Teška vremena za nemačku ekonomiju

Nemačka će, kako se čini, završiti godinu u minusu i na začelju među svojim konkurentima u evrozoni, ističe Agencija Frans pres, navodeći da mnogi poslovni lideri i stručnjaci predviđaju da za najveću evropsku ekonomiju dolaze teška vremena.

Iako nemačka vlada predviđa rast BDP-a u ovoj godini, glavne ekonomske institucije i Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđaju njegov pad od 0,2 do 0,4 odsto usled inflacije, povećanja kamatnih stopa, visokih troškova energije i sporog oporavka kineskog tržišta, ključnog za nemački izvoz.

Neki analitičari upozoravaju da problem možda neće biti privremen jer sve više preduzeća radi na „premeštanju dela svojih aktivnosti iz Nemačke“. Poslovni lideri upozoravaju da nemačku privredu koče spora birokratija, nizak stepen digitalizacije i starenje stanovništva.

U medijima se, ukazuje AFP, ponovo spominje Nemačka kao „bolesnik Evrope“, uz podsećanja na period pre 2000. godine kada se zemlja suočavala s visokom stopom nezaposlenosti i imala poteškoće da bude konkurentna na međunarodnim tržištima.

Istraživačka grupa Ifo predviđa da će nemačka ekonomija oslabiti više nego što se ranije očekivalo jer inflacija uzima danak privatnoj potrošnji, prenosi agencija Rojters.

Očekuje se da će nemački BDP ove godine pasti za 0,4 odsto, naspram rasta u evrozoni za 0,6 odsto i u SAD za 0,9 odsto.

Nemačka proizvodnja, kao glavni motor privrednog rasta zemlje, postala je najveći teret ekonomiji zemlje, ocenjuje Volstrit džurnal, ističući da srž slabosti Nemačke leži u visokoj zavisnosti od proizvodnje.

U prošlim ekonomskim krizama, Nemačka je mogla da se osloni na svoje fabrike da je izvuku iz recesije iskorišćavanjem nezasitne potražnje u svetu za nemačkim proizvodima.

Međutim, to više nije slučaj, naglašava američki list, i dodaje da je zbog velikog rasta cena energenata prošle godine poskupela i proizvodnja robe, dok s inflacijom i sve većim kamatnim stopama širom sveta, strani potrošači često ne mogu da priušte sebi skuplju robu.

Drugi izvor slabosti je Kina, važno tržište za nemačke kompanije, ukazuje Volstrit džurnal, koji navodi da zbog pandemijskih mera zatvaranja tokom većeg dela prošle godine i slabijeg oporavka nakon ponovnog otvaranja, Kina nije pružila toliku podršku kao ranije.

Nemačka se takođe suočava s dubokim strukturnim izazovima, uključujući skupu tranziciju prema obnovljivim izvorima energije, promene u globalnim lancima snabdevanja i nedostatak kvalifikovane radne snage, navodi list, i ukazuje da svi ti faktori otežavaju i poskupljuju proizvodnju u zemlji.

Uzimajući u obzir slabljenje proizvodnje, drugi stubovi nemačke privrede, odnosno potrošnja i usluge, nisu nadoknadili taj nedostatak.

Pad potrošnje domaćinstava zbog povećanja cena hrane i energije izazvao je recesiju u Nemačkoj ove godine, ističe Volstrit džurnal i dodaje da je slabost Nemačke bio jedan od faktora koji su gurnuli evrozonu u recesiju na početku ove godine.

Uprkos tome, s padom godišnje inflacije i rastom plata, mnogi ekonomisti očekuju da će nemačka domaćinstva imati više novca za potrošnju u drugoj polovini godine, što bi trebalo da spreči duboku recesiju.

Ipak, mnogo toga će zavisiti od nivoa kojim će globalna potražnja za nemačkim izvozom odolevati višim kamatnim stopama i od načina razvoja kineske privrede, navodi njujorški list.