigle u Belorusiju, gde će učestvovati u vojnim odbrambenim vežbama “Saveznička odlučnost 2022”.

“Ono što nas brine je celokupna slika. Radi se o nagomilavanju 100.000 vojnika duž ukrajinske granice, a sada je u toku i premeštanje snaga u Belorusiju. Sve to ukazuje da se ne radi o običnoj vojnoj vežbi”, rekao je jedan viši zvaničnik američkog Stejt departmenta.

Prema njegovim rečima, “slanje novih snaga u Belorusiju povećava mogućnosti Rusije da pokrene napad”.

Osim što tvrdi da Rusija planira da napadne Ukrajinu, Velika Britanija je ovog vikenda optužila Kremlj da želi da postavi proruskog šefa države u Ukrajini, na šta je zvanična Moskva oštro reagovala i pozvala britansku vladu da prestane da se bavi provokacijama.

Kako prenose mediji, britansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da ima informacije da ruska vlada razmatra opciju da bivšeg ukrajinskog poslanika Jevhena Murajeva aktivira kao potencijalnog kandidata za prvog čoveka proruskog rukovodstva u Kijevu.

“Informacije koje su objavljene bacaju punu svetlost na obim ruskih aktivnosti prema Ukrajini i uvid u namere Kremlja. Rusija mora da deeskalira situaciju, okonča svoju agresivnu kampanju širenja dezinformacija i krene putem diplomatije”, rekla je britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras i ponovila da bi svaki ruski vojni upad u Ukrajinu bio ogromna i skupa strateška greška.

Vlada u Moskvi tvrdi da “dezinformacije koje širi britanski Forin ofis predstavljaju još jedan dokaz da zemlje članice NATO koje predvode Anglosaksonci stoje iza eskalacije tenzija oko Ukrajine”.

“Pozivamo Veliku Britaniju da prekine provokativne aktivnosti, da prestane da širi besmislice i fokusira se na proučavanje istorije tatarsko-mongolskih odnosa”, navodi se u saopštenju ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Do razmene optužbi došlo je u vreme zaoštrenih odnosa Rusije i zapadnih zemalja zbog nagomilavanja ruske vojske na ukrajinskoj granici i moguće invazije.

Zapad optužuje Rusiju da je nagomilala desetine hiljada vojnika na granici sa Ukrajinom sa namerom da izvede napad na tu zemlju.

Vlada u Moskvi poriče da ima bilo kakvu ratobornu nameru, ali uslovljava smirivanje situacije ugovorima koji bi garantovali neširenje NATO, posebno na Ukrajinu, i povlačenje Alijanse iz istočne Evrope. Zapad kaže da je to neprihvatljivo i preti Rusiji razornim sankcijama ako napadne Ukrajinu.