Termoelektrane sa Balkana veći zagađivači od svih ostalih u ostatku Evrope

Balkanske termoelektrane, navodi se u analizi, toliko zagađuju vazduh, da godišnje od njihove emisije umre oko 3.000 građana, da izazovu oko 8.000 slučajeva bronhitisa kod dece, te da utiču i na druga hronična oboljenja.

Godišnji zdravstveni troškovi za lečenje posledica tog zagađenja, kako se ističe, iznose od 6,1 do 11,5 milijardi evra.

Među najvećim zagađivačima iz BiH navedene su termoelektrane Ugljevik, Kakanj, Tuzla i Gacko.

Priče građana koji stanuju u naseljima uz termoelektrane svedoče o pogubnom uticaju izloženosti zagađenjima i o skraćenoj životnoj dobi.

Svojevremeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) stanovnik Tuzle Suad Mehanović ovako opisao stanje u naseljima ugroženim radom termoelektrane i brojnim industrijskim postrojenjima.

„Od nove godine je kod nas umrlo sedamnaestoro. Ja ću ti nabrojati sad tridesetoro koji su na posteljini i koji čekaju da umru. Evo hoćeš da ti pokažem i grudni koš svoj, mene nije stid. Ja sam zaradio penziju u rudniku, a kad sam zaradio penziju, onda sam fasov’o još i dalje ovde“, priča Suad.

Termoelektrana Tuzla je od 2000. godine uložila skoro 100 miliona evra u projekte zaštite okoline, tvrdi rukovodilac proizvodnje u tom preduzeću, Izet Delalić, koji, pored toga, priznaje da se efekti tog ulaganja možda dovoljno i ne vide.

„Mi smo se obavezali i doneli investicionu odluku po kojoj ćemo 63 miliona maraka, do 2023. godine, uložiti u postrojenje za odsumporavanje na „Bloku 6″. To je zadnja faza usklađivanja tog bloka sa standardima EU. Dakle do tog roka ćemo imati te uređaje i drastično smanjiti emisije“, naveo je Delalić.

Istovremeno, u istraživanju Evropske energetske zajednice ističe se i problem rada Termoelektrane Ugljevik čija emisija sumpor dioksida iznosi koliko i emisija svih termoelektrana u Nemačkoj.

No, u saopštenju za javnost iz Termoelektrane Ugljevik navode:

„Zbog rešavanja ovog problema u termoelektrani Ugljevik u toku je realizacija projekta izgradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova. U ovom preduzeću su od početka rada ovog termoenergetskog bloka svesni problema emisije sumpor dioksida i prve studije i projekti za njegovo rešavanje su rađeni još pre rata na prostoru BiH. U realizaciju se ušlo pre nekoliko godina, a za to je dobijen kredit japanske državne agencije. Izgradnja ovog postrojenja košta oko 80 miliona evra.“

Ekolog iz sarajevskog Udruženja „Eko-akcija“ Anes Podić ističe da je ova termoelektrana evropski rekorder kada je u pitanju zagađenje, ali podseća i da je u BiH pre četiri godine usvojen Nacionalni plan za smanjenje emisija koji se odnosi na smanjenje emisija sumpor dioksida, azotnih oksida i čvrstih čestica iz velikih postrojenja za sagorijevanje. Čitav tekst možete da pročitate na portalu Radija Slobodna Evropa.